nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Orbanova konzervativna revolucija

Autor: Miša Đurkovićsreda, 20.04.2011. u 22:00

Priča o Evropskoj uniji kod nas je nažalost svedena na ideološki apstraktni pojam u koji svako upisuje ono što vidi. Nosioci javnog diskursa o EU kod nas su uglavnom pripadnici levice koji evropske integracije predstavljaju kao navodno ostvarenje svih levih utopija. U stvarnosti međutim stvari stoje sasvim drugačije.

Naš severni sused Mađarska članica je EU već sedam godina. Štaviše, upravo teče njen šestomesečni mandat predsedavanja savetu. U isto vreme njena aktuelna vlast sprovodi veoma hrabru i duboku konzervativno usmerenu reformu koja je, iako vođena legalnim sredstvima, po dubini zahvata, veoma slična revoluciji. Nije preterano reći da Orbanova vlada trenutno sprovodi najradikalniji rez koji se može zamisliti u jednoj evropskoj zemlji. Stoga su ka njoj usmereni pogledi i onih koji se nadaju da je to model za spasavanje Evrope i onih drugih koji u tome vide navodno skandalozni povratak tradicionalizmu, a možda i nečemu još gorem.

Fides je na vlast došao posle osam godina vladavine socijalista. Socijalistički premijeri su im u nasleđe predali duboko zaduženu zemlju čiji je spoljni dug prešao 80 milijardi evra, od čega je skoro dvadeset iskorišćeno za spasavanje (stranih) banaka. Đurčanjijeva vlast se urušavala dugo, još od skandala sa njegovim govorom koji je 2006. procureo u javnost. Fides stoga nije morao mnogo da se trudi već je samo kritikovao vlast i čekao da se ona totalno delegitimiše. Takva politika donela mu je na prošlogodišnjim izborima dvotrećinsku vlast u parlamentu, što je privilegija kojom niko ne može da se pohvali u Evropi.

Postoje spekulacije da i kod nas jedna stranka u usponu pokušava da primeni sličan recept: da polako osvaja vlast bez eksplicitnog programa čekajući da se sadašnja vlast uruši. Fides zaista nije mnogo govorio o svojim planovima pre povratka na vlast, ali je u međuvremenu velika ekipa stručnjaka radila na ogromnom paketu reformi koji je podrazumevao kompletno preuređenje zemlje, posebno u pogledu osnovne konstitucije, političkog sistema i pre svega finansija i ekonomije. Veliki deo posla radila je partiji bliska fondacija Sazadveg sa Ištvanom Štumpom na čelu, bivšim Orbanovim šefom kabineta.

Kada su prošle godine formirali vladu, čelnici Fidesa krenuli su da sprovode niz jasnih i precizno usmerenih mera, izazivajući ogromne kontroverze i otpore sa različitih strana. Prvo je u fokus uletala identitetska politika pa je među prvim merama bilo donošenje zakona o dvojnom državljanstvu čime je Mađarima iz okolnih zemalja omogućeno sticanje i mađarskog državljanstva. Prilikom ovog poteza nije bilo mnogo diplomatske pripreme pa je sa Slovačkom otvoren sličan spor kakav mi imamo sa Crnom Gorom u vezi sa istim pitanjem. Mađarska je u ovom pravcu otišla mnogo dalje eksplicitno preuzimajući u novom ustavu odgovornost za mađarski živalj u okolnim zemljama i otvarajući čak i mogućnost da oni ubuduće mogu i da glasaju na parlamentarnim izborima (slično rešenju koje primenjuje Hrvatska).

Usledio je oštar spor sa MMF-om i odbijanje da se stupi u novi aranžman sa njim. Umesto novog zaduživanja, Orban je inicirao veoma hrabru i riskantnu izmenu poreske politike s idejom podsticanja domaćeg preduzetništva, smanjenja poreza i širenja poreske baze. Vođeni načelom državnog razloga, kao prioritetni cilj su postavili izvlačenje iz dužničkog ropstva pa se čak ozbiljno priprema nacionalizacija privatnih penzionih fondova kojom bi se oko deset milijardi evra upotrebilo za vraćanje dugova i pokretanje domaće privrede. Novi ustav donet pre nekoliko dana insistira na ograničenju javnog duga, a celokupna politika nastoji da u roku od jedne decenije javni dug sa 80 skine na 50 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

U tom cilju sva javna imovina je definisana kao posed države koji se daje na upravu lokalnim samoupravama i drugim subjektima. Donet je takođe paket mera kojima su uvedeni dodatni porezi na banke i osiguravajuća društva, a zabranjeni su krediti sa deviznom klauzulom i upotreba finansijskih derivata!

Pomenuti ustav je vrhunac ukupnog paketa i njegova konzervativna suština uočava se u nekoliko ključnih odredaba. Preambula se poziva na boga i insistira na hrišćanstvu kao istorijskoj sudbini Mađarske (ne više republike Mađarske). Čitav sistem je pažljivo skoncentrisan na značaju porodice kao osnove za opstanak nacije. Brak se eksplicitno definiše kao zajednica muškarca i žene, a uvodi se pravo fetusa na zaštitu života od začeća, čime se ide na suzbijanje abortusa.

Mađarski slučaj, slično kao i poljski, pokazuje da članstvo u EU ne mora da bude prepreka za vođenje odgovorne nacionalne i identitetske politike ako narod ima sposobnu elitu koja zna šta hoće.

viši naučni savetnik, Institut za evropske studije


Komentari7
947a8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran Popovic
Dok se ceo svet zgrazava nad politikom nacionaliste i izolacioniste Orbana, vi ga hvalite. Nazalost, posledice njegovog populizma tek slede i nadam se da cete se i tada osvrnuti na njegovu pogubnu politiku, ali mnogo realnije.
Milan Radovanović
Tekst je pun promašaja. Najpre autor ne pravi bitnu razliku između dve suštinski različite ideologije a to su konzervativizam i nacional socijalizam. Mađarske nacional socijaliste koji bi malo da se igraju sa narodnim parama i da ih nacionalizuju, naziva konzervativcima a u stvari reč je samo o latentnim levičarima koji problem duga iskorišćavaju i uz opasnu nacionalnu retoriku potpaljuju Mađarsku. U konzervativizmu nema državnih penzionih fondova,a kod pravih konzervativaca spomen same reči nacionalizacija je greh. Ali ne krivim ga,autor je bivši marksista koji se uporno trudi da razume principe konzervativizma,pa je nekako uspeo da ih pomeša sa nacional-socijalizmom koji je kod nas predominantna ideologija još od 90ih
Goran S. Jovanović
Sa pohvalama treba pričekati dok se ne vide pozitivni efekti ustavne i drugih reformi u Mađarskoj. Opisane promene potvrđuju, pre svega, da se na vlast i postojećem sistemskom dometu demokratije može doći i bez predočavanja građanima programa koji predstavlja valjanu korektivnu kritiku programa postojeće vlasti. Dovoljno je da kriza dobije oblik ekonomskog cunamija, zašta je uvek vlast najodgovornija. Iz prikaza autora teksta jasno je da se isforsirane promene, postignute materijalizacijom prednosti u parlamentu, odnose, prevashodno, na materijalnu preraspodelu - što nikako nije dovoljno za odbranu od ekonomskog potonuća. U prikazu fali konstatacija da ni članstvo u EU, prema njenom sadašnjem ustrojstvu, ne predstavlja valjanu zaštitu u tom pogledu. EU kao nad-državna zajednica pruža solidnu šansu za to ali samo uz ustavno rešenje koje dopušta da se ta šansa iskoristi! Pravo glasanja dijaspore, bez drugih dodatnih prava za sve građane to ne garantuje.
Светислав Костић
Mađarski i poljski slučaj ne mogu da se primjene na Srbiju. Ovde je je riječ o Istočnoevropskim zemljama kod kojih Brisel i Vašington gledaju kroz prste kada su u pitanju njihovi nacionalizmi, jer sve te nacionalizme povezuje jedan zajednički imenitelj - rusofobija. EU koja teži užoj saradnji sa Rusijom, bila je prisiljena da nekoliko najekstremnijih rusofobičnih zemalja malo prikoće u njihovom neprijateljstvu prema Rusiji i ne ometaju saradnju sa Rusijom. Nacionalizmi istočno evropskih zemalja i ne stoje u neskladu sa spoljnom politikom EU i NATO-a. Dok nacionalna politika Srbije, stajala bi u jednoj potpuno dijametralnoj suprotnosti sa spoljnom politikom EU, o NATO da se i ne govori. Srbija, NATO, te prema tome i EU, dva su potpuno oprečna smjera. Možda ne za jedan ekstremno tanak slog društva u Srbiji. Ali za većina naroda srpski nacionalni interesi su nespojivi sa Nato. Koji je identiöan sa EU, kako pokazuju i najnovija iskustva.Društvo u kakvom Srbija nema šta da traži
Светислав Костић
Mađarski i poljski slučaj ne mogu da se primjene na Srbiju. Ovde je je riječ o Istočnoevropskim zemljama kod kojih Brisel i Vašington gledaju kroz prste kada su u pitanju njihovi nacionalizmi, jer sve te nacionalizme povezuje jedan zajednički imenitelj - rusofobija. EU koja teži užoj saradnji sa Rusijom, bila je prisiljena da nekoliko najekstremnijih rusofobičnih zemalja malo prikoće u njihovom neprijateljstvu prema Rusiji i ne ometaju saradnju sa Rusijom. Nacionalizmi istočno evropskih zemalja i ne stoje u neskladu sa spoljnom politikom EU i NATO-a. Dok nacionalna politika Srbije, stajala bi u jednoj potpuno dijametralnoj suprotnosti sa spoljnom politikom EU, o NATO da se i ne govori. Srbija, NATO, te prema tome i EU, dva su potpuno oprečna smjera. Možda ne za jedan ekstremno tanak slog društva u Srbiji. Ali za većina naroda srpski nacionalni interesi sunNespojivi sa Nato. Koji je identiöan sa EU, kako pokazuju i najnovija iskustva. Druütvo u kakvom Srbija nema üta da tra#i.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja