nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:56

Molitva bosonogih monaha

subota, 23.04.2011. u 22:00
Катедрала Светог Стјепана и манастир у центру Сомбора Фото Т. Јањић

Sombor – Gromke reči sačekaće vas na ulazu u ovaj manastir: „Zelo zelatus sum pro Domino Deo exercitum” – „ Gorljivo sam revnovao za Gospodina, Boga nad vojskama”. Iza vrata sa grbom na kojem su ispisane ove reči, u samom centru Sombora, nedaleko od zgrade somborske opštine, sačekaće vas karmelićani, monaški red povučen u molitvu i tišinu. Ime nose po gori Karmel u Izraelu, gde su se od vremena proroka Ilije, čije su reči utisnute i na njihov grb, podvizavali pustinjaci. Od Karmela, gde je monaški red dobio prvo pravilo od jerusalimskog patrijarha Alberta između 1206. i 1214. godine, preko Španije i Engleske u koju su dolazili posle krstaških ratova, karmelićani su pre 107 godina stigli i u Sombor. Dobili su na staranje tada novosagrađenu crkvu Svetog Stjepana kralja, čija je gradnja završena 1902. godine. Karmelićanski manastir nikao je tik uz crkvu tri godine kasnije, prvo bratstvo brojalo je četiri monaha – bila je to klica karmelićanskog reda na ovim prostorima, budući da se iz Sombora red dalje širio u Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku. Somborski karmel bio je i mesto gde su se školovali bogoslovi, rasadnik reda. Tu ulogu sada je preuzeo manastir u Remetama u Zagrebu. U somborskom manastiru, koji danas ima petoro karmelićana, trojicu sveštenika i dva brata laika, dočekuje nas prior, starešina manastira otac Bernardin. Vrlo slikovito objašnjava nam po čemu su Braća Blažene Device Marije od gore Karmela, kako glasi pun naziv reda, posebna.

– Ako to zamislimo kao redove u bici, napred ide pešadija, to su isusovci, a karmelićani su kao sanitarci, oni su u pozadini, brinu o bolesnima, ranjenima. U našem redu naglasak je na molitvi, učvršćivanju drugih u duhovnosti. Franjevci su, na primer, više pastoralci, više su sa ljudima, često organizuju neka dešavanja, a kod nas toga nema. Mi smo mnogo povučeniji i s te strane zatvoreniji. Takođe, mi nismo toliko brojni kao franjevci, u svetu nas ima ukupno oko 4.000 – kaže otac Bernardin.

Somborsko bratstvo pripada redu bosonogih karmelićana, odnosno ogranku nastalom posle reforme u 16. veku koja je podrazumevala povratak prvobitnim pravilima, strožim i zahtevnijim. Dan im je ispunjen molitvama i razmatranjima, čitanjem Svetog pisma i promišljanjem o pročitanom, radom u duhovnom centru, razgovorima i ispovedanjem vernika i onima kojima je uteha potrebna, ali i fizičkim poslovima, u zavisnosti od toga šta je čije zaduženje.

– Braća laici obično osiguraju sveštenicima prostor da bi se mogli spremiti na ono zbog čega su i postali sveštenici, i jako su važni. Oni preuzimaju na sebe neke fizičke poslove i obaveze oko manastira, dok su sveštenici posvećeni ispovedanju, duhovnim vežbama. Ipak, u manastiru u Remetama, koji je veliki, kada dođe vreme za kosidbu, na primer, svi smo uključeni – priče otac Bernardin.

Prolazeći dugačkim hodnicima manastira, sa ocem Bernardinom kao domaćinom, zavirujemo bar kriomice u život somborskih karmelićana. U to doba oni su u svojim sobama, manastir je potpuno tih, prozori hodnika okrenuti ka unutrašnjem dvorištu doprinose osećaju izolovanosti i udaljenosti od bilo kakvog žagora spolja. Pleni svojom veličinom. Na prvom spratu smeštene su sobe monaha, a na drugom one namenjene gostima manastira – onima koji su došli da od duhovnih „sanitaraca” potraže leka. U somborskom manastiru od 2005. godine radi Duhovni centar oca Gerarda, koji nosi ime po jednom od osnivača reda na našem području.

– Duhovni centar je otvoren za svakog, ko god želi da dođe, dogovorimo termin i to je sve. Možete boraviti i ovde, u kući, ali to ne znači da ćete sa nama deliti neke aktivnosti, jer su sobe potpuno izdvojene od dela gde smo mi. Ako neko želi da bude sam, može to i da učini, ako želi duhovno vođstvo, dobiće ga, ako želi da bude u grupi, može i tako – priča otac Bernardin.

Koračamo dalje dugačkim hodnicima, ulazimo u biblioteku, sa policama od poda do plafona ispunjenim knjigama. Među 17.000 naslova, koliko se procenjuje da se tu čuva, otac Bernardin prilazi policama sa onim antikvarnim i veoma vrednim i vadi najstariju iz 1616. godine, Tumačenje jevanđelja za sve praznike u godini da nam pokaže njenu naslovnu stranu i godinu ispisanu rimskim brojevima. Spuštamo se stepenicama i do trpezarije da vidimo kako se to tu obeduje „po monaški”. Stolovi su poređani u obliku slova P i samo sa jedne strane imaju klupe za sedenje.

– Niko tako ne sedi naspram vas, niko vas ne zagovara, niti gleda u vaš tanjir – kaže otac Bernardin.

Zahvaljujući tome što je manastir hodnicima povezan sa crkvom, a da nismo izašli van njegovog krova, prolazimo ispod zvonika odakle još uvek visi dugački kanap, koji godinama više niko ne vuče, jer zvona pokreće električni mehanizam, i dolazimo do galerije u katedrali na kojoj su smeštene ogromne orgulje. To su najveće crkvene orgulje u našoj državi, snaga njihovog zvuka, kada se sviraju bas-tonovi čini da staklo na prozorima katedrale podrhtava. Odavde se pruža najbolji pogled na unutrašnjost katedrale Svetog Stjepana koja je spolja ukrašena sa dva impresivna zvonika visine 73,5 metara. Na sredini glavnog oltara u katedrali predstavljen je sveti kralj Stjepan, dok su sa strane oko dva metra visoki kipovi svetog Ladislava i svetog Mirka, svi iz mađarske loze Arpada. U katedrali se nalazi i grob oca Gerarda (Tome) Stantića.

– U toku je postupak za njegovo proglašenje blaženim. Još za života smatrali su ga svecem, a imamo i snimak sa njegove sahrane 1956. godine kojoj je prisustvovalo čak 10.000 ljudi – priča otac Bernardin.

Naša poseta završava se u unutrašnjem dvorištu manastira, tek ozelenelom. Dok stojimo na vratima, oko nogu nam se umiljava debeli mačak kojeg je kišoviti dan doveo u zaklon nadstrešnice iznad vrata.

– Kakvi bi to fratri bili da nemaju jednog debelog mačka – našalio se otac Bernardin iz reda bosonogih karmelićana, duhovnog „saniteta“ među katoličkim monaškim redovima.

Jelena Čalija     

---------------------------------------

Sandale od trske

Naziv bosonogi u imenu reda asocira na sandale ispletene od lišća jedne vrste trske koje su u Španiji pleli siromašni seljaci, a koje su nosili i karmelićani koji danas nose kožnu obuću. Monasi, inače, nose smeđi habit, monašku haljinu, sa kapuljačom, preko njega škapular, gornji deo odeće bez rukava, otvoren sa obe strane koji pokriva prsa i deo leđa, a u svečanim prilikama preko ove odore oblače beli plašt.


Komentari1
7f8cc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neca
Članak je jako lep, ali je velika greška što ovu crkvu uporno proglašavate katedralom... Ona to nije, Sombor nikad nije bio sedište biskupa, pa ni jedna crkva u njemu nije katedrala....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja