utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:49

Dan kada je umro Pripjat

nedelja, 24.04.2011. u 21:00
Напуштен забавни парк у Припјату

Već četvrt veka ukrajinski grad Pripjat je – mrtav. Na sutrašnji dan, pre 25 godina, tačno u 1 sat i 23 minute posle ponoći, u obližnjoj nuklearnoj elektrani u Černobilju odjeknula je snažna eksplozija. Četvrti blok elektrane je potpuno uništen, u prvom udaru je stradalo tridesetak ljudi, a u atmosferu je nekontrolisano grunulo ubistveno zračenje. Bila je to najveća mirnodopska nuklearna katastrofa do današnjih dana.

Sve se dogodilo, praktično, u trenu, dok su žitelji Pripjata, njih oko 50.000, već uveliko spavali, a dežurna smena obavljala planirani eksperiment na četvrtom bloku nuklearke, puštenom u rad dve godine ranije. Teško da je iko tada mogao da pretpostavi u kakvu noćnu moru će se pretvoriti naredni sati. Jer Černobiljska elektrana je bila ponos sovjetske tehnologije, primer za ceo svet.

A razmere nesreće bile su užasne. U sledećim danima, nedeljama i mesecima ozračeno je oko 5 miliona ljudi. Više od 145.000 kvadratnih kilometara teritorije Ukrajine, Belorusije i Rusije ja dugoročno zaraženo, a na tom prostoru nalazilo se oko 5.000 manjih i većih naselja... Nuklearni talas širio se i dalje. Natkrilio je Poljsku, Bugarsku, Nemačku, Švedsku, Švajcarsku, Belgiju, Holandiju, Veliku Britaniju...

Pogođeni su i Finska, Jugoslavija, Rumunija, Austrija, pa čak i SAD. Na otklanjanju posledica havarije angažovano je 250.000 sovjetskih građana. Kako kazuju podaci, u poslednjih 10 godina umrlo ih je 70.000, a oko 150.000 su postali invalidi. Posledice Černobiljske katastrofe mogle bi da se osećaju u narednih 300 godina, smatraju lekari.

Ali šta se dešavalo u Pripjatu i okolnim naseljima u neposrednoj okolini havarisane nuklearke. Već uveče istoga dana počela je hitna evakuacija ljudi, žena i dece. Angažovano je 1.200 autobusa kojima je do sutradan, 27. aprila, iz grada iseljeno oko 47.000 građana. U drugom talasu raseljena su sva sela u krugu od 10 kilometara od nuklearke. Potom je radijus evakuacije proširen na 30 kilometara. Ostali su samo oni koju su bili angažovani na sprečavanju daljeg curenja radioaktivnog materijala u atmosferu. Iako su bili svesni da time srljaju u sopstvenu neminovnu smrt.

Informacije o tragediji u Černobilju stizale su u javnost sa zakašnjenjem. Iz dva ključna razloga: Černobiljska nuklearka je bila jedna od najvećih i najmoćnijih u svetu, i bilo kakva havarija na takvom objektu značila je bruku ne samo za njene konstruktore nego i za sovjetsku nauku i državu uopšte. U to vreme, uverenje da je nuklearna energija najčistija i najbezbednija za korišćenje (naravno uz sve neophodne mere opreza) bilo je preovlađujuće širom sveta. Ipak, treba napomenuti, da je u prvobitnim planovima ova nuklearna elektrana trebalo da bude izgrađena na svega 25 kilometara od ukrajinske prestonice Kijeva. Tek na insistiranje opreznih naučnika, premeštena je na lokaciju na kojoj se tragedija i desila.

Sa druge strane, puštanje u javnost vesti o razmerama nesreće sigurno bi izazvalo paniku među stanovništvom, i u okolini Černobilja, i mnogo šire. Takav razvoj događaja, jednostavno, niko nije smeo da dozvoli. Ćutalo se dokle se moglo...

Pa i kasnije, informacije koje su se odnosile na uzroke tragedije nisu odgovarale istini. Tako je zvanično saopšteno da je do havarije je došlo usled– grubih narušavanja pravila za eksploataciju reaktora“. Ukratko, krivica za pogibiju ljudi i štetu vrednu 2 milijarde tadašnjih rubalja, pala je, isključivo, na zaposlene u stanici i njihove rukovodioce. Direktor Viktor Brjuhanov, izuzetno ugledan naučnik, deputat i nosilac više odlikovanja, osuđen je na 10 godina robije. U zatvor je oterano i njegovih pet neposrednih saradnika. Tek mnogo kasnije, posle obelodanjivanja protokola sa zasedanja Politbiroa CK KPSS, 3. jula 1986, ispostavilo se da je četvrti reaktor Černobiljske nuklearne elektrane, serije RBMK-1000, imao više konstrukcionih nedostataka.

Posledice černobiljske katastrofe osećaju se i danas. Pripjat je mrtav grad, u njega može da se uđe samo uz specijalno odobrenje. Černobiljskoj nuklearki može da se priđe tek na 5 kilometara... Tako će ostati – do daljeg.

Ali pomenimo na kraju i reči Nikolaja Čečerova, jednog od naučnika koji su punih 20 godina radili na istraživanju uzroka černobiljske katastrofe:

– Čovečanstvu u celini, konkretnim državama i velikom broju ljudi koji su se našli pogođeni havarijom, uspelo je da prežive nuklearnu katastrofu. Uz veliko zalaganje, gubitke, ogromne moralne i psihološke teškoće, ali – preživelo se. Ovo je važno stoga što je černobiljski reaktor bio jedan od najvećih, i što strašnija katastrofa nuklearnog tipa na planeti, u principu, ne može da se dogodi“, zaključio je Čečerov. A onda se desio razorni zemljotres u Japanu, još razorniji cunami i – Fukušima.

-----------------------------------------------------------

Proglas o evakuaciji Pripjata

„Pažnja, građani Pripjata. Gradsko veće obaveštava da je, zbog akcidenta u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani, radioaktivnost u gradu Pripjatu pojačana. Komunistička partija, njeni zvaničnici i oružane snage preduzimaju neophodne mere u borbi protiv nastale opasnosti. Ipak, u nastojanju da u najvećoj mogućoj meri sačuvamo zdravlje i bezbednost ljudi, a imajući na umu, pre svega, decu, moramo privremeno da evakuišemo stanovništvo u najbliže gradove u Kijevskoj oblasti. Zbog toga, a sa početkom 27. Aprila 1986. u 2 sata posle podne, svaki apartmanski blok dobiće na raspolaganje autobus, koji će kontrolisati policija i gradski zvaničnici. Veoma je važno da sa sobom ponesete lične dokumente, najnužnije stvari i određenu količinu hrane, za svaki slučaj. Najviši zvaničnici u gradu i rukovodioci industrijskih pogona napravili su spisak zaposlenih koji će ostati u Pripjatu kako bi pogone održavali u dobrom radnom stanju. Sve kuće tokom evakuacije čuvaće policija. Drugovi, kada budete privremeno napuštali svoje stanove, vodite računa da isključite osvetljenje, električne uređaje, da ste zavrnuli slavine i zatvorili prozore. Molimo vas da tokom procesa ove kratkotrajne evakuacije sačuvate mir i red“.

Slobodan Samardžija

-----------------------------------------------------------

Koliko još „Černobilja” može svet sebi da dozvoli

Kako navode eksperti, novi sarkofag nad černobiljskom elektranom, kojim bi sada postojeći trebalo da bude pokriven, biće izgrađen do 2015.

(/slika2)Više od pola milijarde evra sakupljeno je na prošlonedeljnoj međunarodnoj konferenciji u Kijevu posvećenoj 25. godišnjici havarije na Černobiljskoj nuklearnoj elektrani. Prema rečima Tobijasa Minhajmera, jednog od eksperata „Grinpisa“, Černobilj će predstavljati opasnost po čovečanstvo i u budućih hiljadu godina. A Evropu će, kako kaže, koštati sve više.

Kako je izjavio nedavno u intervjuu nemačkom časopisu „Špigel“, konferencija u Kijevu imala je paradoksalan karakter. „S jedne strane međunarodna zajednica sakuplja pare za izgradnju novog sarkofaga kojim bi se onemogućilo curenje opasnih materija iz uništene nuklearke u prirodu, a sa druge, pred neposrednim uzrocima tragedije, pred nuklearnom energijom, kao da se zatvaraju oči. Šta više, drugi deo konferencije, bio je posvećen, upravo, budućem razvoju ove vrste energije“.

Svet, objašnjava Minhajmer, troši stotine miliona evra na uklanjanje posledica havarije na Černobiljskoj nuklearki, a u isto vreme, u Kijevu, razgovara se o razvoju ovog energetskog sektora. Neophodno je iz černobiljske i sličnih tragedija izvući pouke za budućnost, kaže ekspert. Upečatljivo deluje činjenica da se, posle četvrt veka od jedne velike tragedije, dogodila druga, ništa manja, ona u japanskoj nuklearki „Fukušima“. Koliko još „Černobilja“ može sebi svet da dozvoli, pita se Minhajmer. Po procenama stručnjaka, opasnost koja i danas preti od Černobilja i dalje je izuzetno visoka: čak 95 procenata radioaktivnog goriva ostalo je u ruševinama reaktora posle eksplozije. U narednih desetak godina ovo gorivo trebalo bi da bude pohranjeno u specijalna skloništa. Ali, nigde na svetu takva skloništa još uvek ne postoje. Sem toga, opasnost po okolinu predstavljaju i mašine i građevinski materijal sakupljeni u Černobilju posle katastrofe i zakopani u na brzinu iskopane jame.

Kako navodi ekspert „Grinpisa“, novi sarkofag, kojim bi sada postojeći trebalo da bude pokriven, trebalo bi da bude izgrađen do 2015. Izuzetno visoka cena izgradnje pravda se činjenicom da je reč o do sada neviđenom graditeljskom poduhvatu, i specifičnoj konstrukciji kakve nema nigde u svetu.

Konferencije slične ovoj održanoj prošle nedelje u Kijevu biće održavane i u budućnosti, možda i kroz sto godina. – Černobiljska havarija bila je katastrofa evropskih razmera. I ako govorimo o jedinstvenoj Evropi, ne smemo da ostavimoUkrajinu da se sama nosi sa tim problemom“, zaključio je Minhajmer u intervjuu „Špiglu“.

S. S.


Komentari0
4912d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja