ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.04.2011. u 13:02 Aleksandar Apostolovski

Srpsko staro oružje rasuto po svetu

Раскошни детаљ сабље краља Александра Карађорђевића

Možda je uvreženo mišljenje da kod Srba vlada kult oružja, ali za naše stare puške, pištolje ili sablje izgleda da se mnogo više interesuju velike sile nego mi sami. Istražujući istoriju oružja u zemljama bivše Jugoslavije, a naročito Srbije, Branko Bogdanović, publicista vojne istorije i saradnik Vojnog i istorijskog muzeja Srbije, došao je do zaključka da su mnogi raritetni primerci, vezani za značajne događaje nacionalne istorije, nestali iz Srbije i da se mogu pronaći samo u neimenovanim privatnim kolekcijama širom sveta.  

Bogdanović je tokom poslednjih godina radio istraživanja za istorijski odsek američkog marinskog korpusa i i izdavačku kuću „Ruski vitezovi”.Radeći na knjigama i za Amerikance i zaRuse, imao je neograničenu pomoć Vojnog i Istorijskog muzeja Srbije, ali se zbog siromašnog fundusa originalnog srpskog i crnogorskog oružja oslanjao i na pomoć muzeja i privatnih kolekcionara iz čitave Evrope i SAD.

– Recimo, 90 odsto srpskog naoružanja iz 19. i prve polovine 20. veka video sam u Vojnom muzeju u Sofiji– napominje Bogdanović. 

Kao primer neverovatnog putešestvija starog srpskog oružja po muzejima, aukcijskim kućama i privatnim kolekcijama, navodi slučaj nekoliko prototipa pušaka „mauzer” koje su učestvovale na konkursu srpske vojske za izbor oružja 1881. godine.

– U Srbiji ne postoji nijedan primerak puške sa tog tendera, ali takvu pušku poseduje u SAD jedan kolekcionar. Neverovatno je da je vojska Srbije 1867. godine usvojila prvu popularnu „ostragušu” (pušku koja se punila pomoću zatvarača), sistema „grin”, prema američkoj licenci,a da kod nas nije sačuvan nijedan primerak, čak ni fotografija. Onda se ispostavilo da se jedan primerak te puške čuva u čuvenom mornaričkom arsenalu u Veneciji, a drugi primerak u privatnoj bugarskoj kolekciji – kaže Bogdanović.

Za razliku od vatrenog oružja, hladno je ipak sačuvano. I najznačajniji istorijski primerci, kao što je sablja kneza Milana Obrenovića, brata kneza Miloša. Ona je značajna jer čini takozvano zlatno oružje – vrstu ruskog odlikovanja koje je dodeljivano samo Rusima za izuzetna vojna dela. Srpski ustanici su bili prvi stranci nagrađeni tim odlikovanjem.

Ta sablja, ukazuje Bogdanović, bila je u depou Vojnog muzeja još od osnivanja, ali dugo se nije znalo šta ona zapravo predstavlja. Najlepša od tih sablji je bila Karađorđeva, koja je nestala sedamdesetih godina 19. veka. Zauvek joj se izgubio svaki trag. Sablje kralja Aleksandra Obrenovića i kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića nalaze se, srećom,u našim muzejima.

Ali, dok je decenijama država pokazivala nemar prema svom trofejnom oružju, Vašington i Moskva su bili kudikamo zainteresovaniji. Prve knjige izistorijenaoružanja i vojne industrije,u saradnji sa Vojnim muzejom,izdate su polovinom osamdesetih godina prošlog veka i probudile su interesovanje u svetu. Bogdanovićeve knjige „Veliki vek vojnog oružja” i „Veliki vek lovačkog oružja” izdate su u dva izdanja u SAD, Japanu, Francuskoj, Nemačkoj i Italiji.

Amerikanci su poslednjih godina pokazali posebno interesovanje za puške koje su proizvođene u Kragujevcu tokom 19. veka, sve do Drugog svetskog rata,i zato je u saradnji sa istorijskim odsekom Marinskog korpusa 2005. godine u SAD objavljena knjiga o svim puškama sistema „mauzer” Srbije i Jugoslavije. Međutim, tvrdi Bogdanović, povod nije bilo samo interesovanje za našu istoriju, već i trgovački pragmatizam. Naime, američko tržište postalo je preplavljeno našim „cevima”, viškom naoružanja koje su američke trgovačke kuće otkupile na tenderima od Vojske Srbije.

Sa druge strane, ni Rusi nisu ostali inertni prema slavnom oružju balkanskih naroda, pa je izdavačka kuća „Ruski vitezovi” pokrenula ediciju pod nazivom „Vojna istorija Balkana“, koja izučava balkanske zemalja u 19. i 20. veku.

Bogdanović je angažovan kao urednik te edicije za Balkan i jugoistočnu Evropu. Naime, većinu naoružanja u 19. veku Srbija i Crna Gora su dobijaleod Rusa, pa je ta činjenica posebno interesantna za njih. Ruska država pridaje veliki značaj pomenutoj ediciji, tako da su promociji prve knjige prisustvovali predstavnici Ministarstvakulture, Ministarstva za očuvanje nacionalnog blaga i Ministarstva unutrašnjih poslova RF.

Prva knjiga, „Hladno oružje Srbije, Crne Gore i Jugoslavije“,promovisana je u Moskvi novembra 2010. godine. U toj knjizi je prvi put dat pregled političkih i ekonomskih aspekata nabavke hladnog naoružanja, kao i počeci domaće proizvodnje.

----------------------------------------------------------------

„Zarobljeni“ kragujevački kalašnjikovi u Iraku

Bogdanović je, osim spisateljskog rada, konsultovan od strane američkih snaga i Iraku i Avganistanu oko identifikacije naoružanja koje su zaplenili ili zatekli uglavnom u iračkim magacinima. „Među „kalašnjikovima“ iz celog sveta, Amerikanci smatraju da je naša puška M-70 među najkvalitetnijima. Interesantno je da je SFRJ prodalalicencu Iraku za proizvodnju našeg „kalašnjikova”, a preko Amerikanaca je sklopljen veliki državni posao izvoza puške M-70 B3 za Irak– kaže Bogdanović.

Komеntari3
39528
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danko Lukić
Ni jedan okupator nije nas uništio koliko smo sami sebi došli glave, u svakom pogledu.
Slobodan Popović
Možda je tako i bolje.Stranci će verovatno sačuvati te artefakte bolje od nas.Postoji milion primera kako smo sami uništavali deo naše istorije.Pogledajte samo putešestvije automobila Kralja Aleksandra u kome je ubijen u Marseju!Ili pištolj iz koga je ubijen...Titove stvari,ni posle 30 godina nisu sa sigurnošću popisane i još se razvlače po ko zna koliko depoa!Sviđalo se nekom ili ne,bez obzira na politiku,ipak su ti predmeti deo naše istorije o kome neznamo ili ne umemo da vodimo računa.
Miodrag Bumbic
Dobro i postojimo, kako smo traljavi!!!??

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja