nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:32

Dinarski ili devizni krediti

Kredit sa valutnom klauzulom je kredit kod koga se celokupan iznos duga i iznos svake rate izražava u stranoj valuti, a pri isplati kredita i plaćanju svake rate iznos u stranoj valuti preračunava u dinare.
Autor: kamatica.comsreda, 27.04.2011. u 22:00

U našoj zemlji poslovne banke pored dinarskih kredita nude kredite izražene u stranoj valuti (EUR i CHF), tj. kredite sa tzv. valutnom klauzulom. Krediti sa valutnom klauzulom čine oko 80% svih kredita kojima su zaduženi građani Srbije. Međutim, zaduživanje u valuti koja nije identična onoj u kojoj se prima mesečna zarada nosi velike rizike.

Kredit sa valutnom klauzulom je kredit kod koga se celokupan iznos duga i iznos svake rate izražava u stranoj valuti, a pri isplati kredita i plaćanju svake rate iznos u stranoj valuti preračunava u dinare.

Sa druge strane, dinarski krediti predstavljaju vrstu zaduženja kod koga je ukupan iznos duga i mesečne rate izražen u dinarima i kod koga pomeranje kursa dinara prema stranim konvertibilnim valutama nema uticaja na visinu mesečne rate. Ovo je i najveća prednost dinarskih kredita u odnosu na kredite sa valutnom klauzulom.

Kretanje kursa evra prema dinaru može biti i povoljno po kreditno zadužene građane, kada dinar jača prema evru, što je u prethodnim mesecima bilo karakteristično za domaće tržište. Međutim, rast evra prema dinaru, koji je bio karakterističan u periodu 2008. do kraja 2010. godine, pokazao je da u ovim slučajevima u samo nekoliko meseci rata može biti uvećana i za 50%. Dinarski krediti ne nose ovakve rizike, a to je od posebnog značaja za sve zaposlene čija su primanja u dinarima, jer njihove zarade ne prate kretanje kursa evra.

Pri odobravanju kredita izraženog u stranoj valuti, isplata kredita od strane poslovne banke se vrši u dinarskoj protivvrednosti, a rata određena u evrima biće preračunata u dinare po kursu na dan dospeća svake pojedinačne rate. Kao što odobreni kredit dobijate u dinarima, tako ćete i obaveze po tom kreditu, tj. rate, vraćati u dinarima. Iznos dinara koje ćete dobiti od banke i visina rate koju ćete plaćati banci utvrđuju se primenom određenog deviznog kursa, koji može biti kupovni, srednji ili prodajni.

Koji će se kurs primeniti za preračun strane valute u dinare određeno je Ugovorom o kreditu. Obratite pažnju na taj deo Ugovora. Nije redak slučaj da banke pri isplati kredita primenjuju kupovni (niži) kurs, a pri obračunu visine rate prodajni (viši) kurs. To predstavlja dodatni skriveni trošak za vas prilikom svake otplate. Ove vrste troškova kod dinarskih kredita nema.

 Devizni kurs se menja svakodnevno, što utiče na visinu vaše rate u momentu kada dospeva na naplatu. To znači da kurs koji je primenjen pri isplati kredita gotovo nikada neće biti jednak kursu koji se primenjuje kod otplate kredita u ratama.

Krediti sa valutnom klauzulom mogu biti, na prvi pogled, privlačni pre svega zbog niže kamatne stope nego što je to slučaj kod dinarskih kredita. Međutim, oni istovremeno nose značajno veći rizik i podrazumevaju veće troškove zbog nepredvidivih valutnih kretanja. Ono što je uočeno u zemljama srednje i istočne Evrope u periodu 2004–2008. jeste rastući trend zaduživanja u valutama kao što su švajcarski franak i japanski jen. Razlog tome je što se krediti indeksirani u tim valutama nude sa nižim kamatnim stopama u odnosu na kredite indeksirane u evrima. U našoj zemlji banke su uglavnom odobravale kredite indeksirane samo u evrima i švajcarskim francima. Svojevremeno su guverneri nekoliko zemalja u javnost izlazili sa saopštenjima u kojima pozivaju građane da se vrlo oprezno zadužuju u kreditima koji su indeksirani valutnom klauzulom. Slična upozorenja smo dobijali i od Narodne banke Srbije.

Sem rizika promene deviznog kursa, krediti sa valutnom klauzulom nose i rizik promene referentne kamatne stope za konkretnu valutu. Kod evra, referentna kamatna stopa je EURIBOR, dok je kod švajcarskih franaka to LIBOR. Ove kamatne stope se mogu menjati nezavisno od uslova poslovanja u našoj zemlji, što je i najveća opasnost za korisnike kredita sa valutnom klauzulom. Treba imati u vidu da su ove kamatne stope trenutno u rastućem trendu. Zbog trenutno niskog nivoa EURIBOR-a i LIBOR-a, može vam izgledati da su kamatne stope na kredite sa valutnom klauzulom niske, ali imajte u vidu da ukoliko su te kamatne stope vezane za kretanje EURIBOR-a ili LIBOR-a, verovatno će u narednom periodu doći do njihovog rasta.

Primere ovih rizika najbolje smo mogli videti u proteklih nekoliko godina. Od 2005. do 2008. godine EURIBOR i LIBOR su gotovo svakog meseca rasli, a potom je kurs dinara prema evru naglo depresirao, što je dovelo do jako velikog rasta mesečnih rata kredita sa valutnom klauzulom.

Na kraju je bitno uporediti i stepen zaduženosti kod korišćenja dinarskih kredita i kredita sa valutnom klauzulom. Naime, kod zaduženja dinarskim kreditom odnos mesečne rate i primanja dužnika se neće menjati sem u slučaju promene mesečnih primanja ili kamatne stope kredita. To znači da zaduženost od 30% mesečnih primanja ostaje gotovo identična od početka otplate do kraja otplate kredita pri nepromenjenoj kamatnoj stopi ili mesečnoj zaradi. Kada su u pitanju krediti sa valutnom klauzulom, ovaj odnos se menja svakog meseca tokom otplate zbog promene kursa. Tako se može desiti da rata bude veća 10% u toku samo jednog ili dva meseca ukoliko je kretanje kursa turbulentno i da budete dovedeni u situaciju da umesto 30% izdvajate 35% mesečnih primanja za otplatu kredita. Rizik promene kamatne stope i visine mesečne zarade ostaje isti kao i kod dinarskih kredita.

Nedostatak dinarskih kredita prema kreditima sa valutnom klauzulom jeste viša kamatna stopa koja se obračunava. Međutim, u našim uslovima kretanje kursa vrlo često nadmaši ovu razliku u kamatnoj stopi, te se generalno dinarski krediti mogu smatrati boljim izborom. Posebno je značajno imati u vidu da su krediti sa valutnom klauzulom rizičniji u situacijama kada je kurs dinara prema evru neobično nizak, te se može očekivati njegov rast u narednom periodu. 


Komentari0
e277f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja