petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.05.2011. u 22:00

Skromna aktivnost ulagača uz rast tržišta

Protekla četiri trgovačka dana donela su relativno skromnu investicionu aktivnost ulagača dok su reperni indeksi akcija zabeležili blago jačanje nakon tri vezane sedmice pada. Ukupna realizacija u trgovanju akcijama iznosila je 4,8 miliona evra, u velikoj meri zahvaljujući nekolicini blok transakcija, dok su redovni prometi bili ispod ovogodišnjeg proseka. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, dobio je na vrednosti nepunih jedan odsto, okončavši sedmicu na nivou od 745,6 poena. Ova korpa najlikvidnijih akcija sa domaćeg tržišta kapitala od početka godine nosi pozitivan prinos od 14,4 odsto.

Akcije – Najprometnija hartija u redovnom trgovanju tokom protekle sedmice bila je Naftna industrija Srbije (NIIS) koja je potkraj nedelje ponovo stigla do nivoa od 520 dinara, nakon kraće korekcije kada su se akcije ove najveće kompanije na Belexu spuštale i do nivoa od 500 dinara. Ukupan promet u trgovanju NIS-ovim akcijama iznosio je 58,9 miliona dinara, dok je na nedeljnom nivou zabeležen rast od 2 odsto. NIS će do sredine maja objaviti poslovne rezultate za prvi kvartal tekuće godine što će verovatno biti prva naredna tačka na kojoj će biti testiran potencijal rasta ove, trenutno, najlikvidnije hartije domaćeg tržišta. Ostale hartije iz realnog sektora nisu beležile velike promete. Aerodrom „Nikola Tesla“ (AERO) je okončao nedelju na nivou 511 dinara uz realizaciju od 15,1 milion dinara i pojačan pritisak na strani tražnje. Bečejski Sojaprotein (SJPT) zabeležio je minoran promet na nivoima oko 1.010 dinara, ali pre svega usled veoma slabe ponude ovih hartija na trenutnim cenovnim nivoima. Najveći domaći građevinar Energoprojekt (ENHL) zabeležio je promet od 8,1 milion dinara, uglavnom na nivoima oko 940 dinara. Ova kompanija je objavila da je zavisno preduzeće Niskogradnja ugovorilo posao u Kazahstanu vredan 26,8 miliona evra što bi trebalo da popravi prilično tešku situaciju u ovoj kompaniji uveliko pogođenu krizom. Najprometnije hartije iz realnog sektora u protekloj sedmici, zahvaljujući blok transakcijama, bila su poljoprivredna dobra Zlatica (ZLTL) i Ravnica (RVNC) gde je IM Matijević, nakon ranije sprovedenih ponuda za preuzimanje, konsolidovala vlasništvo među povezanim licima.

Od bankarskih akcija dominirala je Komercijalna banka (KMBN) koja je ostvarila promet od nepunih 41 milion dinara, uglavnom na ceni od 3.200 dinara. Ova bankarska ustanova je objavila da će u sredu investitorima predstaviti rezultate za I kvartal što će biti prvi emitent sa listinga koji će obelodaniti poslovanje za prvo tromesečje. Niška AIK banka (AIKB), nakon početnog šoka investitora izazvanog objavom finansijskih rezultata za prva tri meseca, postepeno se oporavila tokom sedmice stigavši do nivoa od 3.700 dinara. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom iznosila je 16,5 miliona dinara, dok su prioritetne hartije ovog emitenta zabeležile promet od 15,8 miliona dinara. Ostale bankarske hartije nisu registrovale veće promete. Beogradska Agrobanka (AGBN) je sa realizacijom od 5,8 miliona dinara pala na nivo od 8.400 dinara, dok je Jubmes banka (JMBN) uz neveliki promet okončala sedmicu na koti od 16.443 dinara.

Obveznice stare devizne štednje – Obveznice stare devizne štednje zabeležile su promet manji od 0,2 miliona evra, dok su cene na većini serija zabeležile solidan skok. Tako su prinosi na najprometnijim serijama, A2012 i A2013, padali krajem nedelje i do nivoa od pet procenata, dok su se druge serije spuštale do nivoa koji odgovaraju prinosima i ispod pet odsto.

Trezorski zapisi – Veliko jačanje kursa dinara nije umnogome promenilo situaciju na polju emisije državnih dužničkih hartija od vrednosti u protekloj sedmici. Tromesečni trezorski zapisi nominalne vrednosti pet milijarde dinara realizovani su sa uspešnošću od 85,6 odsto dok je prinosna stopa iznosila 13,1 odsto. Dvogodišnje dužničke hartije države, nominalnog obima 10 miliijardi dinara, prodate su sa uspehom od 41 odsto uz prinosnu stopu od 13,5 procenata.

Nenad Gujaničić, Sinteza invest grup

-----------------------------------------------------------

Vesti sa berze

Invej manjinskim akcionarima Vitala nudi 1.200 dinara po akciji – Zemunska kompanija Invej koja je većinski vlasnik uljare Vital objavila je ponudu za preuzimanje preostalih akcija od strane manjinskih akcionara ove kompanije. Ponuđač namerava da stekne 280.331 akcija (36,7 odsto od ukupnog broja) po ceni od 1.200 dinara po akciji. Ponuda je otvorena od sutra 29. aprila a traje zaključno sa 19. majom tekuće godine. Na ovoj ceni tržišna kapitalizacija Vitala iznosi 916,7 miliona dinara (9,2 miliona evra). Ova ponuda stigla je samo nekoliko dana nakon što je Invej kupio sopstvene akcije od same kompanije po ceni od 1.102 dinara. Inače, kontrolni paket akcija Vitala Invej je kupio oktobra 2005. godine po ceni od 4.100 dinara, plativši 18,5 miliona evra za 50 odsto plus jednu akciju.

Telefonija planira rast prihoda i profitabilnosti – Beogradsko preduzeće za promet i inžinjering telekomunikacione opreme i usluga, Telefonija, objavila je plan poslovanja za tekuću poslovnu godinu u kojoj se očekuje rast realizacije i profitabilnosti. Nekonsolidovano posmatrano, Telefonija očekuje ostvarenje poslovnog prihoda od 1,7 milijardi dinara i poslovnog dobitka od 275,3 miliona dinara. Protekle godine, ova kompanija je zabeležila poslovni prihod od 1,55 milijardi dinara dok je poslovni dobitak iznosio 152,9 miliona dinara. Posmatrano sa zavisnim društvima, menadžment ove kompanije očekuje poslovni prihod od 2,68 milijardi dinara i ostvarenje poslovne dobiti od nepunih 376 miliona dinara. Telefonija još uvek nije objavila konsolidovani finansijski izveštaj za proteklu godina pa nije poznat krajnji rezultat ovog sistema, dok je nekonsolidovana neto dobit u 2010. godini bila veoma skromna i iznosila je 39 miliona dinara.

Dobit AIK-a manja 67 odsto a – Niška AIK banka je objavila da je u prva tri meseca tekuće godine ostvarila dobitak pre oporezivanja u visini od 572,1 milion dinara što je 67,4 odsto slabije u odnosu na isti period protekle godine. Glavni razlog značajno nižem krajnjem rezultatu jesu bilansne pozicije koje se tiču promene vrednosti imovine i obaveza. Prihodi po osnovu promene vrednosti imovine i obaveza smanjeni su 53,7 odsto na 766,9 miliona dinara dok su rashodi uvećani za 155,6 procenata na 778,3 miliona dinara. Ove dve bilansne pozicije, u odnosu na proteklu godinu, „pojele“ su skoro 1,4 milijarde dinara dobiti. Kada je prihod u pitanju, AIK je nastavio trend rasta. Prihod od kamata je porastao 2,8 odsto na 3,1 milijardu dinara dok su prihodi od naknada i provizija povećani čak 48 odsto na 255,4 miliona dinara. Aktiva AIK banke na kraju marta iznosila je 142,5 milijardi dinara što je povećanje od 0,6 odsto od početka godine.

-----------------------------------------------------------

Akcionarski bukvar

Kako izabrati investicioni fond

Pre nego što se investitor opredeli za ulaganje u investicioni fond mora identifikovati sopstveni investicioni cilj, a takođe i razmotriti sklonost koju ima ka riziku (da li je konzervativan ulagač, ima li veću ili manju averziju ka riziku). Dalje, mora sagledati vremenski horizont ove investicije odnosno anticipirati potrebe za likvidnim sredstvima u bližoj i daljoj budućnosti. Nakon ovog opšteg pristupa, koji važi i za druge vrste investicija, prilazi se izboru vrste fonda u skladu sa njihovim generalnim karakteristikama (fond rasta, balansirani fond, fond očuvanja vrednosti imovine itd). Potencijalni član fonda mora razmotriti i provizije koje zaračunava društvo za upravljanje fondom, te na kraju oceniti kakvi su rezultati ove finansijske institucije bili u prošlosti, naročito u poređenju sa konkurencijom i poredbenim indeksima.

-----------------------------------------------------------

Dobitnik nedelje

Beogradski skladištar i trgovac ogrevom i građevinskim materijalom „Kopaonik“ porastao je protekle sedmice 26 odsto, stigavši na kraju sedmice do nivoa od 1.700 dinara. Ova kompanija je objavila da je u protekloj godini zabeležila poslovni prihod od nepunih tri milijarde dinara (skok od 10,4 odsto), dok je neto dobit bila 35 veća u odnosu na lani i iznosila je skoro 47 miliona dinara. „Kopaonik“ se nalazi pod kontrolom domaćeg biznismena Đorđija Nicovića i jedna je od retkih njegovih kompanija koja uspešno posluje i čiji računi nisu bili blokirani u proteklom periodu.

-----------------------------------------------------------

Gubitnik nedelje

Kragujevčka Kredi banka, koja više od godinu dana posluje pod kontrolom slovenačke NKB Maribor, izgubila je protekle sedmice na vrednosti 10,4 procenta uz prilično skroman promet što je glavna karakteristika ove hartije. Kredi banka je u protekloj godini zabeležila ogroman gubitak od 841,6 miliona dinara u velikoj meri kao posledica restruktuiranja ove bankarske ustanove preduzetog od novog većinskog vlasnika koji je obećao pozitivno poslovanje banke počev od 2012. godine.

Komentari0
d5528
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja