petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 02.05.2011. u 22:00

Galerijev edikt uvod u Milanski

Литургија на темељима хришћанског здања из 6. века Фото С. Тодоровић

Zaječar – Prvog dana maja u rimskoj carskoj palati Romulijani, kod Zaječara,dogodilo se što se vrlo retko događa. Patrijarh srpski Irinej, sa još pet srpskih episkopa i zaječarskim sveštenstvom, održao je Svetu arhijerejsku liturgiju na temeljima hrišćanske bazilike iz šestog veka, i tako ovaj božiji hram ponovo osveštao posle 14vekova.

Time je, u stvari, obnovljeno sećanje na dugo hrišćansko nasleđe Romulijane, čiji je graditelj car Galerije, paganin i najveći i najkrvaviji progonitelj hrišćana u rimskom carstvu, 30.aprila 311.godine, u Nikomidiji, u Turskoj, samo pet dana pre smrti, doneo prvi edikt o toleranciji vera. Taj dokument, čulo se na naučnom skupu, dan ranije, bio je svojevrstan uvod u čuveni Konstantinov Milanski edikt 313.godine, čije će donošenje 2013.godine slaviti cela Evropa, obeležavajući 17 vekova hrišćanstva. Milanskim ediktom hrišćanstvo je postalo zvanična religija Rimskog carstva, a progonjenim hrišćanima vraćena je sva oteta imovina i sve njihove bogomolje.

Naučnim skupom „Hrišćansko nasleđe Feliks Romulijane“, 30.aprila u gamzigradskoj palati, predsedavao je prof.dr Mihailo Milinković, koji je u ime Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ujesen 2009.godine neposredno iznad zidova Romulijane, otkrio tri ranohrišćanske bazilike. Podneto je ukupno deset referata o zadatoj temi, a najviše ih se odnosilo na pisanje rimskog hroničara Laktancija o ranom hrišćanstvu. Ovde je i zvanično promovisan prvi srpski prevod Laktancijeve knjige „O smrti progonitelja“, koja se nedavno pojavila u izdanju Srpske pravoslavne crkve.

U sasluživanju Svete arhijerejskeliturgije, u prisustvu gotovo hiljadu vernika i posetilaca iz Zaječara i okoline, učestvovale su vladike Amfilohije, Atanasije, Justin, Teodosije i Joanikije. Patrijarh srpski Irinej obratio se prigodnim pozdravom i učesnicima naučnog skupa na Romulijani i okupljenim vernicima, posle završene liturgije. Rekao je da upravo prošlost Romulijane svedoči o nepobedivosti hrišćanske vere.

A direktor zaječarskog Narodnog muzeja Bora Dimitrijević, domaćin proslave, sa gradskom upravom Zaječara i Srpskom pravoslavnom crkvom, rekao je novinarima da će uskoro biti obnovljena prva od sedam hrišćanskih bazilika na Gamzigradu. Time se, rekao je, ukazuje prilika da zaječarska Romulijana i niška Medijana postanu i centri za razvoj verskog turizma.

S. Todorović

-----------------------------------------------------------

Pomoć zaječarskoj kulturi

Svečanostima u Romulijani prisustvovao je i srpski ministar kulture Predrag Marković. On je sa predstavnicima zaječarskog muzeja i ovdašnjeg arhiva i biblioteke potpisao ugovore o finansiranju deset projekata, ukupne vrednosti 4,146 miliona dinara. Svi će dobiti novac iz budžeta republičkog Ministarstva kulture.

Komеntari5
e6b5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lokalitet u srbiji
Stočići, posluženjce, bina sa razglasom, sve kako treba na zaštićenom lokalitetu u Srbiji. Ako je rimska bazilika, šta ima da osveštava PC?
mala ispravka
Nije milanskim ediktom hriscanstvo postalo zvanicna vera rimskog carstva (to je bilo za vlade cara Teodosija, malo kasniju 4. veku, nego je proglasena tolerancija hriscanske vere i dat im je legitimni status u carstvu.
Ниш Нишлијама
Фамозна прослава 17 векова од едикта која би требало да буде одржана у Нишу, зачудо није премештена у Београд, но, на жалост свих Нишлија, Срба и целе Европе, биће само једна велика брука за град Ниш, челнике града, а пре свега Србију! Толико година се говори о прослави а да ништа, али ништа конкретно није урађено! Чувени крст који је требало да буде изграђен, наводно као заштитни знак града Ниша, а кога већ имају Краков, Рио де Женеиро, Мостар, Скопље, који треба да буде крст над гробом који се зове Ниш, сахрањен онога тренутка када су локални моћници заједно са престоницом дигли руке од другог по величини града у Србији. А најгоре од свега је то што је реч о католичком крсту а не православном! Довољно имамо проблема у самој СПЦ, па нам је још потребно да дедињски патријарх крене да преговара о екуменизму са Римом. Али ту је погрешио, Срби се неће одрећи праве вере зарад шаке римског новца! Једноставно, Ниш клизи у безнађе, а нема Онога који може да га извуче и поведе на прави пут.
Konstancije I Hlor
Ja - Flavije Valerije Konstancije, Vam se obraćam posthumno, rodjen u Nišu, kao i moj sin Konstantin Veliki. Jeste on bio moje najmilije dete, od voljene Jelene, u vezi iz ljubavi. Zato je moj uticaj i usmerenje, kako Jelene tako i Konstantina, bilo u duhu imperatora. Takodje sam svoju blagonaklonost, prema hrišćanima, prenosio na njih. Za Vas, su moji voljeni, sada sveci izato očekujem, da se svekoliki hrišćanski svet, sakupi u našem Nišu, na dan donošenja "Edikta o verskoj toleranciji" 2013.g.
Dušan Prskalica
Ne bih da komentarišem tekst već sliku. Fotelje postavljene na zidovima iskopine, bina podignuta unutar lokaliteta, masa ljudi... Šta li će UNESCO reći na ovo?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja