ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:41

Dragulj sapet kolosecima

subota, 07.05.2011. u 22:00

Padina se naglo rušila prema železničkoj stanici Beograda, pristaništu na Savi i razlivenim barama. U nizini, sunčao se tamo čitav sirotinjski kraj, sa prljavim straćarama, sa niskim krovovima hlebara, kovača, berbera, pored rakidžinica i kafana. Iza tog blatišta, iza tih ćumeza, crnela su se velika, čađava okna ložionica, vozovi sa tankovima petroleja i dimile su se lađe i treperela svetla ogledala reka i tek ozeleneli vrbaci.

 „Suzni krokodil”, Miloš Crnjanski

Decenijama kasnije najatraktivnija lokacija glavnog grada ne liči mnogo na prostor koji je književni velikan ovako opisao sredinom tridesetih godina prošlog veka. Ali, podjednako je daleko i od zamisli urbanista, prema kojima bi oko 185 hektara zemljišta bilo pretvoreno u centar sa novim ulicama, trgovima, kejovima, parkovima, stambenim i poslovnim zdanjima, muzejima, školama, sportskim terenima…

Takvi sadržaji na srpskom Menhetnu, kako se popularno naziva desna obala Save od Starog železničkog do Brankovog mosta, i leva novobeogradska, omeđena Starim savskim i Starim železničkim mostom, predviđani su Generalnim planovima Beograda (GP) od pedesetih godina prošlog veka do danas.

U tom razdoblju, domaće i strane arhitekte nudile su atraktivne crteže, raspisivani su arhitektonski konkursi, izrađivane studije. Oslanjajući se na te ideje, Urbanistički zavod Beograda je pre tri godine započeo analizu područja Savskog amfiteatra kako bi pripremio osnov za prvi urbanistički plan. Ali, preobražaj tog nebrušenog dragulja iz nekadašnjeg industrijskog jezgra u gradski centar i povezivanje dve prostorne celine podeljene Savom desili su se samo na papiru. Na papiru je ostao i podatak da bi na toj površini moglo da se izgradi tri miliona kvadrata.

Zašto?

Da bi železničke koloseke i magacine zamenili parkovi,a radničke barake moderne građevine, da bi devastiranu obalu oplemenili kejovi, neophodno je da se izmeste Železnička i Autobuska stanica, završe „Prokop”i železnička stanica u Novom Beogradu, a teretni saobraćaj preusmeri na gradsku obilaznicu. Usled besparice, neki od tih kapitalnih projekata traje godinama, al završetak još nije na vidiku. Pojedini nisu ni započeti.

– Dislokacija železničkih koloseka i postrojenja jeste najveći problem oko kojeg treba da se usaglase grad i republika. Čak i da se zadrže delovi koloseka za potrebe gradskog prevoza, što predviđa GP, to nije tolika poteškoća jer postoje gradovi kroz čija središta prolazi železnica. Izgradnju u ovom području koče i nejasni imovinski odnosi. Ranije je čitav prostor bio vlasništvo republike. Železnice Srbije koriste najveći deo površine na desnoj strani Save, dok su se vlasnici kuća na levoj obali uknjižili na brojnim parcelama – kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.

Važno pitanje je kako i na kom mestu povezati levu i desnu obalu Save. U poslednjoj analizi iz 2008. godine stručnjaci Urbanističkog zavoda istakli su da je još jedan most ili tunel saobraćajna neminovnost koja bi omogućila susret grada i reke.

– Barselona je gradila bulevare na dva nivoa kako bi se grad približio obali, Boston je „ukopao”državni autoput da bi oslobodio gradski prostor za čoveka, a ne za automobile. To ne može biti naš standard, ali bar nešto od tog iskustva vredi pokušati –objašnjava Gligorijevićeva.

Bez obzira na to kada će Savski amfiteatar doživeti renesansu, urbanisti budućim investitorima ne dozvoljavaju solitere na desnoj obali koji bi mogli da zaklone pogled na reku, odnosno ugroze gradske vizure poput Terazijske terase, Kosančićevog venca, Hrama Svetog Save, spomenika „Pobednik”... Velika spratnost nije isključena na novobeogradskoj strani budućeg centra Beograda.

Preporuke institucija za zaštitu spomenika kulture su, naglašava Gligorijevićeva, i da se sačuvaju građevine pod zaštitom države, kao što su zgrade Glavne železničke stanice i bivše Centralne pošte i zatečeni objekti industrijske arhitekture.

– Predlagano je da se zdanje Železničke stanice pretvori u muzej. U novom gradskom centru trebalo bi da se nađu javni objekti, mnoštvo otvorenih javnih prostora, stanovi, poslovne i komercijalne zgrade. U toj zoni mogle bi se tražiti alternativne lokacije za zgradu filharmonije ili opere – smatra direktorka Urbanističkog zavoda.

Čak i da se brojni problemi koji su zakrčili Savski amfiteatar reše sutra i da bude poznato ko će ga graditi i ulepšavati, koliko će koštati opremanje i uređivanje tog zemljišta, da li će ono biti prodavano na parče ili kao celina, koliko će novca i iz kojih izvora biti potrošeno na preseljenje železnice – transformacija se neće desiti preko noći. Slični projekti u evropskim metropolama trajali su najmanje po dvadeset godina. Zato skeptici smatraju da će Beograd pre sići na reku u Dunavskom amfiteatru, na potezu od dorćolske marine do Ade Huje.

Daliborka Mučibabić

-----------------------------------------------------------

Dunavska strategija

Tim stručnjaka iz portugalske firme „Park Ekspo”, koji je za svetsku izložbu 1998. transformisao 150 hektara starih industrijskih i skladišnih zona u Lisabonu, prošlog meseca je posetio Beograd i podelio iskustva sa domaćinima, Urbanističkim zavodom i Direkcijom za izgradnju Beograda.

– Portugalski arhitekti oduševljeni su kako Beograđani koriste javne gradske prostore i smatraju da to treba da bude lajtmotiv budućeg master plana Savskog amfiteatra. Sada radimo na tome da ovaj projekat kandidujemo za sufinansiranje iz fondova koje može da podrži Dunavska strategija. Naš master plan bi bio strateški i tehnički osnov budućih aktivnosti u tom području – objašnjava Žaklina Gligorijević.

-----------------------------------------------------------

Izazov za generacije arhitekata

Savski amfiteatar bio je arena za sučeljavanje vizija nekoliko generacija arhitekata, a posebno su interesantna dva konkursa. Međunarodni o unapređenju strukture Novog Beograda 1985. godine i konkurs za Treći milenijum koji je 1991. godine organizovao SANU. On nije imao takmičarski karakter, a sedam timova razrađivalo je teme koje je SANU odredio. Tada su autori projekta „Varoš na vodi” arhitekte Antonije Antić, Dragoljub Manojlović Dik, Slobodanka Prekajski i Milica Toma povezali levu i desnu obalu reke mrežom kanala sa veštačkim ostrvom u sredini i stambenim, poslovnim, ugostiteljskim objektima. Poslednji projekat „Evropolis” kreiran je 1995. godine. Ali, međunarodni konkurs nikada nije raspisan.


Komentari7
e9993
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Silvana Mišić
Pošto pogled na reku, kakav ima Savski amfiteatar, najviše asocira na zabavu, ne bi bio greh na ovu lokaciju izmestiti sve kockarnice, ma gde u gradu se nalazile, jer iste trenutno zauzimaju najbolje zgrade u srcu Beograda i tako rešiti dvostruki problem - blizinu škola i zauzimanje. najlepših lokacija. Naravno, preporuka urbanista da pojedine zgrade ostanu netaknute, kao spomenici kulture, morala bi biti ispoštovana.
perica joksimovic
Jednostavno je: srušiti železničku stanicu i okolinu, i od preko puta, pa u Nemanjinu sprovesti široki most. Kakav muzej i bakrači, Beograd se guši od velikog saobraćaja, a oni bi da prave muzej!
Cvele Cvetkovic
Po meni zgradu stanice treba pretvoriti u berzu i trziste novca. Sacuvati je i renovirati uz mozda neki ultra-moderan dodatak koji bi je ucinio funkcionalnijom za tu namenu. To bi bila jaka poruka i podsticaj da okolo nikne jedan moderan poslovno-turisticko-stambeni deo grada. Nesto kao nas Menhetn.
Rale Amsterdam
Tu da se napravi najveci Red Light District i Beograd bi postao bogatiji od Dubaia.
Архитекта из Лос Анђелеса Некадашњи београђанин
Током педесетих година прошлог века студирао сам архитектуру на београдском архитектонском факултету. Професор урбанизма нам је био архитекта Бранко Максимовић и једна од његових омиљених тема била је баш ова која се обрађује у овом чланку. По сто пута нам је говорио каква је штета да су нам реке угушене железничким колосецима, магацинима, и којекаквим индустријским зградама, и исказивао искрену наду да ће се то ругло у догледној будућности расчисити, да ће град најзад ”сићи” на своје реке, и тако се изједначити са другим светским метрополама које нису починиле такву кардиналну грешку да занемаре прилику коју им је природа пружила. Иако у Америци живим више од 40 година, успомена на мој родни град ми је увек у срцу. Верујем да је професор Максимовић знао да се промене о којима је сањао неће десити за његова живота, али исто тако мислим да би га растужила чињеница да град и држава нису смогли снаге да то учине бар за живота његових студената.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja