petak, 23.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 09.05.2011. u 22:00

Pobunjenici usvojili „Lava pustinje”

Heroj libijskog otpora italijanskim kolonizatorima postao ikona borbe protiv Gadafija
Гадафи је у Рим 2009. дошао са провокативно окаченом сликом Омара ал Мухтара

Suluk, Libija – U blizini groba Omara al Muhtara, heroja libijskog otpora, pobunjenici su zid oslikali svojom trobojkom, izbrisali ime Muamera Gadafija sa kamene ploče i svuda okolo ispisali antivladine grafite, piše Rojters.

Ovo ne bi trebalo da bude vandalizam već deo pokušaja pobunjenika da povrate legat slavnog ratnika koji je libijski vođa decenijama nametao i eksploatisao.

Gotovo vek pošto su italijanske kolonijalne vlasti pogubile Muhtara, „Lav pustinje“, sada se vratio kao duhovni vođa i ikona libijskih pobunjenika.

Muhtarova figura u beloj odori prisutna je na bilbordima, posterima i nalepnicama za automobile širom istoka zemlje koji pobunjenici kontrolišu, od Bengazija do zaboravljenog grada Suluka u kome su ga Italijani obesili 1931.

„Omar Muhtar borio se za Libiju oslobođenu Italijana kao što se pobunjenici sada bore da Libiju oslobode Gadafija“, kaže ovdašnji trgovac Tahar Ibrahim Absala čiji se deda borio zajedno sa Muhtarom.

Sedeći na ćilimu svoje radnje zatrpane urmama i flašama urminog ulja, Absala kaže da pobunjenike snabdeva hranom baš kao što je njegov imućni deda činio sa kamilama, ovcama i kravama koje je posedovao.

Omar al Muhtar, bivši učitelj Kurana blizak redu senusija koji se inspirisao učenjima konzervativnih islamskih salafista, postao je vremenom iskusni gerilac pustinje koji je dve decenije izmicao Italijanima.

Legenda kaže da je vremenom stekao poštovanje italijanskih oficira koje je fašistički vođa Benito Musolini poslao za Libiju da uguše pobunu.

„Da je danas živ, Omar al Muhtar bi bio naš vođa“, kaže Mustafa Mohamed, vlasnik ovdašnje radnje. „To je zato što se borio za slobodu.“

Muhtar je prirodan izbor pobunjenika jer je on legenda među plemenima istoka Libije ali i zbog filma „Lav pustinje“ iz 1981. u kome ga je Entoni Kvin učinio popularnim među mladim Libijcima, kaže Abdelmola al Horeir, profesor istorije na univerzitetu Garjunis u Bengaziju.

Pobunjenici su ubeđeni da su pravi naslednici Muhtarovog legata – iako Gadafi to svakako ne misli.

Tokom svoje prve posete Italiji 2009, Gadafi je iz aviona izašao sa slikom prikačenom za rever koja prikazuje Italijane kako stoje pored Muhtara uvezanog u lance – jasno pokazujući svojim uznemirenim domaćinima da je on naslednik Muhtarove borbe.

Kada se vratio, tvrde Libijci sa istoka, sve je učinio da Muhtar ne dobije kult koji bi mogao da nadjača njegov.

Muhtarovo telo decenijama je ležalo pokopano na centralnom trgu u Bengaziju sve dok ga Gadafi nije otkopao i 1981. prebacio u Suluk, udaljeni grad u unutrašnjosti koji retko ko posećuje. Obećao je da će Suluk pretvoriti u Muhtarov hram, izgraditi džamiju, mauzolej, muzej, biblioteku i školu kuranskog učenja.

Umesto toga, ostao je grad koji – ukoliko zaboravite na usamljene simbole „Koka Kole” – posetiocima stvara utisak da su se vratili nazad u vreme.

Stanovnici Bengazija sada razmatraju predlog da se Muhtarovi ostaci vrate.

Komеntari0
e64b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja