nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 11.11.2006. u 12:06 Mirjana LUKIĆ

Ugradio sebe u večnost

Црква Св. Петке на Чукаричкој падини Рад арх. Бранка Пешића

Profesor Građevinskog fakulteta, arhitekta i graditelj, spajao je arhitekturu i građevinu, konstruktivno i nadahnuto. Na mnogobrojnim konkursima dobio je više od dvadeset nagrada, realizovao je oko devedeset objekata, a među ostvarenjima su mu i tridesetak crkava i konaka diljem bivše Jugoslavije.

U periodu od 1952. do 1985 godine realizovao je preko sedamdeset paviljona jugoslovenskih izložbi u inostranstvu u: Sao Paulu, San Francisku, Njujorku, Parizu, Kairu, Moskvi, Pekingu, Dubaiju.

Jedno od njegovih poslednjih ostvarenja u Beogradu je crkva Sv. Petke na Čukaričkoj padini (1999), koja  pretstavlja  potpuno nov pristup srpsko- vizantijskom stilu gradnje crkava. Oblikovana od jednostavnih čistih formi, daje savremeni izraz i pretstavlja pravu novinu u našoj sakralnoj arhitekturi. Poluoblice i kupole kao jednostavne polulopte povezane u čvrstu celinu, čine skladnu skulpturu a prečišćeni elementi detalja oko prozora, kao i ukupne proporcije u potpunosti odražavaju srpsko – vizantijski stil.

Ova crkva nevelikih dimenzija, iako zaista modernog izraza, znalački i čvrsto je ugrađena u tradicionalne osobenosti stila, odražavajući svu zrelost, talenat i snagu velikog neimara.

Orjentiri Beograda

Ogromnih sposobnosti a malog rasta, kao mnogobrojni veliki ljudi, poznati po svojim dostignućima, Branko Pešić bio je projektant i graditelj, velikog znanja, istraživačkog duha i dinamike, organizator neiscrpne energije u stalnom pokretu, koji je uspešno i efikasno vodio izuzetno komplikovane građevinske operacije, kao što je izgradnja najviše građevine na Balkanu, palate "Beograd" visine sto metara, (100,23), kao i još veći i komplikovaniji poduhvat; kao što je nastavak gradnje Hrama Svetog Save, pedeset godina posle započetih radova, a koje je izneo na svojim plećima.

Palata Beograd započeta 1969, a završena 1974. godine, ostala je i do danas najviša zgrada u starom delu Beograda. Uklopljena u arhitekturu glavne ulice, sa finim trapezastim oblikom osnove nižih pet spratova, visine okolnih zgrada, u simetrali ugla između ulica Kralja Milana i Masarikove, a čelom, vitke šestougaone kule od 23 sprata sa dve galerije, upravne na taj ugao, elegantno dominira u silueti Beograda i potvrđuje svoje arhitektonske vrednosti i posle trideset godina.

Prof.arh. Branko Pešić, je dobio konkurs za ovu zgradu 1961 godine, autor je svih elemenata oblikovanja u koje je uložio ogromnu energiju i znanje. Objekat je besprekorno funkcionisao, sa svim različitim sadržajima: robna kuća od 17 hiljada kvadrata, u sedam etaža, ugostiteljski deo na tri, i poslovni deo na 15 etaža, (ukupna površina svih etaža je 40 hiljada kvadrata).

U izgradnji su, pored firme "7. juli", učestvovala 74 preduzeća iz Jugoslavije i oko deset hiljada radnika, od kojih niko nije nastradao, niti se povredio uprkos visini zgrade.

U središtu kule je armirano betonsko jezgro, koje se sa dve membrane u nižem delu i sa jezgrom oko liftova odupire horizontalnim silama zemljotresa i vetra.

Kula je izdržala dosadašnje zemljotrese, a amplitude ljuljanja, nisu više od desetak santimetara.

Autor, Branko Pešić, uredio je i prostor ispred palate, sa fontanom, kao i ceo unutrašnji prostor; enterijer, i oplemenio delima mnogobrojnih umetnika.

Arhitekti Branku Pešiću bila je poverena izgradnja i naše najveće crkve; Hrama Svetog Save. Na pedesetogodišnjicu prve gradnje hrama, 1935. godine, 12 maja 1985, ponovo je započeta gradnja, sa položenom poveljom i kamenom iz Hilandara, i iz Jerusalima u temelje.

Prof. arhitekta Branko Pešić, uspeo je u tom velikom poduhvatu, uz pomoć konstruktera inž. V. Marisavljevića, inž.D. Arbajtera i inž. M. Marjanovića, i uz saradnike biroa "Studio" i "Vizantija" i građevinske firme "Trudbenik".

Jedna od pet najvećih crkava na svetu, (samo površina prizemlja je 3.255 kvadrata), tri galerije na prvom nivou, jedna na drugom, i ispod kupole; spoljni vidikovac oko kupole, i kripta sa riznicom na sedam metara ispod zemlje (1.600 kvadrata), čine sveukupno 7.382 metara kvadratnih. Unutrašnja zapremina hrama iznosi čak 130 hiljada metara kubnih, i u njega može da stane dvanaest hiljada, a na galeriji hor od osamstotina ljudi.

Unutrašnji prostor, koji pokriva toliku površinu bez ijednog stuba, zaista je jedinstven u svetu.

Rad bez plate

Hram je građen i dobijao svoje oblike, apside, zvonike i kupolu koja je postavljena na jedinstven način. Kupola teška četiri hiljade tona, podizana je hidrauličnim dizalicama postepeno čitavih dvadeset dana. Kupola, unutrašnjeg prečnika 35 metara, urađena je kao dvostruka ploča sa rešetkastim nosačima i međuprostorom između, kako bi joj se omogućio pristup, a u donju ploču su ubačeni ćupovi, kako bi se obezbedila akustičnost.

Veliko interesovanje pratilo je i postavljanje glavnog pozlaćenog krsta visokog dvanaest metara i teškog četiri tone na vrh kupole, rad vajara Nebojše Mitrića i konstrukcije arhitekte Branka Pešića.

Pored ogromnog stručnog angažovanja na ovom poslu, organizovao je akcije za sakupljanje sredstava za dalju gradnju Hrama, u kom cilju je održao mnogobrojna predavanja i izložbe u zemlji i inostranstvu; Velikoj Britaniji, Švedskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji, Australiji, Austriji.... Bio je inicijator i dobrotvornih Svetosavskih balova u Beogradu, koji su okupljali darodavce i priloge Hramu Svetog Save. Za svoj rad na Hramu nije tražio niti dobijao platu, jer je angažovanje na izgradnji Hrama smatrao svetom dužnošću. Bio je iskreno odan veri i crkvi, sa žarom i entuzijzmom posvećen arhitekturi i umetnostima, i ljudskim vrednostima. Bio je višegodišnji pretsednik Saveza Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije i Jugoslavije.

Za svoj rad nagrađen je; Ordenom rada prvog reda, Ordenom zasluga za narod, Ordenom Svetog Save prvog reda ( "za desetogodišnje sagorevanje na projektovanju i vršenju nadzora izgradnje Spomen Hrama Svetog Save"), a posthumno Velikim krstom kraljevskog ordena belog orla.

Nažalost uređenje enterijera Hrama Svetog Save, nije doživeo, ali je kroz svoja mnogobrojna dela, a naročito arhitekturu Hrama ugradio sebe, u večnost.
Komentari0
5408f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja