četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 18.05.2011. u 22:00 Miša Đurković

Poigravanje sa kursom

Posmatrajući kretanje kursa dinara u poslednjih šest meseci lako bismo mogli da dođemo do zaključka da je Srbija bogata i prosperitetna država koja beleži strahovit privredni rast. Snaga domaće valute trebalo bi kao što znamo da prati snagu privrede, pa bi se stoga moglo zaključiti da je rast dinara prema evru za oko osam odsto rezultat rasta privrede. Šta se međutim dešava?

Priča o kursu dinara je od početka prošle decenije jedno od najčešće pokretanih pitanja među domaćim ekonomistima. Nove ekonomske vlasti posle petooktobarskih promena vrlo brzo su uvele politiku čvrstog i jakog dinara za šta su odvojene velike devizne rezerve uglavnom dobijene kreditima kod međunarodnih ekonomskih institucija. Sprovodeći univerzalni recept koji je MMF izvozio u sve države tranzicionog tipa, guverneri i vlade su branile politiku jakog dinara pozivajući se na dva osnovna argumenta: prvi o predvidivosti koji kaže da domaći privredni subjekti i potencijalni strani investitori žele da posluju u neinflatornom okruženju u kome će moći da barataju stabilnom valutom, i drugi koji se pozivao na traumatično iskustvo hiperinflacije devedesetih i tvrdio da je neophodno braniti teško vraćeno poverenje u dinar.

U isto vreme oformio se pravi opozicioni front među ekonomistima koji je od početka insistirao da je politika precenjenog kursa jedan od najtragičnijih elemenata ukupne pogrešne ekonomske politike (osim kursa apostrofirano je i brzo smanjivanje carina čime je ratom razorena privreda nepotrebno izložena konkurenciji mnogo jačih stranih subjekata koji nisu bili pogođeni sankcijama i bombama). Oni su još od 2001. upozoravali da će takva ekonomska politika dovesti do nepotrebnog uništavanja domaćih proizvodnih kapaciteta, do destimulacije izvozno orijentisane proizvodnje, do ogromnog rasta uvoza praćenog sve većim spoljnotrgovinskim deficitom, a time i do sve većeg zaduživanja građana, privrednih subjekata i države. Stoga su zahtevali od ekonomskih vlasti da što pre krenu sa politikom realnog kursa koji bi pokazao stvarno stanje, ali i smanjio uvoz i podstakao izvoz.

Guverneri su se uglavnom branili tvrdeći da oni ne intervenišu previše u tržišne tokove jer je navodno ogromni priliv deviza iz donacija, kredita, privatizacije i doznaka vodio ka većoj potražnji za dinarima, a time i ka jačanju domaće valute. Sećamo se da smo već jednom imali ovakav pad evra koji se sa 86 dinara strmoglavio na 78. Veoma zanimljivo je da se i tada i sada ista stvar dešava godinu dana pred parlamentarne izbore.

Ako je tada moglo da se tvrdi da je bar delimično uzrok veliki priliv deviza danas to sigurno nije slučaj. Treba se podsetiti da je nakon početka krize ekonomska vlast ove zemlje de fakto bar delimično napustila dotadašnju politiku i omogućila da se u skladu sa preporukama pomenute opozicione grupe stručnjaka dinar radikalno devalvira. Pad dinara od skoro trideset odsto zaustavio je rast uvoza i pad izvoza. Štaviše, Srbija je u godinama krize zabeležila rast izvoza i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Smanjena je potrošnja i zaustavljen je onaj suludi rast deficita koji je pretio da nas dovede u situaciju Grčke. Plate su realno smanjene za oko četvrtinu svoje vrednosti čime su zapravo vraćene na realno stanje nakon nerealnog naduvavanja pred prošli izborni paket.

To je naravno, izazvalo probleme druge prirode. Većinu ljudi ne zanima saldo ukupne privrede već samo ono što njima leže na račun. Realno smanjenje plata u godinama kad je hrana poskupela izazvalo je veliko socijalno nezadovoljstvo. Muke građana su se povećale kada su sa smanjenim platama morali da vraćaju kredite čije su se rate iz raznih razloga uvećale od 50 odsto do 100 odsto. Druga značajna grupa koja je time ugrožena su najveći tajkuni koji su se zbog pogrešnih procena takođe uvalili u silne dugove izražene u devizama. Treći ugroženi subjekat u lancu su naravno banke koje su dobile sve veći broj slučajeva nesolventnih dužnika.

Pritisnuta od ove tri uvezane interesne sfere, vlast je u godini pred izbore donela klasičnu političku odluku da obori kurs evra i da veštački ojača dinar kako bi pomogla građanima i tajkunima, i spasila banke od svih onih muka i dubioza koje izaziva nesposobnost dužnika da vraćaju kredite. Time su i plate dobile na nominalnoj vrednosti. Cenu za sve to platiće ponovo čitava privreda, ali ko te pita kad idu izbori u kojima će na sve strane da pršti od socijalne demagogije i nerealnih obećanja.

Inače koliko je pitanje kursa značajno najbolje govore muke koje SAD imaju da nateraju Kinu da makar malo ojača svoj za 40 odsto potcenjeni juan. Time Kina podstiče svoj izvoz i smanjuje domaću potrošnju.

Viši naučni savetnik, Institut za evropske studije

Komentari6
1a923
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

реља ристић
то што се учен и паметан човек изражава овако једноставно, разумљиво и уверљиво је за сваку похвалу аутору и политици. оно што брине је да политика друштва подржава неодговорно понашање државе. јер смо сви у томе. односно већина.
Dr.Rade Pajovic,Florida
Bez obzira na svu antipatiju koju i samo pominjanje SAD i dolara izaziva kod naseg naroda(sto ja razumem)interesi su ipak interesi i njima se treba inspirisati.Dali je normalno da su osnovne zivotne namirnice skuplje u Beogradu nego na Floridi koja je ipak jaka turisticka regija? O Njujorku da i ne govorimo!Posle beogradske skupoce cini vam se da vam u somoposluzi poklanjaju.Rezultat te pogresne politike je da narod uglavnom sedi po kafanama nezaposlen pricajuci o odlasku u Nemacku i to sto pre!Uvozi se sve od jabuka do preskupog nemackog putera.Nase jabuke trunu,krava nema,sela ostaju prazna.Mnogi odavde odustaju od povratka jer je zivot zaista skuplji tamo nego ovde.Gospodo,vi koji odlucujete,upitajte se zasto se Kinezi toliko bore da im juan ostane jevtin?Narod bi morao da shvati da skup dinar nije rezultat uspesne privrede vec put u propast!Tajkuni ce lako da se presele u svoje vile po Evropi!
Milovan Jovanović
Jedno je sigurno, dok se ovako ponašaju, ne dolazim iz dijaspore u Srbiju. Moj teško zarađeni novac, secikese i muljatori videti neće. Pozivam dijasporu da bojkotuje odlazak u Srbiju dok se ovako igraju monetarne politike. Dosta je bilo lopovluka!
Zarko Milovanovic
Sve je tacno sto je navedeno u tekstu, jedino je preporuka gradjanima da ovakvo ponasanje i manipulisanje kursom mora biti sankcionisano i za ovo mora da ovdgovara guverner i Vlada koja to zajedno sa njim sprovodi - inace ce se ovakve stvari stalno ponavljati i u buducnosti, sve dok privreda ne bude potpuno unistena. Oni koji svesno unistavaju srpsku privredu vec jednom moraju da odgovaraju - dok uskoro sve ne ode u prah i pepeo. Ovo sada vec postaje patriotska duznost gradjana, jer politicari na vlasti nemaju trunku odgovornosti, spremni su da vladaju na zgaristu.
Дејан Михаиловић
Добар чланак али се не слажем са тезом да држава намерно држи јак динар. То је само нежељена последица задуживања државе код банака преко записа Народне банке. Они су деномирани у динарима а пошто су камате невероватно високе стране банке уносе девизе из иностранства и претварају их у динаре ради куповине. Тренутак истине биће када ти записи дођу на наплату заједно са каматом. Има динар да оде на 200.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja