utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 18.05.2011. u 22:00 Miša Đurković

Poigravanje sa kursom

Posmatrajući kretanje kursa dinara u poslednjih šest meseci lako bismo mogli da dođemo do zaključka da je Srbija bogata i prosperitetna država koja beleži strahovit privredni rast. Snaga domaće valute trebalo bi kao što znamo da prati snagu privrede, pa bi se stoga moglo zaključiti da je rast dinara prema evru za oko osam odsto rezultat rasta privrede. Šta se međutim dešava?

Priča o kursu dinara je od početka prošle decenije jedno od najčešće pokretanih pitanja među domaćim ekonomistima. Nove ekonomske vlasti posle petooktobarskih promena vrlo brzo su uvele politiku čvrstog i jakog dinara za šta su odvojene velike devizne rezerve uglavnom dobijene kreditima kod međunarodnih ekonomskih institucija. Sprovodeći univerzalni recept koji je MMF izvozio u sve države tranzicionog tipa, guverneri i vlade su branile politiku jakog dinara pozivajući se na dva osnovna argumenta: prvi o predvidivosti koji kaže da domaći privredni subjekti i potencijalni strani investitori žele da posluju u neinflatornom okruženju u kome će moći da barataju stabilnom valutom, i drugi koji se pozivao na traumatično iskustvo hiperinflacije devedesetih i tvrdio da je neophodno braniti teško vraćeno poverenje u dinar.

U isto vreme oformio se pravi opozicioni front među ekonomistima koji je od početka insistirao da je politika precenjenog kursa jedan od najtragičnijih elemenata ukupne pogrešne ekonomske politike (osim kursa apostrofirano je i brzo smanjivanje carina čime je ratom razorena privreda nepotrebno izložena konkurenciji mnogo jačih stranih subjekata koji nisu bili pogođeni sankcijama i bombama). Oni su još od 2001. upozoravali da će takva ekonomska politika dovesti do nepotrebnog uništavanja domaćih proizvodnih kapaciteta, do destimulacije izvozno orijentisane proizvodnje, do ogromnog rasta uvoza praćenog sve većim spoljnotrgovinskim deficitom, a time i do sve većeg zaduživanja građana, privrednih subjekata i države. Stoga su zahtevali od ekonomskih vlasti da što pre krenu sa politikom realnog kursa koji bi pokazao stvarno stanje, ali i smanjio uvoz i podstakao izvoz.

Guverneri su se uglavnom branili tvrdeći da oni ne intervenišu previše u tržišne tokove jer je navodno ogromni priliv deviza iz donacija, kredita, privatizacije i doznaka vodio ka većoj potražnji za dinarima, a time i ka jačanju domaće valute. Sećamo se da smo već jednom imali ovakav pad evra koji se sa 86 dinara strmoglavio na 78. Veoma zanimljivo je da se i tada i sada ista stvar dešava godinu dana pred parlamentarne izbore.

Ako je tada moglo da se tvrdi da je bar delimično uzrok veliki priliv deviza danas to sigurno nije slučaj. Treba se podsetiti da je nakon početka krize ekonomska vlast ove zemlje de fakto bar delimično napustila dotadašnju politiku i omogućila da se u skladu sa preporukama pomenute opozicione grupe stručnjaka dinar radikalno devalvira. Pad dinara od skoro trideset odsto zaustavio je rast uvoza i pad izvoza. Štaviše, Srbija je u godinama krize zabeležila rast izvoza i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Smanjena je potrošnja i zaustavljen je onaj suludi rast deficita koji je pretio da nas dovede u situaciju Grčke. Plate su realno smanjene za oko četvrtinu svoje vrednosti čime su zapravo vraćene na realno stanje nakon nerealnog naduvavanja pred prošli izborni paket.

To je naravno, izazvalo probleme druge prirode. Većinu ljudi ne zanima saldo ukupne privrede već samo ono što njima leže na račun. Realno smanjenje plata u godinama kad je hrana poskupela izazvalo je veliko socijalno nezadovoljstvo. Muke građana su se povećale kada su sa smanjenim platama morali da vraćaju kredite čije su se rate iz raznih razloga uvećale od 50 odsto do 100 odsto. Druga značajna grupa koja je time ugrožena su najveći tajkuni koji su se zbog pogrešnih procena takođe uvalili u silne dugove izražene u devizama. Treći ugroženi subjekat u lancu su naravno banke koje su dobile sve veći broj slučajeva nesolventnih dužnika.

Pritisnuta od ove tri uvezane interesne sfere, vlast je u godini pred izbore donela klasičnu političku odluku da obori kurs evra i da veštački ojača dinar kako bi pomogla građanima i tajkunima, i spasila banke od svih onih muka i dubioza koje izaziva nesposobnost dužnika da vraćaju kredite. Time su i plate dobile na nominalnoj vrednosti. Cenu za sve to platiće ponovo čitava privreda, ali ko te pita kad idu izbori u kojima će na sve strane da pršti od socijalne demagogije i nerealnih obećanja.

Inače koliko je pitanje kursa značajno najbolje govore muke koje SAD imaju da nateraju Kinu da makar malo ojača svoj za 40 odsto potcenjeni juan. Time Kina podstiče svoj izvoz i smanjuje domaću potrošnju.

Viši naučni savetnik, Institut za evropske studije

Komеntari6
f9869
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja