utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 19.05.2011. u 22:00 Milan Škulić

Strah od porote

Mnogo se prašine podiglo kada je jedna folk-zvezda sklopila sporazum sa javnim tužiocem i kako je to dobar deo javnosti doživeo, „pogodbom” blage kazne „otkupila” je grehe. Bilo je tu i mnogo nerazumevanja, a često se komentarisalo i da mi sada imamo „američki” sistem. Stvari su nešto drugačije. Takav sporazum u Srbiji postoji u jednoj prilično umerenoj varijanti. Moguć je samo u pogledu krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina i postoji mogućnost žalbe oštećenog protiv sporazuma. Stavka sporazuma ne može biti obavezivanje okrivljenog da svedoči protiv drugih okrivljenih, jer bi to moglo asocirati na „kupovinu” svedoka. Na primer, Dražen Erdemović je priznao da je u Srebrenici učestvovao u ubistvu oko 1.200 ljudi, a da je lično ubio oko 70 osoba. Za taj zločin je, zahvaljujući svedočenju na koje se obavezao sporazumom, osuđen na svega pet godina zatvora.

Zahuktali reformatori hitaju da kod nas sve „poprave” i preprave, pa i da novoizabranim „deliocima pravde”, uz novu mrežu sudova stave na raspolaganje i nove procesne zakone, čijom će primenom naše reformisano pravosuđe „procvetati”. Nacrtom Zakonika o krivičnom postupku omogućava se sklapanje sporazuma u pogledu bilo kog krivičnog dela. To znači da će, ako ne daj bože, ovakav nacrt postane zakon, nagodba tužioca i okrivljenog biti moguća i za silovanje deteta, teška ubistva i sl. Nije dozvoljena ni žalba oštećenog protiv sporazuma. To je veoma loše rešenje, koje u kombinaciji sa ukidanjem dužnosti suda da utvrđuje istinu u krivičnom postupku (što je najveći „hit” naših reformatora), može biti izrazito nepravično u praksi.

Od kada je DNK analiza postala rutinska metoda identifikacije, ne samo da je njeno korišćenje doprinelo velikom uspehu u dokazivanju krivičnih dela već je njome u nekim državama naknadno dokazan niz sudskih zabluda. Nakon što je nevinost jednog osuđenika na smrtnu kaznu nesporno utvrđena naknadno sprovedenom DNK analizom guverner države Ilinoj je 2003. godine doneo odluku da se sve osude na smrtnu kaznu u toj državi preinače u kazne doživotnog zatvora, tada je dao i jednu legendarnu izjavu: „Našim pravnim sistemom krstari duh sudske zablude”.

Do 2007. godine je skoro 200 osuđenika u SAD oslobođeno nakon što je DNK analizom utvrđeno da su nevini. Neki od njih spadaju u onih famoznih 97 odsto, koji se kod nas ističu kao pozitivan primer američkog sistema stranačke „nagodbe”. Ti „jadnici” su, iako zaista nevini, prethodno sami priznali zločine, što ih je potom koštalo godina provedenih iza rešetaka.

Šta nevinog čoveka može naterati da prizna krivično delo? Odmah pomislimo na razne zloupotrebe, a posebno na torturu, ali to ovde nije slučaj. Takva priznanja „iznuđuje” sistem koji je klasično suđenje pretvorio u izuzetak. Onda kada cilj krivičnog postupka nije istina, već formalno rešavanje predmeta postupka, tada je priznanje zaista „kraljica dokaza” i njegovim dobijanjem se sve rešava. To je tipično u anglosaksonskim postupcima, a posebno u SAD. Doduše, takvog sporazuma nema u Velikoj Britaniji, iako je ona „kolevka” američkog prava. Veoma stroga kaznena politika motiviše okrivljene da priznaju krivična dela i sa tužiocem sklope sporazum, kojim sudu predlažu određenu kaznu. Ako se sud uveri da je priznanje istinito, drugi se dokazi ne izvode, već se suđenje svodi samo na kažnjavanje. Kako sud u SAD nije dužan da utvrđuje istinu, on u praksi, po pravilu, nema mnogo razloga da sumnja u priznanje. Obrnuto, ako nema priznanja, ide se pred porotu i tada, ako ona okrivljenog oglasi krivim, sledi višestruko teža kazna.

Strah od odluke porote može neke okrivljene da natera na priznanje, čak i onda kada su nevini, a naročito kada se radi o ranije već osuđivanima, koji znaju da će porotu teško ubediti u svoju nevinost. U SAD se stoga taj sistem često oštro kritikuje, ali on tamo funkcioniše, a svaka država sama bira zakonska rešenja koja najviše odgovaraju njenim potrebama.

U SAD svaki optuženi ima ustavno pravo na porotno suđenje, ali kada bi se to pravo samo malo više koristilo, sistem bi doživeo kolaps, jer je klasično suđenje veoma komplikovano i skupo. Zato u SAD sporazum o priznanju krivice ima takav značaj, ali ga baš zato u Srbiji, jer mi nemamo sistem porotnog suđenja, ne treba ni preterano favorizovati. Srbija treba uzor prvenstveno da traži u kontinentalnim evropskim zemljama, gde sporazum o priznanju krivice, i kada postoji, ne liči mnogo na svog „rođaka” iz Amerike.

* Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Komentari8
f60da
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neu Perlach
U sredu 15.juna imao sam čas istorije. Bio sam na pogrebu komšiji Helmutu (1929.-2011.). Veoma tih, miroljubiv i kod komšija omiljen čovek. Kada sam doselio u stan do njega pozdravio me skidanjem šešira sa glave. A iskreno rečeno, strepeo sam šta će tada čisto nemački komšiluk reći o jednom gastarbajteru...Fratar je govorio o životu "brata Helmuta" koji je rodjen u Šleziji (tada 75% Nemaca), proteran odatle sa roditeljima, kao 16-godišnjak (1945.) dve godine bio na prinudnom radu u češkom rudniku...Začudilo me da je fratar govorio sa jakim slavenskim naglaskom - rekoše mi potom da je fratar POLJAK, te da četiri poljska fratra drže obe katoličke crkve u Noi Perlahu (predgradje Minhena) - nema Nemaca za tu službu... Helmutovoj porodici nije smetalo da jedan Poljak - čija ga je država proterala sa vekovnog ognjišta - drži opelo, niti oni kukumavče za stvarima koje se ne mogu promeniti. Srbi još uvek misle da se svet treba promeniti onako kako bi to njima odgovaralo.
Veljko Milovanovic
Sjajan je ovaj mlad, pametan čovek (slušao sam ga par puta sa zadovoljstvom i na Kolarcu) pravi profesor, formata legendarnih R. Lukića i M. Konstantinovića ...šteta je medjutim što te nacrte novih zakona uglavnom prepisuju stranački kadrovi koji nemaju blage veze sa strukom i teorijom KPP.
Z OZON
Ne mora nam americko pravosudje biti uzor u svemu ali u ponecemu moze, a ima dosta toga na sta se mozemo, bez gubljenja "autenticnosti", oslo- niti kao sasvim dobro resenje. Ne moramo, za primer, da budemo ostri u kaznjavanju kao oni, ali ni blagi kao sto je pokazano kaznjavanjem Erdemovica. Jer, bez obzira na njegovu ulogu zasticenog svedoka, ovakva kazna je za rubriku "verovali ili ne": za saucestvovanje u ubistvima oko 1200 ljudi on je osudjen na zatvorsku kaznu "od jednog i po dana po osobi"!!!, ili - za 70 ubistava koje je sam izvrsio - celih 26 dana "po osobi"!!!
Veljko Delibasic
Postovani Profesore, Apsolutno ste u pravu i nadam se da nam uzor nikada nece biti SAD, uopste pa ni u pravu. U potpunosti Vas podrzavam!
Мили l
Чланак је одличан. Можда схватимо да је неопходно да примјену туђих "правних инструмената" прилагодимо нашој правној традицији. Па, и љекар прије него што нам препоручи неки терапију која може бити најбоља у рјешавању "проблема" са којим смо суочени, утврди ће, да ли је наш организам способан за ту врсту терапије.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja