sreda, 24.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Carstvo kavijara

Autor: Jasna Petrovićnedelja, 22.05.2011. u 22:00
Улов Јесетре (Фото Ј. Петровић)

Od našeg specijalnog izveštača

Astrahan – Ako je verovati staroj ruskoj izreci po kojoj je osam godina potrebno da jesetra odraste, osam minuta da se dobije kavijar i isto toliko sekundi da se u njemu uživa, onda je osnivanje Federalnog istraživačkog centra za mrešćenje jesetre u Astrahanu, ruskom gradu na Volgi, više nego vredno toga. Ovaj grad, svetski izvoznik kavijara i različitih vrsta riba, poučen lošim iskustvom, da česte suše zbog kojih opada nivo reke Volge, ali i samog Kaspijskog jezera, preko noći može dovesti u pitanje opstanak jesetre, osnovao je BIOS – Federalni istraživački centar za mrešćenje ribe.

Na desetine žena danonoćno nagnute nad basenima u kojima se mresti jesetra (podseća na kečigu samo što može da bude mnogo veća) kažu da je potrebno mnogo strpljenja da bi jesetra dovoljno narasla da se dobije ikra, a onda i proizvede kavijar čija cena na crnom tržištu dostiže i do 10.000 dolara za kilogram.

Jesetra je tipična po isturenom kljunu i nazupčenim leđima. Osim u reke kaspijskog sliva jesetre su stizale i u crnomorski. I ribari sa Dunava pamte njihove posete dok ih brane đerdapskih elektrana nisu onemogućile. Oslobođena ikra se soli posebnom smesom i pakuje u karakteristične limene kutijice ili u staklenke. Soljenje je zapravo najjednostavniji tehnološki postupak konzerviranja, kako bi kavijar mogao biti uskladišten na duže vreme.

Najveće zalihe ove ribe su upravo u Kaspijskom jezeru gde se nalazi oko 90 odsto ukupnog ulova jesetre. BIOS je utoliko vredniji za Astrahansku oblast, koja se praktično tek razvija i mahom živi od nafte i gasa, zato što sve čini da očuva jesetru i pošto izveze ikru vrati jesetru ponovo u Volgu. I ne samo to. Za stotine onih koji u Astrahanu nemaju drugi izvor prihoda ulov ribe je jedini spas, te je potpuno normalna slika što s prvim jutarnjim suncem obale Volge zaposedaju pecaroši.

Od ikre, u Astrahanu pripremaju kavijar, a potom ga šalju u burićima po čitavoj ruskoj državi, u Nemačku i Italiju...Rusija je tokom nekoliko godina zabranjivala prodaju kaspijskog kavijara posle pada fonda jesetri, ali je Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune ponovo nastavila s određivanjem kvote za izvoz kavijara iz Kaspijskog mora.

Da ne bi došlo do nestanka vrste, država je otpočela program veštačke oplodnje i odgajanja jesetre. Njihovo iskustvo se pokazalo dragoceno posebno zbog krivolova zbog čega je jesetrama zapretilo potpuno istrebljenje.

Iako u Astrahanu ne žele da kažu kolika je cena kavijara, jer uporno tvrde da oni proizvode ikru i da su naučni centar za komercijalno mrešćenje, saznajemo, ipak, da je cena kaspijskog kavijara od divlje jesetre, skočila deset puta, te da se za 100 grama treba platiti 400 dolara. Zato je proizvodnja kavijara od gajene jesetre naglo porasla. Trenutno, dve trećine kavijara na tržištu, više od 60 tona, dolazi od gajene ribe, a jedna trećina od divlje. Pre deset godina, godišnje se proizvodilo samo 500 kilograma kavijara od gajene jesetre.

Današnji kavijar, kako se uverila grupa novinara iz Srbije koja je na poziv naftne kompanije Lukoila posetila ovo komercijalno mrestilište, uglavnom se dobija od šest vrsta riba. Najtraženiji je od morune ili beluge.

Jesetre koje se ovde gaje, mogu da narastu od 1,5 do šest metara, a težine i do 500 kilograma. Ikreima i do četvrtine težine ženke. Obično, odrasla ženka daje oko 15 kilograma ikre, različite veličine boje i kvaliteta. Beluga kavijar ima najveća zrna i zato je najtraženiji.

SSSR je, podsećaju u ovom mrestilištu, svojevremeno izvozio više od jedne tone crnog kavijara godišnje, učinivši delikates svojevrsnom vizit-kartom države.


Komentari1
b6616
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vodka Kavijar
Sta je sa kladovskim kavijarom, ranije se prodavao u centropromovoj samoposluzi prko puta jugoslovenskog dramskog pozorista u Beogradu ali ga tamo vec najmanje 15 godina vise nema.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja