utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 22.05.2011. u 22:00 Aleksandra Petrović

Srbija razgovara: Ustavnost Zakona o oduzimanju imovine

Не постоји правна могућност да се закон из 2009. примењује на случајеве из 1997. године. То се не може бранити никаквим вртићима који се праве од одузетих кућа: Владимир Тодорић, оснивач Центра за нову политику

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela je najjače oružje države protiv organizovanog kriminala. Za dve godine, koliko se primenjuje, oduzeta je imovina vredna 300 miliona evra, ali je došlo i do ozbiljnih osporavanja tog zakona.

Ustavnom sudu Srbije podneto je više inicijativa za ocenu ustavnosti i saglasnosti ovog zakona s međunarodnim konvencijama. Jednu od njih podneo je Vladimir Todorić, osnivač Centra za novu politiku. On ukazuje na opasnost da će Srbija biti suočena sa isplatom odšteta koje će okrivljenima dosuđivati Sud u Strazburu. Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, koji je učestvovao u pisanju ovog zakona, smatra da Srbija nema bolje sredstvo za borbu protiv organizovanog kriminala.

Politika: Nije popularno osporavati ovaj zakon, jer to u javnosti izgleda kao da branimo imovinu stečenu kriminalom. Gospodine Todoriću, Vi ste zabrinuti da će Srbija u budućnosti imati štetu zbog primene tog zakona?

Todorić: Organizovani kriminal nije nastao sam od sebe, već uz pomoć ili direktno učešće političkih krugova. Ovaj zakon omogućava borbu protiv organizovanog kriminala, ali bez ulaženja u pitanje kako je on povezan sa određenim političarima. Zato potpuno razumem logiku vlasti kada im je, s jedne strane, neophodno da što pre oduzmu imovinu Šariću ili nekom drugom, ali ne žele da uđu u pitanja ko je od političara njega štitio, ko mu je omogućio da kupuje preduzeća u privatizaciji, jer tako nešto nije potrebno po ovom zakonu.

Dovoljno je podići optužnicu i oduzeti imovinu, jer ovde važi pretpostavka da je ona stečena krivičnim delom ukoliko se ne može u veoma kratkom roku dokazati njeno legalno poreklo. Način na koji se ovaj zakon implementira je neustavan i u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Svi znaju da će neko drugi biti ministar pravde kada iz Strazbura stignu presude po žalbama ili kada Ustavni sud Srbije donese odluku da je ovaj zakon u suprotnosti sa Ustavom.

Majić: Jedno je pitanje ustavnosti ovog zakona, a sasvim je drugo pitanje načina na koji se on primenjuje. Kao sudija, ne mogu da govorim o konkretnim slučajevima, jer konkretne odluke o oduzimanju imovine mogu sutra doći meni na ocenu. Mogu da govorim o ključnim stvarima koje su vezane za sam zakon.

Politika: Zakon kaže da tužilac može već u momentu pravnosnažnosti optužnice pokrenuti postupak za trajno oduzimanje imovine. Zašto, ako se okrivljeni još smatra nevinim?(/Slika2)

Majić: Tužilac to može tražiti, ali do trajnog oduzimanja imovine ne može doći dok nemamo pravnosnažnu osuđujuću presudu za određeno krivično delo. Ovaj mehanizam nismo mi izmislili. To nije naša novotarija, već postoji u velikom broju evropskih država, sa određenim razlikama. Osim toga, čitav niz međunarodnih dokumenata traži od Srbije da pronađe efikasne mehanizme za oduzimanje takve imovine. Mi ih nismo imali pre ovog zakona.

Politika: Zašto se pretpostavlja da je sva imovina okrivljenog stečena kriminalom?

Majić: Naš zakon ne postavlja pravnu pretpostavku, već zahteva određenu tužilačku aktivnost pre pokretanja postupka. Tužilac najpre mora da dokaže postojanje određene imovine i značajnu disproporciju između te imovine i zakonitih primanja, što je vrlo važno za primenu ovog zakona. Nije reč o običnoj ili maloj nesrazmeri već o znatnoj nesrazmeri. Engleski sistem, na primer, uopšte ne zahteva takvu aktivnost tužioca, već automatski aktivira pretpostavku da je sva imovina, stečena šest godina pre podizanja optužnice za trgovinu drogom, kriminalnog porekla.

Politika: Englezi idu šest godina unazad, a mi nemamo nikakvo vremensko ograničenje. I Šarić je nekada bio dete. Koliko se kod nas ide unazad?

Majić: Teza ovoga zakona jeste da je u najvećem broju slučajeva u realnom životu, kod okrivljenih za dela organizovanog kriminala, koji nemaju nikakav zakoniti prihod, ili je taj prihod minimalan, a imaju enormnu imovinu, ta imovina stečena nezakonitom aktivnošću. Oni imaju pravo da tu pretpostavku obaraju. Ako je neko stekao određenu imovinu kao dete, kada nikako nije mogao da izvrši krivično delo, taj deo imovine mu se neće oduzeti.

Todorić: Da li već sada smatrate da je retroaktivna primena ovog zakona protivna Konvenciji o ljudskim pravima?

Majić: Pitanje retroaktivnosti zasnovano je na pogrešnoj tezi da ovim zakonom uvodimo u sistem novu vrstu krivične sankcije. To je suštinsko pitanje koje zbunjuje ljude. Pitanje retroaktivnosti se postavlja samo kada se novim zakonom propisuju nova krivična dela i nove kazne. Procesni zakoni, kao što je ovaj, primenjuju se retroaktivno, a oduzimanje imovine nije kazna.

Todorić: Stav Suda za ljudska prava jeste da ovo predstavlja kaznu. Veoma me čudi stav države da unapred osporava stav Suda u Strazburu, u čemu joj ja želim svu sreću ovog sveta. Okrivljeni imaju samo pet dana da prikupe sve papire i dokažu kako su sticali imovinu tokom poslednjih 20-30 godina. Ministarstvo pravde iznosi statistiku da imamo 66 postupaka za privremeno oduzimanje i samo četiri postupka za trajno oduzimanje imovine. To je velika disproporcija i pritom to nisu samo optuženi za dela organizovanog kriminala. Imovina se može oduzimati za preko 80 odsto svih krivičnih dela. To dovodi do ogromne arbitrarnosti tužilaca. Član 34. Ustava Srbije kaže da se na učionioca krivičnog dela ne može primeniti zakon koji nije važio u vreme izvršenja dela, osim ako je povoljniji za njega. Zato je ovaj zakon protivan našem Ustavu.

Majić: U postupku za privremeno oduzimanje su kratki rokovi dokazivanja porekla imovine, ali tu je reč o privremenoj meri. Za postupak trajnog oduzimanja važi jedan potpuno drugačiji režim i tu nema nikakvih rokova od pet dana i nema zbrzavanja.

Todorić: Meni nikako nije žao kriminalaca, nego se bojim da će se ovim zakonom stvoriti neki interesi da neko poželi da uzme neki džip ili neku kuću. Ne postoji pravna mogućnost da se zakon iz 2009. primenjuje na slučajeve iz 1997. godine. To se ne može braniti nikakvim vrtićima koji se prave od oduzetih kuća. Stalno se govori da smo preuzeli italijanski model oduzimanja imovine, a italijanski tužioci su našoj ministarki pravde rekli da bi zaista voleli da imaju takav zakon kakav postoji u Srbiji, ali da ne mogu da ga imaju jer bi bio protivan obavezama koje Italija ima prema međunarodnim konvencijama. Ovde se ne radi o tome da ne treba oduzeti imovinu koja je stečena krivičnim delom, nego da nju treba oduzeti uz poštovanje ustavnih prava okrivljenih.

Majić: Svakako bi to bilo u ozbiljnoj suprotnosti sa Ustavom da je ovde zaista uvedena krivična sankcija. Ali, oduzimanje imovine nije krivična sankcija. Ta teza apsolutno ne može da opstane. Krivična sankcija je usko vezana za presudu o krivici i ona se po automatizmu izriče osuđenom u krivičnom postupku, u kome se utvrđuju činjenice vezane za krivično delo i krivicu, koji nema nikakve veze s postupkom za oduzimanja imovine. Krivična sankcija je represivnog karaktera, ona ide na to da pogodi izvršioca krivičnog dela i da zastraši druge potencijalne izvršioce. Zato oduzimanje imovine nema nikakve veze s krivičnom sankcijom. Koliko god mi utvrdili da je neko kriv, to apsolutno ne znači da će mu imovina biti oduzeta ukoliko on dokaže da ona ima legalno poreklo.

Politika: Kako da dokaže poreklo stvari koje je dobio na poklon?

Majić: Mi ne govorimo o nekome ko ima jedno skuplje vozilo ili nekoliko vrednijih umetničkih slika, već govorimo o enormnim imovinama, koje ničim logičnim ne mogu da se opravdaju. Ogromni iznosi novca, dobijeni u igrama na sreću, mogu se opravdati, jer postoje podaci o dobicima.

Todorić: A šta ćemo s celokupnim pokućstvima koja su privremeno oduzeta i prodata na licitacijama, pre nego što je završen krivični postupak?

Majić: Za to u Zakonu nema osnova, osim ako je reč o sprečavanju propadanja ili opadanja vrednosti stvari.

Todorić: Izjave političara o tome da se za šest meseci primene zakona očekuje 100 miliona evra, a u dužem periodu dve milijarde evra, da će se tim novcem zbrinuti najugroženiji građani, i druge izjave, predstavljaju pritisak na tužilaštvo i sudstvo. Jasno mi je zašto stavljate akcenat na pitanje da li je ovo krivična sankcija ili nije, jer ste svesni da sve bukvalno od toga zavisi.

Majić: To nije sporno. Mi smo imali konfiskaciju imovine kao krivičnu sankciju. Tada je oduzimana je imovina, bez obzira na legalno poreklo. A to šta izjavljuju političari i državni službenici, mene to zaista ne interesuje. Jer, nigde u Zakonu ne stoji da će se rupe u budžetu popunjavati oduzimanjem imovine stečene kriminalom. U Zakonu je strogo propisano kako se koristi trajno oduzeta imovina.

Todorić: Kad-tad će Ustavni sud odlučivati o ovom zakonu i imam potpuno poverenje u taj sud. Ostaje problem što ovaj zakon određuje da privremeno oduzimanje imovine traje praktično neograničeno. Do okončanja postupka, okrivljeni ne može da podnese ustavnu žalbu zbog privremeno oduzete imovine, a kad je podnese pitanje je kada će ta žalba doći na red.

Politika: Da li smatrate, sudija, da postoji opasnost da Evropski sud za ljudska prava zaista za koju godinu počne da dosuđuje odštete okrivljenima zbog primene zakona unazad?

Majić: I kao sudija i kao građanin Srbije bojim se da će Strazbur i po mnogim drugim predmetima dosuđivati odštete. Ovo je kontraverzan zakon, u svakoj zemlji. To je zakon koji se nalazi na klackalici između potrebe za očuvanjem ljudskih prava i potrebe da bude efikasan. Možemo imati maksimalno poštovanje ljudskih prava i potpuno neefikasan zakon, možemo imati superefikasan i rigorozan zakon uz potpuno nepoštovanje ljudskih prava, a možemo i da napravimo balans, a da ne odsečemo ruke državi u borbi s najvećim zlom koje ona ima. Uveren sam da smo napravili zakon s najboljom ravnotežom između toga koliko se zadire u ljudska prava i koliko se omogućava državi da se obračuna sa organizovanim kriminalom, koji nema nikakve skrupule i rokove, već otima šta stigne. Odreknemo li se ovog mehanizma oduzimanja imovine, mi smo automatski izgubili borbu sa organizovanim kriminalom.

Todorić: Hajde onda da ih odmah streljamo. Pa valjda prvo treba se dokazuje da je neko kriminalac.

Majić: Uz dužno poštovanje, ovo su priče ljudi koji ne znaju kako se zaista u praksi bori sa organizovanim kriminalom ili ljudi koji akademski debatuju o zaštiti ljudskih prava.

Todorić: Postavljate se pomalo krstaški. Vi govorite o državnom cilju borbe protiv organizovanog kriminala.

Majić: To je i vaš cilj.

Todorić: Ja ne sporim dobre namere ljudi koji su pisali ovaj zakon, ali siguran sam da ovo nije prvi zakon koji će naići na negativnu ocenu evropskih institucija.

Majić: I ovaj zakon je, pre usvajanja, bio na oceni.

Todorić: Tako su govorili i za Zakon o sudijama da je dobio pozitivno mišljenje Evropske komisije, a u stvari su dezinformisali javnost.

Majić: Svi naši zakoni pre usvajanja prolaze ocenu čitavog niza evropskih institucija. Ja ovde nisam u poziciji da branim Vladu i njen stav povodom ovog zakona, već lično verujem u ovaj zakon.

Komеntari0
000e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja