petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 23.05.2011. u 22:00 Nebojša Katić

Paradoks jakog dinara

Srbija obitava u paralelnoj ekonomskoj stvarnosti u kojoj ekonomski zakoni prestaju da važe.Zaposlenost neprekidno opada, inflacija luduje i obara evropske rekorde, deficit trgovinskog i tekućeg bilansa je permanentno u velikom minusu, zaduženost raste – a dinar ponovo jača.

To je zajednički poduhvat Vlade Srbije, Narodne banke Srbije, ali i inostranih kreditora. Motivi svake od strana u ovom „udruženju” su drugačiji, ali će efekti poduhvata završiti loše po Srbiju. Kriza koja sledi biće dramatičnija od ove kroz koju domaća ekonomija trenutno prolazi.

Država se neprekidno zadužuje i taj priliv kredita povećava ponudu deviza, dovodeći do slabljenja evra i jačanja dinara. Devizno tržište ne pravi razliku između deviza koje su došle putem kredita, ili onih koje potiču od investicija ili izvoza. Što je deviza više, to im je vrednost iskazana u dinarima manja – pod uslovom da NBS ne interveniše na deviznom tržištu.

Situacija umnogome podseća na godine koje su prethodile ekonomskom sunovratu započetom s jeseni 2008. godine. Uz jednu bitnu razliku. Do 2008. realno jačanje dinara bilo je posledica prekomernog i neproduktivnog zaduživanja privatnog sektora, a sada se zadužuje država – takođe prekomerno i najčešće neproduktivno.

Da li se država zadužuje direktno uzimanjem deviznih kredita ili dinarski – emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti – gotovo je svejedno. Kako je domaća neto-štednja negativna, kako Srbija kao celina troši mnogo više nego što zarađuje, nedostajući novac može doći samo iz inostranstva – bilo direktno od inostranih kreditora ili indirektno, kroz domaći bankarski sektor.

Motiv države u ovom procesu je jasan – do izbora treba sprečiti finansijski kolaps i sačuvati socijalni mir po svaku cenu. Da bi se to ostvarilo, budžetski deficit treba pokriti, a dinar ojačati kako bi indeksirani krediti privredi i građanima bili snošljiviji. Na sceni je skriveno, ali aktivno prelivanje novca sa države na dužnike i banke, ne samo kroz direktno subvencionisanje kamata, već mnogo više, kroz jačanje dinara. Građani će moći da troše i da kupe više uvozne robe ili će lakše otići na letovanje u inostranstvo. Sve to možda može pomoći da na izbore izađu osveženi i manje nezadovoljni.

Tako se stiglo u situaciju gde ukupan spoljni dug menja strukturu – povećava se učešće države, a smanjuje učešće privatnog sektora. Kako se krediti države moraju vratiti, ceh će platiti poreski obveznici i buduća budžetska potrošnja.

Istovremeno, država šalje i ohrabrujuću poruku svojim kreditorima – jeste da kredite neprestano uzimamo, tačno je da grcamo u dugovima, ali ćemo sutra prodati svu preostalu državnu imovinu da bi ih vratili. Računajte na nas.

Kreditori, na drugoj strani, imaju samo jedan motiv – kamate koje se u Srbiji mogu naplatiti u proseku su najveće u Evropi. Kreditori mogu birati da li će novac, sa ogromnom zaradom, ulagati u vrednosne papire NBS ili u obveznice Ministarstva finansija ili će kreditima satirati građane i privredu.

Ključna spona koja harmonizuje interese inokreditora, domaćih dužnika i države je NBS sa svojom monetarnom politikom. NBS voli kada je dinar jak, bez obzira na strašne posledice koje to ima po ekonomski sistem Srbije.

Jak dinar privremeno deluje antiinflatorno.

NBS zato nastavlja da radi ono što već godinama radi, a to je da jakim dinarom skriva inflaciju i gura je pod tepih. Održavanjem jakog dinara (politika tzv. monetarnog sidra) veštački se snižavaju uvozne cene, a time i inflacija. Pomaže i kada državni monopoli svoje cene ne podižu (na čemu NBS uvek uporno insistira), pa to ostavlja prostor da privatni monopoli i karteli podižu svoje cene.

Politikom jačanja dinara, NBS pomaže i predizborne napore Vlade Srbije odlažući finansijski kolaps. Mehanizam je do sada funkcionisao sjajno, uz aplauze i MMF-a i domaće stručne javnosti, pa nema razloga da se tako i ne nastavi.

NBS svojom monetarnom politikom pomaže i inokreditore. Da bi se priliv kredita nastavio, kamatne stope moraju ostati na visokom nivou, a NBS to obezbeđuje. To, međutim, nije dovoljno. Stranci se moraju osloboditi i straha od pada dinara i gubitaka koje to može proizvesti. NBS zato šalje jasnu poruku – pad dinara ćemo uvek sprečavati ogromnim intervencijama na deviznom tržištu, pozajmljenim novcem dakako, ali jačanje dinara nećemo sprečavati, jer nećemo intervenisati. Obnevideloj javnosti će se objasniti da su sve to tržišni fenomeni, a sa tržištem i njegovim zakonima se ne polemiše. Bar ne u Srbiji.

Jačanjem dinara neminovno će se prekinuti dosadašnji trend blagog popravljanja trgovinskog i tekućeg bilansa, a dugovi prezadužene Srbije nastaviće da rastu još neko vreme. Visoke kamate mogu prikriti inflaciju, ali će onemogućiti oporavak privrede.

Pre ili kasnije, doći će trenutak kada ni visoke domaće kamate, ni precenjeni kurs, ni obećanje prodaje državne imovine neće biti dovoljni da stranci nastave kreditiranje Srbije. Priliv kredita biće zaustavljen, a Srbija će strmoglavo uleteti u valutnu, dužničku i bankarsku krizu – istovremeno. Ovaj scenario je za dlaku izbegnut krajem 2008. godine intervencijom MMF i bečkim dogovorom banaka da novac iz Srbije ne povlače.

Samostalni poslovni konsultant

Komentari8
0d8d4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mattko
Mislim da autor crno posmatra srpske finansije jer ne uzima u obzir nepisanu obavezu zapada, koja ipak postoji, da pripremi Srbiju za ulazak u EU. Jedini nacin za to je upravo to sto se događa, da Srbija konstantno u cilju obnavljanja svoje realne ekonomske snage ima kontrolisani deficit. Cena za to ce, istina je , bice isporucena u obliku udela u vlasnistvu resursa koji postoje u Srbiji, ali drugog nacina nema. Stanovnicima Srbije je bitno da imaju osigurana radna mesta, a da li ce vlasnici biti domaci kvazitajkuni ili razni fondovi, na licnom planu je potpuno svejedno. Tek kada pocne da ponestaje radne snage docice do povecanja realne cene rada koja ce se u jednom trenutku, potpunim otvaranjem zemlje u sklopu EU , poceti da raste da bi u konacnom cilju ona dostigla prosek EU. Drugog puta nema a alternativa jacem stezanju kaisa je dalji odlazak najsposobnijih iz zemlje sa nesagledivim posledicama.
Siggurd .
nisam ekonomista, ali ni ne mora se to biti da bi se shvatilo da se ni iz cega ne moze napraviti nesto. Srpske vlasti, ali i cela elita izabrala je naravno laksi put za sebe - zivot na crtu, od danas do sutra, a sta ce biti prekosutra, pa to je vec predaleka buducnost na koju se ne moze uticati. Koliko jos moze Srbija da se zaduzuje? Gde je granica? Sta jos to Srbija moze da proda da bi dosla do novca, koji ce opet upucati u potrosnju ili odlaganje sloma. Posto je ostao samo Telekom za prodaju, grubo gledano do konacnog kraja odlaganja ostaje negde 3-4 godine. Iskreno mislim da je prekasno, previse kasno da se bolesnik zvani Srbija izleci klasicnim metodama. Nema vremena, cak i da se ovog sekunda krene u rezanje i drasticnu stednju, a sto se naravno nece desiti jer nema politicke volje za to, ni u vlasti, ni u opoziciji, koja se ocigledno opredelila da ceka.
james bond
I jos jedna stvar prosto je nemoguce da Vlada nema blage veze sa tim sta radi jedino logicno objasnjenje je da rastura drzavu namjerno dok vojska sjedi i gleda ko i dvaes godina ranije jerbo jal je korumpirana jal nema tri cuke u glavi...
Kosta Milic
O kakvom paradoksu jakog dinara pricate kada je dinar srozan sa 76 u oktobru 2008 na 107, tek sada je malo ublazen taj pad, investitori ovde plasiraju svoj kapital, ali to ocogledno ne odgovara nasim kritizerima koji su rekli na pocetku godine da ce dinar biti u intervalu od 115- 120, oni su bruka ove zemlje. Sve vise cene imamo, nezaposlenost se povecala, nelikvidnost preduzeca, bezanje investitora, sve je to donelo slabljenje dinara. Sve civilizovane zemlje emituju svoje zapise, samo se ovde cudom cude analiticari kako to nama pada na pamet. Izvoznicima ne steti jacanje dinara, i to su najobicnije neistine jer su oni mahom prvo uvoznici pa tek onda izvoznici, i samo se sa daljnjim jacanjem dinara privlace investitori, a ne srozavanjem kada je prosle godine presao granicu od 100 takodje u maju mesecu i kada je snizena kamatna stopa, tada su se svi investitori razbezali.
Goran Jakšić
Svaka čast na objavljenom tekstu, pogađa u srž problema. Ali biće primedbi iz političkih struktura zašto se tekst pustio. Nažalost mislim da gospodina Katića više u "Politici" čitati nećemo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja