utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 26.05.2011. u 12:00

Ratko Mladić uhapšen

Najveća prepreka evropskom putu Srbije je preskočena: neprerušen, ali ostareo skoro do neprepoznatljivosti,sa vidljivim zdravstvenim problemima, kao što je ukočenost leve ruke, general Ratko Mladić (rođen 12. marta 1943. u selu Božinovići kod Kalinovika u Bosni i Hercegovini) uhapšen je juče ujutru u selu Lazarevo nadomak Zrenjanina.

Akciju su izveli pripadnici tima Bezbednosnoinformativne agencije, specijalno formiranog pre nekoliko godina sa jedinim zadatkom – da locira i uhapsi najtraženijeg begunca optuženog za ratne zločine. Agentima BIA asistirali su pripadnici MUP-a Srbije.

Ratko Mladić je uhapšen oko devet ujutru, nakon višečasovne pretrage tri kuće u selu Lazarevo. Nezvanično se saznaje da su agenti BIA već nekoliko meseci pratili osobu pod imenom Milorad Komadić.

Agenti BIA veruju da je Mladić izabrao to ime da bi ga lakše zapamtio, jer poslednja tri slova imena spojena sa prezimenom daju ime Radko Madić.

Zvanične potvrde kako je došlo do informacije da se iza imena Milorad Komadić krije Ratko Mladić još nema. Pojedini pouzdani izvori „Politike” bliski Akcionom timu za saradnju sa Haškim tribunalom tvrde da je sve počelo nakon dobijene dojave da se iza tog imena krije odbegli general, ali drugi pak to demantuju. Ako je Mladić uhapšen na osnovu dojave na broj 9191, to bi praktično značilo da će država isplatiti 10 miliona evra onom ko je dao informaciju koja je dovela do jučerašnjeg hapšenja, ali te potvrde u ovom trenutku nema. Sigurno je jedno, slažu se naši sagovornici, praksa specijalnog tima BIA da proveri svaku informaciju do koje dođe u potrazi za optuženim generalom sada se posle više stotina dojava pokazala kao tačna. Nezvanično se saznaje da su se agenti BIA sa sigurnošću uverili da je reč o odbeglom generalu kada su obavljajući takozvane operativne mere videli da je „Milorad Komadić” došao u Lazarevo, baš u kuću rođacima Ratka Mladića. Istog trenutka počeli su planovi za pripremu akcije hapšenja. O svemu je obavešten i Saša Vukadinović, direktor BIA, koji je bio na putu u inostranstvu, ali se juče hitno vratio u zemlju.

Da bi se izbeglo curenje informacija, od policije je zatraženo da asistira „u rutinskoj akciji pretresa”. Angažovani su i helikopteri koji u prvim momentima nisu smeli da nadleću Lazarevo, kako ne bi uzbunili Mladića koji je mogao da shvati da mu je BIA na tragu, pa da se posle toga sakrije ili pobegne.

Brzo je dogovoreno da se u Lazarevo uđe u šest ujutru. Otprilike u to vreme u selo je ušlo pet neobeleženih džipova. Rasporedili su se na tri lokacije – jedna je kuća Branislava Mladića, rođaka optuženog generala, a druge dve su kuće njegovih sinova. Na prvoj lokaciji, dakle u kući Branislava Mladića, pronađen je najtraženiji begunac u dosadašnjoj istoriji Srbije.

Nije bio prerušen, na njegovom licu su bili vidljivi tragovi starenja (agenti BIA do sada su imali jedino njegove fotografije stare više od 10 godina, pa nisu ni pretpostavljali kako on izgleda), a uočljivi su bili i njegovi zdravstveni problemi – utrnulost leve ruke, kao posledica šloga, što je praktično potvrda ranijih informacija da je Mladić imaotri moždana udara.

U trenutku hapšenja, Mladić je bio naoružan sa dva pištolja, ali, kako pričaju izvori „Politike”, pored njega nije bio čovek koji je imao „zadatak da ga likvidira u slučaju da specijalci dođu do njegovih vrata”, kako se to dugi niz godina verovalo. U trenutku upada policije Mladić je spavao, tako da su ga agenti podigli iz kreveta. Čak je, kažu naši sagovornici, Mladić bio „jako kooperativan”. Navodno je i priznao ko je i šta je.

Oko 11 časova je prevezen u Beograd, u sedište BIA, u naselju Banjica. Uprkos spekulacijama da je već hitno ekspedovan u Hag, on je oko 16.30 prebačen u Specijalni sud u Ustaničkoj ulici gde je odmah podvrgnut lekarskim pregledima.

Dušan Telesković

----------------------------------------------------------

Dačić: Mladić nije koristio drugi identitet, imao je ličnu kartu

SMEDEREVO - Haški optuženik Ratko Mladić nije koristio drugi indentitet i imao je svoju ličnu kartu, kojoj je istekla važnost, izjavio je večeras zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

„Nisu tačne informacije da je koristio drugi indentitet niti da je posedovao dokumenta na tuđe ime”, rekao je novinarima u Smederevu Dačić i apelovao na građane Srbije da očuvaju mir i stabilnost u zemlji.

On je rekao da se „ceo dan vrte neke informacije koje ne odgovaraju istini”.

Prema njegovim rečima, Mladić nije ni jednog trenutka pominjao ni jedno drugo ime.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Veljović: Podignut stepen bezbednosti u Srbiji

U Beogradu i na celoj teritoriji Srbije podignut je stepen bezbednosti nakon hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića i u prestonici neće biti dozvoljena okupljanja, rekao je danas Tanjugu direktor policije Milorad Veljović.

Veljović je istakao da su sve policijske jedinice u stanju pripravnosti i da u glavnom gradu neće biti dozvoljena bilo kakva okupljanja.

Posebno su obezbeđena diplomatska predstavništva i zgrade u kojima su smeštena institucije od posebnog državnog interesa.

---------------------------------------------------

Svi svetski mediji o hapšenju Mladića

Svi svetki mediji kao udarnu vest prenose informaciju iz Beograda da je uhapšen bivši komandant vojske Republike Srpske Ratko Mladić.

Mediji prenose izveštaje i sa vanredne konferncije za novinare predsednika Srbije Borisa Tadića koji je saopštio da je Mladić uhapšen.

Britanska TV stanica BBC direktno je prenosila obraćanje predsednika Srbije.

Ovu vest prenose sve najuticajnije svetske agencije - AP, Rojters, AFP, regionalne, kao i svetske TV stanice - CNN, Foks, Skajnjuz, ORF, TV5, i druge.

Informativne emisije u kojima se govori o hapšenu Mladića još su u toku, a među sagovornicima su i brojni svetski uticajni analitičari, eskperti za bezbednost.

Đukić Dejanović: Hapšenje dokaz saradnje sa Tribunalom  

BEOGRAD – Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da je hapšenje Ratka Mladića dokaz poštovanja zakona o saradnji s Haškim tribunalom.

Ona je agenciji Beta rekla da je saradnja sa Tribunalom u Hagu puna i da je hapšenje haškog begunca dokaz da država Srbija radi na poštovanju svih zakona.

„Kada se formalno utvrdi DNK ta etapa biće završena”, rekla je Đukić Dejanović. Beta

Hapšenje Mladića odlična vest za budućnost Srbije

STRAZBUR – Hapšenje bivšeg vojnog vođe bosanskih Srba Ratka Mladića je odlična vest za budućnost Srbije, za pravosuđe i pravdu, kao i borbu protiv nekažnjivosti, ocenio je danas predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (P S S E) Mevlit Čavušoglu.

On je, u saopštenju, odao priznanje srpskim vlastima za hapšenje Mladića, ukazujući da je u više navrata izrazio poverenje u napore srpskih vlasti da će učiniti sve kako bi preostali optuženici Haškog tribunala bili uhapšeni.

Čavušoglu je ohrabrio srpske vlasti da „ne štedi napore” kako bi se uhapsio Goran Hadžić, bivši lider hrvatskih Srba, i da bude priveden pred Haški tribunal.

Odajući poštu hiljadama žrtava masakra u Srebrenici, opsade Sarajeva i mnogih drugih zločina, predsednik P S S E izrazio je olakšanje da se dan kada će barem pravda da bude zadovoljena uskoro približio za jedan važan korak.

„Tek kada svi odgovorni za zločine budu odgovarali za svoja nedela pravda će biti udovoljena”, poručio je Čavušoglu. 

Liht: Srbija ispunila obećanje

BRISEL – Predsednica Fonda za politickog izuzetnost Sonja Liht pozdravila je odluku o hapsenju Ratka Mladića, ocenivši da je Beograd dokazao da ispunjava data obećanja i izrazivši očekivanje da će Srbija posle ovoga dobiti i status kandidata i datum otpočinjanja pregovora sa EU.

„Ne sumnjam da će Srbija uskoro dobiti kandidaturu i datum pocetka pregovora. Sigurno je da će gospodin Bramerc morati da piše novi izveštaj,” rekla je Lihtova Tanjugu u telefonskoj izjavi iz Brisela.

Lihtova, koja je u Briselu upravo prisustvovala skupu koji organizuje Evropski parlament a na kome je bilo reči o ulozi Srbije u regionalnim odnosima, očekuje da će posle ove vesti i „holandski parlament sigurno ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.„

„Srbija je konačno dokazala da ono sto obeća može i da ispuni,” rekla je ona, podsetivši da je predsednik Tadić pre nekoliko dana rekao da će Beograd učiniti sve da Mladić bude uhapšen.

Ono što je najvažnije u ovom trenutku jeste da budemo potpuno svesni toga da mi moramo i dalje da radimo vrlo ozbiljno na reformama našeg kompletnog institucionalnog sistema i demokratske kulture, napomenula je ona.Tanjug

Evropska komisija: Istorijski korak u pravom smeru

BRISEL – Evropska komisija toplo pozdravlja vest o hapšenju Ratka Mladića kao istorijski korak u pravom smeru, izjavila je danas za agenciju Beta portparolka evropskog komesara za proširenje Nataša Batler, izrazivši očekivanje da će na sličan način reagovati i ostale institucije EU.

To je istorijski korak na putu Srbije u pravom smeru i pokazuje ključni značaj koji Srbija pridaje regionalnom pomirenju, navela je Batler.

Ona je dodala da su poštovanje međunarodnog prava i obaveza, uz regionalnu saradnju, ključna politička merila za ulazak neke zemlje u članstvo EU.

Evropska komisija smatra da je ovo takođe pravi trenutak da se oda priznanje za napore koje je učinio i glavni tužilac Haškog suda Serž Bramerc, dodala je predstavnica za štampu Štefana Filea. Beta

Advokat: Mladićeva porodica u šoku

BEOGRAD – Miloš Šaljić, advokat porodice Ratka Mladića, izjavio je da je Mladićeva porodica u šoku zbog saznanja da je on uhapšen.

„Ja sam čuo da je potvrđena informacija. Porodica do ovog trenutka nije imala nikakva saznanja o hapšenju”, rekao je Šaljić Srni.

Predsednik Srbije Boris Tadić danas je saopštio da je uhapšen haški optuženik Ratko Mladić.

Prema za sada nezvaničnim informacijama, Mladić je uhapšen u selu Lazarevu kod Zrenjanina, a krio se pod imenom Milorad Komadić. Tanjug

Buzek pozdravio hapšenje Mladića

BRISEL – Predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek pozdravio je danas hapšenje bivšeg komandandanta vojske Republike Srpske Ratka Mladića.

„Njegovo hapšenje je dokaz za napore Srbije i njenu saradnju s Haškim tribunalom”, rekao je on.

Buzek je istakao da je hapšenje Mladića „dobra vest za Srbiju, za stabilnost regiona i da daje novi elan procesu pristupanja Srbije EU”.

On je podsetio, istovremeno, da je Goran Hadžić i dalje na slobodi i da moraju biti preduzeti svi mogući napori da se on uhapsi i izvede pred sud. Tanjug

Hapšenjem Mladića Srbija okončala važan posao

BEOGRAD – Nesporno je da je hapšenjem Ratka Mladića Srbija skinula veliki kamen s leđa, kaže za Tanjug profesor Fakulteta civilne odbrane Zoran Dragišić.

„Ono što kvari zadovoljstvo zbog jednog tako važnog posla koji je okončan je da se to dogodilo u trenutku kad je poslednja i to ne baš povoljna ocena Serža Bramerca već bila spremljena, kad nam dolazi Ketrin Ešton i kad se činilo da više jednostavno nema vrdanja”, kaže Dragišić.

On kaže da je sve to razlog da će mnogi pomisliti da su vlasti u Srbiji u stvari sve vreme znale gde se krije Mladić, ali da je agonija okončana u trenutku kad više s tim nije moglo da se kalkuliše.

„To nikako ne znači da treba umanjivati značaj hapšenja najtraženijeg haškog begunca, jer to skida teret sa Srbije u ovom slučaju. Ostaje, međutim, gorak utisak da je sve urađeno zbog kandidature za Evropsku uniju, i to ne zbog same kandidature, već zato što je kandidatura ostala jedini adut vlasti u borbi da tu ostane”, kazao je Dragišić. Tanjug  

Tužilaštvo: Srbija ispunila moralnu obavezu

BEOGRAD – Tužilaštvo za ratne zločine Srbije saopštilo je danas da je Srbija hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića ispunila moralnu obavezu prema žrtvama i njihovim porodicama.

U saopštenju se ističe da je Mladićevim hapšenjem zadovoljena pravda, jer su žrtve ratnih zločina i njihove porodice dugo čekale na taj trenutak.

„Pokazali smo privrženost vrednostima koje dele Evropa i ceo svet. Ponosni smo što u ovom trenutku vraćamo teret prošlosti tamo gde mu je mesto, u mračne devedesete. Buduće generacije ove zemlje su konačno dobile svoju šansu”, navodi se u saopštenju. Beta  

Holandski poslanik: Odlična vest za Evropu i žrtve

HAG – Poslanik vladajuće holandske Hrišćansko-demokratske partije Han Ten Bruke ocenio je danas da je hapšenje generala Ratka Mladića „odlična vest za Evropu” i rodbinu žrtava u Srebrenici.

„Ako je vest o Mladićevom hapšenju tačna i potvrđena, to je odlična vest za Evropu a, pre svega, za rođake žrtava u Srebrenici i svim mestima na kojima je genocid počinjen. To je vest da će pravda sada biti zadovoljena”, izjavio je Ten Bruke za Betu.

Član uticajnog odbora za evropske poslove parlamenta u Hagu naglasio je da je „za mnoge holandske vojnike, koji su služili u holandskom bataljonu u Srebrenici, to dobra vest, budući da su i oni čekali na zadovoljenje pravde”.

„Za Srbiju, hapšenje Mladića znači da bi trebalo da dalje reformiše svoje pravosuđe i, kao što je glavni tužilac Serž Bramerc naznačio, da uhapsi poslednjeg optuženog begunca, Gorana Hadžića”, izjavio je Ten Bruke.

Holandija je hapšenje Mladića postavljala kao uslov za dalje korake u integraciji Srbije u Evropsku uniju. Beta

Optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti

Ratko Mladić, general i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine, i do danas najveća prepreka Srbiji u procesu evrointegracija, optužen je pred Haškim tribunalom 25. jula 1995. za genocid, saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata u BiH.

Na listi Mladićevih zločina su, prema optužnici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, genocid, progoni, istrebljenje i ubistva, deportacija i nečovečna dela, terorisanje civila, okrutno postupanje, napadi na civile, uzimanje talaca...

Optužnica je više puta proširivana, prvi put samo četiri meseca nakon podizanja - 16. novembra 1995. godine, i odnosi se na ratne zločine vezane za napad u julu 1995. na Srebrenicu koju su Ujedinjene nacije prethodno proglasile bezbednom zonom. Tereti se, takođe, i za uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN.

Pod njegovom komandom, precizirano je, ubijeno je više od 7.000 muslimanskih zarobljenika na području Srebrenice. Događaj se smatra jednim od najvećih ratnih zločina od Drugog svetskog rata, a Haški tribunal ga je kvalifikovao kao čin genocida.

Mladić se tereti i za granatiranje Sarajeva, gde su snajperski ubijani civili sa okolnih brda iznad grada tokom opsade od 1992. do 1995, a odgovoran je i za logore Omarska, Keraterm, Manjaca i Trnopolje.(/slika3)

Tužilaštvo Haškog tribunala je ponovo, 8. novembra 2002. godine, izmenilo optužnicu protiv ratnog komandanta Vojske Republike Srpske prema kojoj se, kako je precizirano, Mladić tereti za jedan slučaj genocida, sedam slučajeva saučesništva u genocidu i šest slučajeva kršenja zakona i običaja rata, uključujući ubistva, sprovođenje terora nad civilima i uzimanja talaca.

Obrazloženje za izmenu optužnice odnosilo se na potrebu da se konsoliduju prva i druga optužnica, odnosno u novoj su ostavljeni samo „najgori zločini”.

Izmene je trebalo da dozvole spajanje ove i optužnice protiv političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, protiv koga je pojedinačna optužnica podneta 28. aprila 2000. godine i suđenje je u toku.

Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je i 13. maja prošle godine sudu predlog izmenjene i dopunjene optužnice protiv Mladića, navodeći da je, zajedno sa Karadžićem, bio „ključni čovek u zajedničkom zločinačkom udruživanju radi trajnog proterivanja muslimana, Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva sa teritorije BiH koju su bosanski Srbi smatrali svojom”.

U delu optužnice koji se odnosi na zločine u opštinama koje su bosanski Srbi smatrali svojom teritorijom ostaje isti broj opština - šest je uklonjeno (Bihać-Ripač, Bosanska Gradiška, Doboj, Gacko, Nevesinje i Teslić), a šest novih dodato (Hadžići, Ilidža, Novo Sarajevo, Pale, Sokolac i Trnovo).

Iako je zadržala isti broj opština, izmenjena optužnica oslanja se na već ranije presuđene slučajeve u Haškom sudu, a izbačene su dve opštine za koje Tribunal nije doneo presudu.

Kao vrhovni komandant srpskih snaga, Mladić je optužen za planiranje, podsticanje i naređivanje svih zločina koje su njegovi potčinjeni počinili, a izmenom optužnice „išlo” se na preciziranje i otvaranje mogućnosti eventualnog objedinjavanja tog postupka sa suđenjem Karadžiću, odnosno doprinosu fer i efikasnijem procesu kada do njega dođe.

Zvanični podaci ukazivali su da je Mladić bio u bekstvu od kraja 1996. godine. Proteklih 15 godina svedoci su tvrdili da su ga viđali na brojnim lokacijama - od Beograda, preko okoline Valjeva i Pančeva do Romanije, Zlatibora, Cera....

Utvrđeno je da je u vojnim objektima boravio do početka 2002. godine i od tada do danas bio je nevidljiv za javnost i nedostupan domaćim i stranim istražnim organima.

Pokušaji hapšenja su propadali, međunarodni zvaničnici vršili pritisak na vlasti u Srbiji, a predstavnici policije i Tužilaštva za ratne zločine su poručivali da su „svi kapaciteti svih službi usmereni u cilju hapšenja Mladića”.

Najtraženiji haški optuženik bio je „kost u grlu” srpskih vlasti posebno u mesecima koji su prethodili njegovom hapšenju, usled činjenice da je „stajao” na evrointegracijskom putu države.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je krajem prošle godine da nemogućnost Srbije da uhapsi Mladića košta zemlju više od milijardu evra godišnje izgubljenih investicija i pristupnih fondova Evropske unije, a 2010. Rasim Ljajić je tvrdio da dnevni troškovi hvatanja Mladića iznose između 15.000 i 30.000 evra.

Očekivano, Mladić je bio i tema tokom afere „Vikiliks” kada je, citirajući jednu od američkih diplomatskih depeša u svom posedu, sajt preneo izjavu španskog diplomate Ramona Abaroa da je suprotno tvrdnjama Vlada Srbije 2008. godine „savršeno znala gde je Ratko Mladić”.

Poslednji Bramercov izveštaj, prosleđen 19. maja Savetu bezbednosti UN, konstatovao je da Srbija adekvatno sarađuje sa tim sudom kada je reč o pružanju pomoći u tekućim postupcima, ali da „uprkos jasno izraženoj volji ne ulaže dvoljne napore da pronađe preostale haške optuzenike”.

Haški tužilac je u izveštaju, čiji je veći deo bio posvećen problemima u potrazi za Mladićem i Goranom Hadžićem, tada naglasio da vlasti Srbije „izraženu želju za pronalaženje begunaca moraju da pretoče u konkretnu akciju i vidljive rezultate”.

Predsednik Srbije Boris Tadić u susretima sa svetskim i zvaničnicima Tribunala poručivao je: „Završićemo saradnju sa Hagom”... i dogodilo se na današnji dan - Tribunal je precrtao stavku „prioritet broj jedan”.

Od prvog u klasi, preko ratne Bosne do Haga

Do danas haški begunac, ratni general i komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, protiv koga je Tribunal 25. jula 1995. godine podigao optužnicu za genocid, saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata u Bosni i Hercegovini rođen je 12. marta 1943. u selu Božinovići - opština Kalinovik u sadašnjoj Republici Srpskoj.

Nakon završene osnovne škole u rodnom mestu odlazi u Sarajevo, gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću „Tito”.

Želju iz detinjstva da bude učitelj, a potom i hirurg, zamenio je vojničkim pozivom, završivši visoke vojne škole koje su ga uvele u „uspešnu karijeru”.

Preciznije, u Beogradu je diplomirao na Vojnoindustrijskoj školi, a onda i na Komandno-štabnoj akademiji i to kao prvi u klasi. Oficirsku karijeru počeo je u Skoplju 1965. godine u Skoplju, gde je kao potporučnik bio komandir automatičarskog voda u puku - najmlađi u jedinici koju je predvodio.

Službovanje u Kumanovu i Štipu završio je 1991, kada je postao je jedan od pomoćnika komandanta Prištinskog korpusa Jugoslovenske narodne armije (JNA).

Iste godine prekomandovan je za komandanta Kninskog korpusa, unapređen u general-majora, a samo šest meseci kasnije dobio je čin general-potpukovnika i novu dužnost - komandant u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.

Mladićevi uspešni vojnički dani su se nizali, nastavio je „karijeru” u činu general-pukovnika kao komandant Glavnog štaba Vojske Republike srpske (VRS) od 1992. godine

Predsednica RS Biljana Plavšić smenila ga je 1996. sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i pod pritiskom međunarodne zajednice i Haškog tribunala Mladić nije imenovan za načelnika Generalštaba.

Prema zvaničnim podacima, vojnu karijera u VRS završio je polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja u marta 2002, kada mu je ukazom predsednika RS prestala profesionalna vojna služba. Mladić je, kako stoji u vojnom dosijea, imao status aktivnog vojnog lica i u SR Jugoslaviji sve dok ukazom tadašnjeg predsednika Vojislava Koštunice, 28. februara 2001. godine, nije penzionisan.

Penziju je uredno primao do novembra 2005, kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem, ukinuta.

Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore 7. aprila 2006. godine.

Bio je član Saveza komunista i nosilac ordenja u bivšoj Jugoslaviji i Republici Srpskoj - Ordena za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordena Narodne armije sa srebrnom zvezdom, Ordena za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Ordena bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem. Mladić je od 1996. oženjen Bosiljkom sa kojom ima sina Darka, dok je ćerka Ana pod nerasvetljenim okolnostima 1994. izgubila život u 23. godini.

Ljubitelj je poezije i šaha, voli pčelarstvo i posvetio mu se kraće vreme posle rata na svom napuštenom imanju u okolini Valjeva, u selu Pričevići.

Zvanični podaci ukazivali su da je Mladić bio u bekstvu od kraja 1996. godine. Proteklih 15 godina „svedoci” su tvrdili da su ga viđali na brojnim lokacijama - od Beogradu, preko okoline Valjeva i Pančeva do Romanije, Zlatibora, Cera...., a pokušaja njegovog hapšenja bilo je u više navrata, tokom kojih je utvrđeno da je u vojnim objektima boravio do početka 2002. godine i od tada mu se gubi trag.

Policija je tokom decenije i po u više navrata pretresala objekte koji pripadaju sinu haškog optuženika Mladića, Darku, a prilikom tih pretraga, iako nije pronađen begunac, zaplenjena je izvesna količina novca i materijala koji bi mogli poslužiti u istrazi.

Pretresani su vojni vojni i stambeni objekti, kuće njegovih rođaka i jataka širom Srbije i Republike Srpske. Mladićevih deset jataka uhapšeno je 2006. godine i posle gotovo osam meseci u pritvoru u decembru te godine pušteni su da se brane sa slobode.

Optuženima da su na teritoriji Beograda pronalazili i iznajmljivali sigurne stanove u kojima se Mladić skrivao, Prvi osnovni sud je u decembru prošle godine izrekao oslobađajuću presudu, uz obrazloženje da je za pojedina krivična dela nastupila zastarelost, dok u odnosu na ostala nije dokazana krivica optuženih.

Poslednja u nizu neuspešnih akcija potrage za Mladićem ili informacijama koje bi mogle dovesti do njegovog hapšenja, o kojoj je javnost bila obaveštena, odigrala se 2. novembra prošle godine u Beogradu i Aranđelovcu.

Obaveljen je i pretres etno-sela „Bajka” na Bukulji, kod Aranđelovca, istoimenog restorana u Beogradskom izletištu Košutnjak, kao i jednog stambenog objekta u glavnom gradu.

Među javnosti poznatim opsežnim potragama koje su prethodile ovoj iz prošlog novembra je akcija Vojne policije u maju 2007. godine, kada je obavljen pretres vojnih objekata u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali je utvrđeno da se tamo ne krije nijedno od lica optuženih pred Haškim tribunalom.

Iste godine u oktobru pretresana je i kasarna u Beloj Crkvi, ali Vojska Srbije ni tada nije nikoga uhapsila.

U potrazi za Mladićem pripadnici policije su u novembru 2008. godine nekoliko sati pretresali porodičnu kuću i pogone fabrike „Vujić-Valjevo” u vlasništvu braće Vujić.

Policija je bila zainteresovana za finansijsko poslovanje kompanije, ali i za lične predmete i dokumenta koja bi mogla uputiti na povezanost porodice Vidoja Vujića, jednog od vlasnika kompanije „Vujić-Valjevo” s Mladićem.

Pretres se dovodio u vezu s poslovnom saradnjom firmi „Vujić” i „Impakt”, čiji je vlasnik sin haškog begunca Darko.

Porodična kuća Darka Mladića u Ulici Blagoja Parovića na Banovom brdu pretresana je i početkom decembra 2008. godine, a njen cilj bila je potraga za tragovima, dokazima, materijalima, dokumentima i bilo čime što može da predstavlja trag koji vodi do Mladića.

Za tada pronađeno oružje njegova supruga Bosiljka je početkom juna prošle godine privođena na saslušanje, posle čega je Tužilaštvo protiv nje podiglo optužnicu. U decembru iste godine akcija potrage za haškim beguncima izvedena je i u aranđelovačkom naselju Kolonija. Za Mladićem se tragalo i u Republici Srpskoj, gde su u februaru 2009. godine pripadnici međunarodnih snaga u Bosni i Hercegovini, Eufor i NATO u istočnom Sarajevu pretresli kuće u kojima žive Mladićeva sestra i snaha Milica Avram i Radinka Mladić, u naseljima Vojkovići i Kasindol.

Njima su tom prilikom oduzete određeni predmeti koje su ustupljeni istražiteljima Haškog tribunala. Bio je to šesti put da vojnici međunarodnih snaga organizuju pretres kuća rodbine najtraženijeg haškog optuženika.

U aprilu prošle godine snage EUFOR-a su na području opštine Han Pijesak, gde je tokom rata bio smešten Glavni štab VRS, sprovele akciju u potrazi za podacima koji bi mogli dovesti do pronalaska generala Mladića. Vojnici EUFOR-a su i u maju 2009. godine u Bjeljini pretresli stan bivšeg Mladićevog vojnog saradnika Rajka Banduke, a u mestu Dijelovi, šest kilometara severozapadno od Bijeljine, i kuću Rajkovog rođaka Radoslava Banduke.

Za Mladićem se, sudeći prema navodima pojedinih medija, tragalo i na području Vojvodine u septembru 2009. godine kada ga je na širem području Novog Sada tražilo više od 50 policijskih specijalaca.

Dva meseca kasnije, policija je pretresala stanove bliskih saradnika dvojice haških begunaca Mladića i Gorana Hadžića.

Tada je privremeno oduzet značajan deo dokumentacije, kaseta, CD-ova i drugog materijala koji su bili predmet daljih operativnih provera, a koji je korišćen i u daljim akcijama na lociranju i hapšenju haških optuženika.

U februaru prošle godine policija je prilikom pretresa porodične kuće Mladićevog sina oduzela više video kaseta, cd-ova, rokovnika, kao i određenu sumu novca, a prilikom pretresa stana supruge haškog begunca, takođe u februaru 2010, zaplenjeno je 169 predmeta među kojima su i Mladićevih 18 vojnih dnevnika koje Tribunal želi da uvrsti kao dokaze u više postupaka.

Prošle godine nije prihvaćen zahtev punomoćnika porodice Ratka Mladića, advokata Miloša Šaljića, da se haški optuženik proglasi mrtvim.

Porodica je tvrdila da najtraženijeg begunaca niko nije video sedam godina i da kao „veoma bolestan čovek” nije mogao da opstane bez konstantne lekarske nege, precizirajući da je 2006. godine imao moždani udar, a kasnije i probleme sa srcem i stomakom.

Informacije su se smenjivale, „lovci na glave” pokušavali da zarade deset miliona evra, forumaši i prisitalice čestitali Mladiću rođendan svake godine....

Svetski zvaničnici su „pretili” i povremeno tvrdili da je ono što nedostaje za realizaciju akcije hapšenja politička volja, navodeći da je još 2006. godine, nakon što je organizovana policijska racija razbila dugogodišnju mrežu jataka, propuštena prilika za hapšenje.

Tačno, ili ne utvrdiće „slovo istorije”. Danas je isvesno da godinama jedna od glavnih tema srpske političke raelnosti i javnosti podeljene u oceni Mladićeve ličnosti i dela, „kamen spoticanja” na putu Srbije ka Evropskoj uniji od prvog u klasi, preko ratne Bosne i nepoznatih lokacija stiže u Hag.

Komentari267
d1393
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Олег Владимиров
Он Герой, настоящий офицер! Сербы, я русский, у нас считают вас братским народом! Держитесь, мы с вами, вместе победим Он је херој, прави официр! Срби, ја сам руски, ми узмете у обзир братске људе! Холд он, ти и ја заједно ће победити
Stanislav Kalenic mazali pa tovili
@Mazel Tov | 27/05/2011 19:23 Odlicna vest! Samo, kad covek vidi koliko je ozaloscenih ljubitelja genocida, shvati koliko je moralno devastirana Srbija. Ti si vec odlucio da je Mladic kriv i da je bio "genocid" - NA OSNOVU CEGA, leba ti? Inace ne vidim da ljudi koji brane Mladica moraju bili ljubitelji genocida
joško imotski
@Marko Janjić Čast bi mi bila poznavati osobu takvog razmišljanja...
@Ljubica Krstić :
Погрешно сте ме схватили, македонски разумем и не треба ми превод, него ми није најјасније да ли је саркастичан при помињању богате Русије, и сходно томе, шта је хтео да каже да је срамота.
dragan lučić
Vlajko Ventic@ "ja koji mislim da je Srpstvo moralna kategorija, da podrazumeva pravičnost, obraz, gostoljublje, ljubav.. Ja koji mislim da su svi oni koji ubijaju, sakate, siluju i pale – na jednoj strani, a svi mi drugi, pristojni- na drugoj." Ovo znaci da ste vi protiv ulaska Srbije u nato i eu? I jos: sta treba da radi vojnik u ratu? Da sadi ljubicice? Cemu sluze sve te vojske i naoruzanja "civilizovanih" zemalja? Valjda da u datom trenutku poruse neke objekte i pobiju neke ljude. Dajte ostavite nas tih pubertetskih pogleda na svet, iskrenih ali naivnih do besvesti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja