Širom Evrope ljudi zaobilaze tezge s povrćem, pogotovu s krastavcima, strahujući od bakterije koja hara, a na našim pijacama vlada uobičajeno opuštena atmosfera. Kupuje se, cenka, pozdravlja sa komšijama… Kupci probaju sezonske plodove na licu mesta, prodavci ih ubeđuju da je povrće domaće. A koliko ih brine zao glas o krastavcima, u ime družine sa okolnih tezgi demonstrirao je deda Milorad Cvetković iz Leskovca, prodavac na „Kalenić” pijaci. Uzeo je prvi krastavac sa gomile, „pomilovao” ga krpom dva puta i zagrizao.

– Desnu ruku nek mi seku ako ovo nije zdravo. Znam šta jedem i prodajem jer ja ga proizvodim. Ljudi ga kupuju. Dolaze stalne mušterije i pazare proverene stvari. Grdno se varaju ako su mislili da će nam uništiti prodaju. Ma nisu ljudi blesavi da se tako lako pokolebaju – priča Milorad koji je u sopstvenoj režiji napravio i deklaraciju „leskovački 100 odsto”  .

Da kupci ne treba ni da pomišljaju na bakterije i trovanje garantuje i Jelica iz Obrenovca koja je pored svojih proizvoda istakla – „domaće”. Ni nju ne mori ozbiljnost situacije širom Evrope. Veruje u rod iz svoje bašte.

Ovo je jednoglasan stav pijačnih prodavaca. Jedino se žale na slabiju prodaju do koje je došlo, kako veruju, zbog ponude u hipermarketima. Veliki trgovci nemaju dodira sa posrednicima pa su poljoprivredni proizvodi kod njih jeftiniji i do 15, 20 odsto u odnosu na pijačne cene koje prodavci pravdaju ponudom i tražnjom, odnosno zaračunatom maržom.

„Pijačari” se sukobljavaju samo oko razlike u cenama. Samo na „Kaleniću” od štanda do štanda cena kilograma krastavaca varira od 40 do 80 dinara. I za ovu ne malu novčanu razliku imaju opravdanje, zapravo više njih – razlika u kvalitetu, procenat utrošenog truda i rada oko povrća, kilometraža pređena od kuće do radnog mesta...

Jedino zbog ovoga negoduju kupci koji takođe mnogo ne mare za smrtonosne bakterije. Po navici idu od tezge do tezge, merkaju povrće i voće...

– Uglavnom se raspitam o poreklu proizvoda, ali ne postoji bojazan da namirnice sa pijace nisu zdrave. Navikla sam ovde da pazarim. Godinama poznajem ljude koji izlažu na tezgama i mislim da je to i presudno. Čula sam da se broj zaraženih meri hiljadama, ali ja i dalje redovno jedem povrće – objašnjava sugrađanka sa Vračara i navodi da je najbitnije proizvode dobro oprati i oljuštiti.

Iskusni prodavci i uzgajivači imaju drugi savet – jesti isključivo domaće povrće. Najvažnije je prepoznati da je iz seoske bašte.

– Domaći krastavac je kriv i bockav. Lažnjaci su pravi i jednobojni. Kad vidite da se zelena boja razlikuje u nijansama znači da je krastavac rastao u bašti pod suncem – savetuju prodavci.

Lj. Perović