sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:20

Sto godina od rođenja Milovana Đilasa

subota, 11.06.2011. u 22:00
Милован Ђилас

Milovan Đilas, najpoznatiji komunistički disident bivše Jugoslavije, rođen je na današnji dan pre 100 godina, 12. juna 1911, u selu Podbišće u blizini Mojkovca, u Crnoj Gori.

Njegovo najpoznatije delo „Nova klasa” (1957) Oksfordski forum je uvrstio među 100 knjiga koje su najviše uticale na kulturu Zapada posle Drugog svetskog rata. Milovan Đilas je osnovnu školu i gimnaziju završio u Beranama, a u Beogradu upisao Filozofski fakultet 1929. godine.

Član zabranjene Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) postao je 1931. a dve godine kasnije osuđen je na kaznu od tri godine zatvora, koju je izdržavao u Sremskoj Mitrovici.

Posle dolaska Josipa Broza Tita na čelo KPJ 1937. godine, Đilas je postao član najužeg partijskog rukovodstva, Centralnog komiteta KPJ i Politbiroa CK KPJ.

Neposredno je organizovao odlazak dobrovoljaca u Španski građanski rat (1936–1939) a posle okupacije Jugoslavije početkom jula 1941. otišao je u Crnu Goru radi organizovanja i pokretanja ustanka protiv okupatora.

Tokom Narodnooslobodilačkog rata, Milovan Đilas je neprekidno bio član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Iz rata je izašao u činu general-lajtnanta, a 1949. postao je general-pukovnik. Odlikovan je Ordenom Narodnog heroja.

Dao je veliki doprinos u borbi jugoslovenskih komunista protiv Informbiroa, započetoj 1948. godine.

Početkom 1953. postao je potpredsednik jugoslovenske vlade a krajem te godine predsednik Savezne narodne skupštine.

Tada je, kao vodeći partijski ideolog i teoretičar, već objavljivao u listu „Borba” i u časopisu „Nova misao” svoje znamenite, antidogmatske tekstove, u kojima se zalagao za otvorenu unutarpatrijsku diskusiju i otvorenu borbu mišljenja, kao i za punu demokratsku transformaciju KPJ (SKJ) i jugoslovenskog društva.

Posle objavljivanja njegovog eseja „Anatomija jednog morala” i zabrane „Nove misli”, u januaru 1954. godine, počela je Đilasova golgota.

Pod optužbom da je „revizionista” smenjen je sa svih funkcija, a na tajnom suđenju 1955. osuđen je na kaznu zatvora od osamnaest meseci, uslovno na tri godine.

Zbog intervjua „Njujork tajmsu”, u decembru 1956. osuđen je na tri godine strogog zatvora. Sledeće godine pojavila se u SAD njegova knjiga „Nova klasa”, koja će ga učiniti nesumnjivim perjanikom komunističkog disidentstva. Zbog objavljivanja knjige osuđen je 1957. na novih sedam godina zatvora, u zbiru s ranijom kaznom na devet godina.

Uslovno je pušten iz zatvora 1961. ali je zbog knjige „Razgovori sa Staljinom” naredne godine osuđen na novih pet godina zatvora. Oslobođen je poslednjeg dana 1966. godine, a posle dve godine je dobio pasoš.

Putovao je u Veliku Britaniju i u SAD. Pasoš mu je ponovo oduzet 1970. i vraćen tek 1987. godine.

Neprekidno je bio pod kontrolom DB i redovno kritikovan od partijske vrhuške.

Milovan Đilas je umro u Beogradu 20. aprila 1995. godine, asahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom selu u Crnoj Gori.

Sl. K.


Komentari31
77cd7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tiho P
A ko je Drazi branio da crta granice? Da nije bilo partizana Srbi bi bili prva linija fronta ispod Staljingrada a Rumuni druga. A onda bi slijedila Staljinova osveta i Srba bi danas bilo mnogo manje, ako cemo vec uspjeh tako da mjerimo. I ne zaboravimo, Avgusta 1920. godine Filip Filipovic, komunista iz Cacka, je izabran za Predsednika Opstine Beograd. Nisu Crnogorci donijeli komunizam u Srbiju. Istorija nije crno bijela.
Rade S.O.S. 820044
Pa ove godine bi na putu u EU trebala biti restitucija to jest da se stan u Palmoticevoj vrati porodici Dr Dragovica i zene mu Srpkinje iz Dubrovnika koje ubise da bi se nasa stan za druga Djida posto ga izbacise sa Dedinja.Kada su kod Kolasina pobili "narodne neprijatelje"(sve odreda Srbe) ktitori Milovan Djilas i Milos Stojin Radovic (tast "neobavestenog")okacise mrtoga psa da visi nad grobnicom i tako nasta "Pasje groblje".Drug Djido je posle tih egzekucija udarao po pistolju i vikao:"Ovaj je ubijao i ubijace!"a na glavi mu ruska kapa.Glavni prijatelj mu bese "nas" veliki pesnik kome Djido i ostali ubise Oca Vuka i 4-5 Striceva.Orodio se sa familijom Komnena Cerovica nacelnika OZNE za Sandzak pa za Beograd pa za Vojvodinu.Iza njih Srba ne ostade i jos nas danas njihovi naslednici uce demokratiji.Drugu Djidu se ono posle razlaza sa Titom moze uzeti samo kao olaksavajuca okolnost a prvo im treba u skladu sa predizbornim obecanjem DS-a i putem u EU oduzeti opljackanu imovinu u Beogradu
Ђука Мијушковић
Велики грешник. Ишли смо код њега у Палмотићеву да га охрабримо пред затвор. Много је хтео, много слушао, много кидисао, па издисао. Србија и Ђилас су два света. Шта је урадио за Србе. Сријем. Барању. Све у свему издао је свој систем, био је слаб да уведе други. Нико га никада није подржао, а ни сам не зна шта је предлагао. Ипак, Британци су га узели под своје, као и све српске, руске и друге дисиденте, хоћу рећи издајнике. Упоредимо га са садашњим на власти. Где би га гурнули? Не припада нигде. Овај данашњи једнопартијски коалиционизам доћи ће србима главе. Никад веће издаје српских интереса. Све шкрипи и пропада. Са народом
Velimir Zamurovic
Zatrovan Marksizmom u mladosti nije uspeo da sa tom ideologijom totalno raskrsti, uvidi da je upao u zamku feudalnih mislilaca, i tek onda, kada je u praksi shvatio neodrzivost poceo da trazi izlaz.Broz, i kamarila su ga po kratkom postupku "sredili" na svoj sopstveni nacin, a zapad je kao uvek pokusao da izvuce korist u vreme hladnog rata.Mnogima,pa i meni je ulio zracak nade da je sistem naprsnuo i zaluda smo se nadalali da ce pasti uskoro.Na vrhu piramide je bio beskrupulozni Broz koji je zavrsio Staljinovu skolu i kao zahvalnost strpao ga u zatvor. Jasno je jedno,sanse nije imao jer nije mogao da u okruzenju obezbedi podrsku,i pored nekih jadnih simpatija Dedijera i trecerazrednih komesara koji su podelili njegovu sudbinu.Takodje u njegovim knjigama provejavaju kontradikcije kako misljenja tako i zakljucci koji odslikavaju brzopletost u vecini razmisljanja.Ipak,pokusao je, mada nije uspeo da iza sebe ostavi vidljivi trag.
Петар Миловановић
Срби су имали ту несрећу да их усреће два филозофа, Милован Ђилас у Титово време и Зоран Ђинђић у време владавине Слободана Милошевића. На нашу срећу нико од нас није чуо за та њихова филозофска дела, која су штампали у западним земљама, осим онога што су новине објавиле после њихове смрти. Ако је Ђинђић највећи српски политичар у задњих 100 година а Ђилас пророк, зашто нам се све најгоре издешава, зар нису могли нешто корисно да испророкују и изфилозофирају и избегну све ове несреће? Ваљда филозофи томе служе!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja