sreda, 29.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:39

Život bez žena je manastirski…

Autor: Jelena Koprivicanedelja, 12.06.2011. u 22:00
Моје песме се преносе са генерације на генерацију: Здравко Чолић (Фото Н. Бабић)

Koncerti su najlepši deo mog posla i to je najbolji način da muzika živi, da se ljudi vesele, da „vlada” pozitivna energija, reči su čoveka za koga će gotovo svako reći da je jedina istinska muzička zvezda na ovim prostorima. Zdravko Čolić, koji se, posle skoro 45 godina bavljenja muzikom, nalazi pred još jednim izazovom u karijeri – prvim koncertom na beogradskom Ušću 25. juna.

Ušće je, začudo, jedini prostor u Beogradu koji Čolić do sada nije „pokorio”. U srpskoj prestonici sve je počelo još sedamdesetih, kada je Čola, kako se priseća u razgovoru za naš list, radio „koktel programe sa Kemalom Montenom u zemunskom Pinkiju”, a ubrzo se „preselio” i u Halu sportova. Prvi solistički koncert u Beogradu održao je u Domu sindikata posle objavljivanja debi albuma „Ti i ja”.

– Sećam se da je bilo toliko interesovanje da smo dva dana zaredom držali koncert. Bila mi je čast što pevam u Domu sindikata, jer je bilo kultno mesto. Posle toga došla je čuvena „Putujući zemljotres” turneja i radili samo dva koncerta u Hali „Pionir”. Zbog velikog interesovanja, ta turneja se završila na mojoj prvoj Marakani 1978. godine. Usledio je Tašmajdan, zatim i „Sava centar”, koji sam praktično otvorio 1985. sa tri koncerta. A ista stvar desila se i 20 godina kasnije u Beogradskoj areni.

Osvajate novi prostor. Da li imate tremu?

Konačno dolazim do Ušća! Nikad nisam radio neki prostor koji je „izletnički”. Trema i uzbuđenje uvek postoje kad se rade velike stvari. Znam da ćemo se potruditi da koncert produkcijski bude na svetskom nivou, a voleo bih da kraj te fešte obeležimo i vatrometom! Meni je ovaj beogradski koncert vrlo važan, i centralni na ovoj turneji.

Da li i na Ušću publiku čeka muzički maraton?

Stalno smo dugi (smeh). Pred Marakanu prošli put, rekli smo da nećemo da sviramo duže od dva sata, da ne umorimo ljude, ali... A i imam toliko pesama za koje su se ljudi vezali, da sam stalno u problemu. Uvek mi je potrebna pomoć muzičara pri odabiru, jer zaista može da zaboli glava dok pravim repertoar. Znam samo da ću na Ušću izvesti pet-šest pesama sa poslednjeg albuma, a ubacićemo i neke numere iz sedamdesetih koje ljudi vole.

Kako se spremate za veliki koncert. Imate li posebne rituale?

Pred svaki veći koncert, praksa je da sa muzičarima odem negde na desetak dana, na Zlatibor, Palić.... Da budemo zajedno, vežbamo, učvrstimo međuljudske odnose, emocije. Trudim se da budem u dobroj kondiciji, a na dan koncerta praktikujem jedino raspevavanje, ponekad se inhaliram zato što me obično tokom juna muče alergije na lipu, a i imam običaj da popijem malo konjaka pred nastup.

I uvek izgarate na bini?

Publika je ta koja me povuče. Nije bitno koliko će biti ljudi na koncertu, ako ih je i malo i fanatični su, to mi daje neverovatnu snagu i izvlači iz mene maksimum. Adrenalinski šok koji dobijem je najvažniji, i osećam se kao da ću da poletim!

Posle praška za veš, od sutra ćete se smešiti i sa platnih kartica. Vaše ime je odavno „robna marka”…

Simpatično mi je da plaćam karticom sa svojim likom, ali ne bih ja to za sebe rekao. Važnije mi je trajanje, iako sam imao oscilacije u karijeri. Ono što je meni bitno, osim božijeg dara u vidu glasa i energije, jeste da se moja muzika prenosi sa generacije na generaciju, pesme žive 20-30 godina. To je najveće zadovoljstvo i sebi mogu da kažem da nisam pogrešio što se bavim ovim poslom, iako sam se školovao za nešto drugo.

U tim različitim generacijama najviše je žena. Je l’ Vam nekad dosta dama?

Ma, nikad! Život bez žena bio bi manastirski život, a to nije za mene. Prirodno je da muški pevač ima većinsku žensku publiku. Ali, zanimljivo je da što sam stariji, ima sve više muškaraca na mojim koncertima, i čak mi se obraćaju sa legendo! Pre neki dan, kada sam kolima išao u Bijeljinu, momci su nas pratili kako bi se slikali sa mnom.

Kako izlazite na kraj sa tri žene u kući?

Niko nikom ne smeta (smeh). Ćerke vole tatu, a nekad, nažalost, imam malo vremena za njih i ne znam šta se dešava „između redova”. Ali, moram da priznam da su malo nestašne, naročito mlađa. Starija ćerka završava treći razred i već je ozbiljna. Najviše se radujemo kada odemo na godišnji odmor i jedva čekamo more u avgustu. Tata nije činovnik i to je malo teži „slučaj”. A žena ko žena: nazove i pita „da li si krenuo ili nisi”. Dobro se razumemo, i to je najvažnije u jednoj vezi. Sve ostalo dođe i prođe, a ta prijateljska osnova je najbitnija.

Posle više od četiri decenije karijere, da li imate nedosanjani san?

Karijera koju imam na ovim prostorima jeste impozantna, ali možda mi je žao što nisam imao bar jedan singl među top 20 na inostranoj listi. Imao sam mogućnost, ali nisam bio spreman da živim u Nemačkoj, niti da tražim hleba preko pogače. Imam onaj „bosanski sindrom” nonšalancije. Ali, za singl nikad nije kasno…

-----------------------------------------------------------

Kad Čola rasplače dame

Nedavno je Čola skinuo dve pesme sa interneta, koje ga vezuju za muzičke početke. Zašto baš numere „Deborah” i „Lady Madonna”:

– Uz „Deboru” devojke su prvi put zaplakale. Na priredbi u sarajevskom Pionirskom centru izveo sam pesmu Vilsona Piketa „Deborah” i prišli su mi neki momci i rekli: „Čolo, eno neke devojke plaču zbog tvoje pesme”. Posle toga je danima cela Grbavica pričala kako sam rasplakao devojke – ponosno kaže Čolić.

Prvi honorar

– Zahvaljujući pesmi „Lady Madonna” od „Bitlsa” zaradio sam prvu lovu. U Bijeloj, gde smo imali vikendicu, moj prijatelj iz razreda video je na nekom stablu plakat za takmičenje pevača-amatera u Herceg Novom i prijavi me. Ja izađem, otpevam „Lejdi Madonu” i nastane opšta euforija u sali. Novčana nagrada je bila tolika da smo se vratili od Herceg Novog do Dubrovnika vozom, imali za ručak i kolače, voz od Dubrovnika do Sarajeva i još je ostalo para da počastimo drugare iz gimnazije kobasicama u lepinji – seća se Čolić.


Komentari1
1c62b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

lidija lidija
Bravo legendo,lepa,zelim Vam puno zdravlja,uspeha u radu i zivotu.Prvi put sam bila na Vasem koncertu u Sapcu,sedamdeset i neke..nezaboravno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja