utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 15.06.2011. u 22:00 Miša Đurković

Afrički udar na Kinu

I sam primećujem ono što su mi neki čitaoci i prijatelji već ukazali: sve manje pišem o domaćoj situaciji. Nažalost, čini mi se da je sve teže ozbiljno shvatiti domaću politiku. Prošlo je vreme kada smo verovali da neki tekst, ideja ili preporuka mogu nešto da promene ili da postignu. Politika je u Srbiji postala predvidljivi zanat, posao kojim je u podeli rada formirana jedna izdvojena politička klasa, naizgled podeljena u više partija. Na periodičnim izborima oni se nadmeću za glasove birača, pri čemu glasačima više niko ne može da garantuje kako njegov izbor neće završiti u koaliciji sa nekim ko je njemu potpuno neprihvatljiv. Ako SPS i LDP bez problema već tri godine zajedno vladaju Beogradom, logično je očekivati da su nakon sledećih izbora sve kombinacije moguće.

To, međutim, nije samo naša specifičnost. Štaviše, naš sistem umnogome počinje da liči na mnoge druge zemlje. Suština je u tome da globalni okvir koji postavljaju velike sile i međunarodne institucije kreira upravo takve univerzalne proizvode koji se po sličnoj matrici reprodukuju iz države u državu. Stoga je mnogo intrigantnije pokušati da se zahvati sam globalni okvir i da se shvati proizvod vektora moći velikih sila.

Bez sumnje najznačajniji događaj ove godine jesu lomovi u arapskom svetu koji traju skoro pola godine. Polako postaje jasna pozadina čitave igre. Bez obzira na realno postojeće nezadovoljstvo domaćeg stanovništva zbog poskupljenja hrane i nezaposlenog mladog stanovništva, takozvane fesjbuk revolucije ne bi bile moguće bez jasnog i direktnog uticaja najvećih zapadnih zemalja. Tu pre svega mislim na SAD i Britaniju koje po potrebi bombarduju Al Kaidu u Jemenu i podržavaju je u Libiji.

Džozef Naj je još 2004. godine u knjizi ,,Meka moć” primetio da od tri klasične vrste moći Amerikanci imaju sve manje prednosti u sferi ekonomske moći i u takozvanoj mekoj moći (prestiž i propaganda). Zbog toga će ubuduće biti prinuđeni da sve više koriste vojnu moć sa kojom su i dalje daleko ispred svih ostalih. To ne podrazumeva samo direktne vojne intervencije već čitavu lepezu složenih mehanizama za kontrolu, gde spadaju i pučevi, ekonomske sankcije, atentati u stranim zemljama, podsticanje pobuna itd.

Sve ovo što se dešava u arapskom svetu čini se dobro ilustruje tendencije o kojima je Naj govorio. Ova velika operacija širokog dometa pokazuje da su najave o padu anglo-američke moći više nego preuranjene. Pogledajmo rezultate nakon nekoliko meseci angažovanja.

Promenjeni su kolebljivi režimi u nekoliko zemalja i umesto njih su dovedeni daleko pouzdaniji igrači; okružena je Libija a zatim je u njoj veštački izazvan sukob koji je omogućio direktno mešanje, što će se završiti ili promenom režima, ili podelom zemlje tako da važni resursi budu pod njihovom kontrolom; ozbiljno je destabilizovana Sirija, jedan od najneugodnijih protivnika u regionu, što će se nužno odraziti i na ostale zemlje uključujući i Iran.

Osim zavođenja reda u prostoru koji geopolitičari nazivaju obodna zemlja, čini se da je od posebnog značaja i suzbijanje uticaja Kine u Africi. Pažljivi posmatrači su dobro primetili ogroman upliv Kine na ,,crni kontinent” koji su zapadnjaci uglavnom predali zaboravu i problemima. U poslednjih nekoliko godina Kina je investirala i po više od 10 milijardi dolara godišnje u različite oblike nabavke energetskih i drugih sirovina, ali i u naftovode, puteve, železnice i ostalu infrastrukturu. Kineske firme su ušle u veliki broj zemalja, od Zimbabvea do Egipta, a u Sudanu kineska vojska čuva nalazišta nafte. Tokom nedavne posete većem broju afričkih zemalja Hilari Klinton ih je upozorila da „nisu sve vrste investicija dobrodošle” i da Kina navodno pokušava da ih uvuče u neokolonijalni odnos. Na stranu lako uočljivo licemerje, važno je registrovati ozbiljnu zabrinutost Amerikanaca zbog kineskog prisustva u Africi. Utisak je da su ovim akcijama na severu uspeli da jednim značajnim delom preseku dalji ulazak Kine i da je odbace ka centralnoazijskim republikama. Nedavno je npr. Kazahstan ušao u čitav niz bliskih strateških aranžmana sa Kinom (uključujući i vojnu saradnju), čime je zapravo podstaknuto dalje sukobljavanje Kine i Rusije.

Anglo-Ameri su najveći uspeh ovom akcijom postigli prema EU. Zahvaljujući Sarkoziju u prvi plan je gurnuta Francuska. Italija je nevoljno naterana da izda svog velikog saveznika Gadafija, i najvažnije, još jednom je demonstrirana nesposobnost EU da formira jedinstven stav i jedinstveni vojni nastup, a što treba da potvrdi neophodnost NATO zaštite nad Evropom. Kao nuzprodukt zapljusnuta je talasom izbeglica, čime je ugrožena sudbina šengenskog sporazuma i suština samih integracija.

viši naučni saradnik, Institut za evropske studije

Komentari12
b45eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rudi Karužić
@Prosrpski...- Ministarka njemacke pokrajine Donje Saksonije je Turkinja Aygül Özkan. Postavio je tadasnji ministarski predsjednik Wulff prije nego je izabran za novog predsjednika Njemacke! Tih 100.000 Avganistanaca su pobjegli da ih Talibani ne bi ubili nakon povlacenja Rusa iz te zemlje. Ja sam pisao o migraciji muslimana, a ne o autohtonim u Rusiji. Ti migranti niti teze zemljama BRIKSa, niti bi ih ove uopste primile! U tome je sustina stvari!
Томислав Јовановић
САД тренутно јесу надмоћна војна сила, зато што у те сврхе издвајају далеко највише средства. Из два извора: сопствених и туђих. И један и други су тренутно најиздашнији на свету, али перспектива није сјајна. Кина већ и сама, а цела група БРИК поготову, има шансе да у догледно време надмаши САД по сопственим средствима. Прилив туђих такође ће се смањивати, како због уздрмане позиције долара као светске валуте, тако управо због покрета у које спадају и они на северу Африке, а чији је суштински захтев да располажу и праведнија деле своје национално богатсво. Зато Председник САД, господина Обама инсистира на повлачењу из оружаних сукоба, да би било више средстава за образовање, здравство и улагање у нове технологије. Циљ је да се САД и саме, а и поновним привлачењем светских мозгова, што боље припреме за наступајућу еру економије знања. Другим речима у перспективи САД се прпремају да живе од свог рада и да доминирају пре свега својом економском и меком моћи. Јовановић Томислав.
Prosrpski Hrvat
Rudi Karužić | 16/06/2011 15:23 Samo u Moskvi preko 100.000 samo Avganistanaca, da ne spominjem druge muslimane, izgleda da ocito niste upuceni i da nagadjate, uostalom kao i ovo za vlasnike internet-kafea.
Prosrpski Hrvat
Rudi Karužić | 16/06/2011 15:23 Koliko je to muslimana ministara u Njemackoj vladi? S druge strane pogledajte malo po Rusiji, citavi gradovi su pod upravom muslimana i to ne samo na Kavkazu, oni su sastavni dio Ruske Federacije, za razliku od muslimana na Zapadu, koji su generalno gradjani drugog reda, uostalom kao i svi ostali stranci.
Rudi Karužić
@Дејан Михаиловић | 16/06/2011 14:45 - Muslimani-gastarbajteri su postali integralni dio centralnoevropskih zemalja Zapada, dok ih u BRIKSu - NEMA!!! Cak je njemacki predsjednik Wulff zimus izjavio da je islam sastavni dio njemacke kulture! A muslimani niti zele da idu u zemlje BRIKSa, niti bi ih tamo primili! To je sustina stvari.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja