ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 15.06.2011. u 22:00 Marina Vulićević

Nepopravljiva ideološka čitanja Andrića

Иво Андрић: препознавање у идентитету (Д. Стојановић)

Kada bi Ivo Andrić mogao da čuje sve razgovore o njegovoj „kontroverznoj” ličnosti, različita tumačenja istorije u njegovoj prozi, a naročito ideje o identitetima ljudi koji su nastavili da žive u zemljama nastalim iz nekadašnje Jugoslavije, verovatno bi se samo zagonetno osmehivao, ne objašnjavajući ništa, ne stajući ni na čiju stranu.

Možda je upravo na osnovu te zagonetne i „proročke” Andrićeve crte (a proroštvo je zapravo izuzetna sposobnost logičkog zaključivanja), Tihomir Brajović, univerzitetski profesor i književni kritičar, osmislio književno veče, preksinoć u Kulturnom centru Beograda, u okviru manifestacije „Andrić naš sagovornik” (od 14. do 16. juna). Učestvovali su Miljenko Jergović, Goran Samardžić, Muharem Bazdulj, Vladimir Pištalo i Vladimir Kecmanović, svi rođenjem vezani za Bosnu i Hercegovinu, i to posle 1961. godine i nakon dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću.

Kako će ovi pisci iznova tumačiti delo nobelovca, i kako Andrić „čita” nas, u svetlu južnoslovenskih i zapadnobalkanskih kontroverzi, zanimalo je Tihomira Brajovića. Povod je, naravno, obeležavanje pola veka od dodele Nobelove nagrade Andriću.

Na početku, glumac Pavle Pekić pročitao je odlomak iz piščeve pripovetke „Pismo iz 1920. godine”, koja je tokom ratova devedesetih godina često citirana kao opominjući glas. Ova priča koja govori o Maksu Levenfeldu, lekaru i humanisti koji je iz Bosne pobegao od mržnje, i koji je ironično život završio u Španskom građanskom ratu, ni ovoga puta nije mogla da bude tumačena samo kao beletristika i, uostalom, zbog toga nije ni ponovo „prizvana”.

„Da, Bosna je zemlja mržnje. To je Bosna. I po čudnom kontrastu, koji u stvari nije ni tako čudan… može se isto tako kazati da je malo zemalja u kojima ima toliko tvrde vere, uzvišene čvrstine karaktera, toliko nežnosti i ljubavnog žara, toliko dubine osećanja, toliko žeđi za pravdom. Ali ispod svega toga kriju se u neprozirnim dubinama oluje mržnje, čitavi uragani sapetih, zbijenih mržnji koje sazrevaju i čekaju svoj čas…”, odjeknuo je Andrić kroz mladog Pekića, u prepunoj galeriji „Artget”.

U razgovoru koji je usledio, Brajović je upitao prisutne pisce da li se prepoznaju u liku Levenfelda, u njegovoj metafizičkoj odluci da ode iz Bosne, zbog potrage za prostorom u kojem su stvaranje i život bolji i sigurniji.

Miljenko Jergović donekle se prepoznao u tom identitetu, zbog toga što je 1993. otišao iz Sarajeva, a ni sada ne oseća da sasvim živi u Zagrebu. Međutim, kao i drugi učesnici u ovom razgovoru, i Jergović je napravio razliku između odlaska zbog „metafizičkih rezona” i onih koji su egzistencijalni. Tako je Vladimir Kecmanović zaključio:

– Iz Sarajeva sam otišao iz sasvim prozaičnih razloga, zapravo zbog nekih momaka sa kalašnjikovima, iza kojih se verovatno nalazila ona mržnja koju je opisao Andrić. U romanu „Top je bio vreo” opisao sam širok dijapazon emocija, uključujući i mržnju prema sebi.

Ipak, pisci su nerado govorili o svojim odlascima i ličnim razlozima, ali su blage varnice zaiskrile kada je pokrenuto pitanje identiteta, onoga što je niklo iz jugoslovenstva, „veštački konstruisanog, a zatim dekonstruisanog”, kako je to napomenuo Pištalo.

Gde se nalazimo između usuda balkanskih protivrečnosti i skrajnutosti u svetu? Čiji je Andrić, kojim je jezikom pisao? Kako ovako rasparčani da shvatimo nobelovca koji je opisao različite svetove u celini Bosne, samo su neka od pitanja na koje su odgovor dali Brajovićevi gosti. Kecmanović je naglasio da ne treba ulaziti u rasprave o piščevoj volji da pripada srpskoj književnosti i jeziku, dok je Bazdulj ukazao na to da se Andrić nikada nije tako izričito opredelio za srpsku književnost kao Meša Selimović.

– Andrić je srpski pisac, ali on je i izuzetak na Balkanu i jedini veliki književnik koji je pisao o Bosni celoj, o mržnji, kao i o onome što je suprotno od nje. Danas se sve posmatra jednostrano. U Sarajevu se smatra da je Andrić bio protiv islama, da nije voleo Bosnu, u Hrvatskoj je neomiljen kao „veliki srpski pisac”, a za srpske nacionaliste kod Andrića se uvek može naći vatikansko-mudžahedinska zavera. To su nepopravljiva ideološka čitanja koja su još zaoštrena raspadom Jugoslavije – rekao je Jergović.

Jedan od zaključaka večeri dao je Vule Žurić, odgovarajući na pitanje o tome da li danas postoje zemlja i ljudi o kojima je Andrić pisao.

– Ključno je pitanje ne da li postoji ta zemlja, već zašto je ona još uvek ista? Zašto nema radosti, ljubavi, i zbog čega je mnogo više mržnje. Da smo 90. osvojili svetsko prvenstvo u fudbalu manje bismo oko toga polemisali nego oko toga čija je Andrićeva Nobelova nagrada – dodao je Žurić.

Međutim, večeras predstoji jednako uzbudljiv razgovor, u 20 časova u „Artgetu”, na temu enigme erotike kod Andrića.

Komentari7
a51a6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Niko Govic
Velika Yuga se rodila bolesna, a kao takva dosta je i to dobro prozivela i umrla, ali je za sobom ostavila naslednika, malu Yugicu, koja je nasledila istu bolest u komatoznom trecem stadijumu, a zahvaljujuci velikim stranim lekarima se odrzava priljucena na na aparatima!? A dokle ce to ni Djekna nezna......!!??
gavrilo .
mislim da je jako vazno ko je jer mesa je dobro znao zasto to radi,vidio je mnogo dalje i znao je sta ce se sa nama dogoditi.a mi, nekima nije vazno ko su, zato tako i prolazimo
nikola andric
Sa Nobelovom nagradom Andric je postao svetski pisac. Koga u celom svetu interesuje pitanje da li je on Bosanac, Srbin ili Hrvat? Vecina ostalog sveta nema ni pojma o nasim granicama. Samo primitivni Balkanci mogu da se ''prce'' oko tog pitanjna.
Prosrpski Hrvat
mujke sadikovic | 16/06/2011 10:02 Nije bolan Mujke, srpski pisac je, tako se sam deklarisao i izjasnjavao, a kao takav je i zivio-umro u Beogradu, dakle Srbiji. Ali nedvojbeno je da pripada i nama Bosancima i Hercegovcima, po rodjenju, naravno.
mujke sadikovic
Veliki Bosansko-hecegovački pisac

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja