petak, 24.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Svetski krvotok

Autor: Dr Jovan Kurbalijačetvrtak, 16.06.2011. u 10:00

Zamislite dan bez Interneta, bez pristupa „Fejsbuku”, slanja elektronske pošte ili slušanja muzike? Sve to desilo se korisnicima u Egiptu, kada je Murbarakov režim isključio Internet misleći da će time zaustaviti političke proteste.

Znamo šta se potom desilo, i to je deo istorije, ali za budućnost ostaje mogućnost da ostanemo bez Interneta iz političkih, ekonomskih ili tehničkih razloga.

Zamislite da „Tviter” ili „Fejsbuk” prodaju vaše fotografije bez dozvole ili da prosleđuju vaše podatke policiji, što je bio slučaj s grupom korisnika u vreme afere „Vikiliks”?

Zamislite da ste jedan od 77 miliona korisnika „Sonijevog” veb-sajta do čijih podataka su, uključujući „viza” kartice, došli hakeri?

Lista se može nastaviti, i sve nabrojano se već dešava. Kakve su mogućnosti da zaštitimo svoja prava na Internetu? Trenutno, gotovo nikakve. Ako se obratimo nacionalnim sudovima ili vladi oni nam ne mogu pomoći. To ne može uraditi ni predsednik republike, niti različiti međunarodni sudovi, uključujući Sud za ljudska prava u Strazburu ili Međunarodni sud u Hagu.

U većini navedenih primera radi se o privatnim pravnim režimima koje su uspostavili „Fejsbuk” i „Tviter”, čija pravila prihvatamo pritiskom na dugme Iaccept. To zaštitu naših prava čini veoma ograničenom.

Nemoć svake države

Naveli smo samo neka od pitanja upravljanja Internetom kojima se nedavno bavio evropski skup u Beogradu (30–31. maja), a predmet su intenzivnih pregovora u Ujedinjenim nacijama, G-8 i mnogim drugim svetskim forumima.

Glavna dilema: kako stvoriti međunarodni okvir upravljanja Internetom koji će omogućiti da se on razvija kao otvoren i inovativan komunikacioni prostor, a da se, u isto vreme, spreče zloupotrebe i zaštite prava korisnika?

Zašto je Internet postao važno diplomatsko pitanje?

Internet je komunikacioni krvotok savremenog sveta. Što se više naša svakodnevica prenosi na Internet, to upravljanje njime postaje politički i ekonomski značajnije. Danas je biznis gotovo nezamisliv bez Interneta. Ljudi se upoznaju preko Interneta, sklapaju se brakovi. Sve više se studira onlajn. Možemo provesti sate navodeći primere uticaja Interneta na savremeno društvo.

Sve veći značaj naveo je države da počnu da se bave upravljanjem Internetom. Kao što moraju da garantuju snabdevanje vodom i strujom ili normalno odvijanje saobraćaja, tako su obavezne da omoguće nesmetano funkcionisanje Interneta.

Međutim, Internetom se ne može upravljati na nacionalnom nivou, to zahteva međunarodnu saradnju. Kako garantovati građanima Srbije pristup „Fejsbuku”, ako se server nalazi u Americi, a funkcionisanje je propisano američkim zakonodavstvom? Nemoć država da na to utiču dovela je do pokretanja pregovora o međunarodnom upravljanju Internetom 2004. u okviru svetskog samita o informatičkom društvu.

Za razliku od ostalih globalnih pitanja, kao što su ljudska prava ili klimatske promene, u kojima su države osnovni akteri, u oblasti upravljanja Internetom one su morale da pristupe postojećem sistemu upravljanja koji su uvele nevladine organizacije i privatne korporacije, mahom iz SAD. To je stvorilo osnovnu tenziju u pregovorima o međunarodnom upravljanju.

Zagovornici status kvo rešenja, SAD i poslovni sektor isticali su da ne treba popravljati nešto što dobro funkcioniše (postojeći sistem). Promene su zahtevale, uglavnom, zemlje u razvoju ističući da Internet kao globalni sistem iziskuje globalno upravljanje uz učešće svih. Kao kompromisno rešenje na svetskom samitu 2005. u Tunisu nastao je Međunarodni forum za Internet. Zemlje u razvoju su postigle da se, prvi put, pitanje upravljanja Internetom razmatra pod okriljem Ujedinjenih nacija. Zagovornici postojećeg stanja su dobili ravnopravno učešće biznis sektora i nevladinih organizacija, koje su u ostalim telima Ujedinjenih nacija samo posmatrači.

Kompromis iz Tunisa odložio sukob i omogućio dalji nesmetani razvoj Interneta. Stoga nije bilo iznenađenje kada su prošle godine Kina, Brazil, Indija, Južna Afrika i mnoge druge zemlje postavili pitanje buduće organizacije i funkcije Međunarodnog foruma za Internet. Jedan od osnovnih zahteva jeste veća uloga pojedinačnih država i donošenje međunarodnih konvencija. Osnovni argument za promene jeste da se svet, uključujući Internet, bitno promenio od 2005. i da treba napraviti drugačiji sistem upravljanja.

Kina sada ima najveći broj korisnika, a 2005. nisu postojali ni „Fejsbuk”, ni „Tviter” koji su najveći servisi na Internetu. Posle finansijske krize 2008. opala je podozrivost svetskog javnog mnjenja prema uplitanju vlada u javne poslove, uključujući upravljanje Internetom.

Međunarodna uprava

Uporedo sa ovim, pojačana je rasprava o budućoj ulozi ICANN-a (InternetCorporationonAssignedNamesandNumbers), koji vodi računa o adresama i brojevima, kritičnom resursu na Internetu. ICANN je zadužen za uvođenje novih domena (.rs) i za kontrolu rootzonefile-a, hijerarhijski najznačajnijeg resursa na Internetu. Status i funkcija pomenutog tela jedno su od najkontroverznijih pitanja upravljanja Internetom.

Suštinska kritika: organizacija koja upravlja globalnim resursom ne može biti registrovana kao američka kompanija, što je danas slučaj! Internacionalizacija je jedan od prioriteta tehnološke politike Obamine vlade. Da li će Obamina administracija biti spremna da preseče pupčanu vrpcu ICANN-a i učini ga pravom međunarodnom organizacijom?

Upravljanje komplikuje i pozicija Međunarodne organizacije za telekomunikacije, koja nije imala veliku ulogu u stvaranju Interneta. Štaviše, u ranim danima ona se oštro suprotstavila uvođenju internet protokola i pokušala da promoviše svoj za digitalnu komunikaciju (X-25). Predlozi, pre svega zemalja u razvoju, da Međunarodna organizacija za telekomunikacije postane glavno telo upravljanja Internetom, kritikovani su i sa stanovišta da je to sve manje tehnološko, a sve više pravno, ekonomsko i kulturološko pitanje.

Kada je reč o drugim organizacijama, danas je teško naći međunarodnu koja se ne bavi nekim aspektom upravljanja Internetom, bilo da su to ljudska prava, intelektualna svojina, zaštita od kriminala, elektronsko poslovanje.

Proces restrukturisanja upravljanja Internetom je u toku i trebalo bi da bude završen u sledećih nekoliko godina. Na pregovaračkom stolu su različite opcije, uključujući donošenje okvirne međunarodne konvencije o Internetu i stvaranje međunarodne organizacije za Internet koja bi pokrila tehnološke, pravne, ekonomske i socijalne aspekte razvoja. Ova organizacija trebalo bi da odslika realnost i da omogući aktivno učešće ne samo država, već i drugih koji stvaraju Internet ili zavise od njega.

Teško bi bilo prihvatiti relevantnu međunarodnu organizaciju za Internet u čijem radu ne bi učestvovali, na primer, „Fejsbuk” ili „Gugl”.

Pored toga, Internet je ušao u naše živote i uticao na promene navika, zato je buduće upravljanje izuzetno važno za sve nas. To nije samo pitanje legitimnosti, već i praktičnog značaja. Zbog decentralizovane strukture Interneta teško je nametnuti pravna rešenja. Najbolji primer je niz propalih pokušaja da se zaštiti intelektualna svojina na Internetu. Stoga je preduslov za funkcionalni sistem međunarodnog upravljanja da to odražava realnost korišćenja Interneta i da na donošenju odluka utiče što je moguće veći broj onih kojih će se te odluke ticati, pre svega krajnjih korisnika.

Do uvođenja međunarodnog upravljanja Internetom, razmislite pre nego što pritisnite dugme I accept kada pristupate novim servisima!

(Iz dodatka NIT - broj2)


Komentari0
bfce1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja