ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:11

Nema šanse da odustanemo od evra

Autor: Nenad Radičevićčetvrtak, 16.06.2011. u 22:00
Фото Д. Јевремовић

Uprkos problemima koji trenutno potresaju evrozonu i debatama o ceni odbrane evropske zajedničke valute, drugi čovek u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke državni ministar Verner Hojer tvrdi da će Nemci braniti opstanak evra i da se u ovakvoj situaciji iznova moramo podsećati kakvu vrednost imamo u našim rukama. U razgovoru za „Politiku”, zamenik šefa nemačke diplomatije kaže da je projekat evra uspešan jer su stope inflacije manje, čak je u Nemačkoj stopa inflacije manja nego u vreme nemačke marke.

„Sada imamo šansu da promenimo fiskalnu politiku u EU i smanjimo pritisak na evro, ali i da povećamo produktivnost i efektivnost u evrozoni. To je i jedan od razloga zašto je za Grčku teže nego Irskoj da izađe od problema. Irska već ima perspektivu da povrati produktivnost i efektivnost u industrijskoj proizvodnji. Naš osnovni interes je da sačuvamo evro i bila bi ogromna greška ako bismo ga napustili. Nema šanse. Evro je naš ključ, naša jača pozicija na globalnom tržištu u vreme globalizacije i verujemo da bez evropskih integracija, uključujući i zajedničku valutu, Evropa ne bi mogla da brani svoju poziciju kao ekonomskog i tehnološkog lidera u procesu globalizacije”.

Mislite li da će Grčka uspeti da izbegne situaciju da ne može da plaća svoje dugove?

To je ekstremno teška situacija. Moramo da se suočimo sa realnošću da je Grčka u potpunosti prezadužena i poštujem napore koje čini njihova vlada. Nema smisla igrati igru koja je od prethodnih vlada odgovorna za ovu situaciju. Činjenica je da ljudi u Grčkoj sada moraju da preuzmu teret. Zabrinutost ljudi je poprilična i, po mom mišljenju, trebalo bi da bude više razumevanja prema tome kod zemalja na severu. Prava umetnost će biti izbalansirati neophodne mere štednje kako bi se u Grčkoj uspostavili stabilnost i rast.

Nemačka i Francuska su 2003. godine imale budžetski deficit veći od 3 odsto BDP-a koliko propisuje Pakt o stabilnosti i rastu pri čemu su, uprkos presudi Evropskog suda, Pariz i Berlin izlobirali u Evropskom savetu da ne budu kažnjeni. Kako onda da objasnite grčkom javnom mnjenju da nisu kažnjeni već da su mere štednje neophodne?

Kada sam bio u administraciji, koja je pregovarala o Paktu o stabilnosti i rastu i Amsterdamskom ugovoru, ni u najluđim snovima nismo mogli da zamislimo da će Francuska i Nemačka biti prve zemlje koje će prekršiti ta pravila. Jer, ta su pravila napravljena za zemlje sa slabijom fiskalnom disciplinom. Jednostavno nisam mogao da verujem da je 2003. Gerhard Šreder sa Žakom Širakom odlučio da prekrši pravila, prekoračujući fiskalne granice. Koristeći instrumente nadglasavanja u Evropskom savetu, oni su sprečili prepreke koje je nametnula Komisija i to je uništilo kredibilitet Francuske i Nemačke koji se postepeno vraća. To je bila ozbiljna greška tadašnje nemačke vlade i administracije Žaka Širaka.

Sada nam je neophodno osnaživanje Pakta o stabilnosti i rastu, tako što će se Komisiji dati neophodni instrumenti, koje treba oduzeti od Saveta. Jer, očigledno je da u Evropskom savetu dve ili tri velike zemlje, ekonomski snažne kao što su Nemačka ili Francuska, mogu da nadglasaju odluke Komisije, za razliku od ekonomski slabijih zemalja kao šti su Grčka ili Irska.

Kako komentarišete činjenicu da se Evropa suočava sa rastućim nacionalizmom i željama za ponovnim uspostavljanjem graničnih kontrola i nacionalnih valuta?

To je sada moja najveća briga. Prvi put, posle decenija procesa evropskih integracija, imam osećaj da Evropa ne napreduje. I to ima veze sa tri fundamentalna elementa evropskih integracija. Jedan je mir u Evropi i smatram da je to najveće postignuće celog projekta EU. Ključ uspostavljanja mira bilo je prevazilaženje lošeg nasleđa nacionalizama širom Evrope. Zasad smo u EU razvili kulturu patriotskog ponosa u okviru evropskog konteksta. Patriotizam nije problem, ali nacionalizam jeste jer nacionalizam ima tendenciju da se opire ponosu ostalih, uspesima ostalih, kao i da uvodi u igru superiornosti i inferiornosti. Primećujem rast nacionalističkih pokreta praktično svuda i mislim da moramo da se pobrinemo da u narednih nekoliko godina ne dođemo u situaciju u kojoj je Evropa bila 1914. godine u Sarajevu. To bio bila najveća katastrofa.

Drugo, naš ekonomski napredak uzimamo zdravo za gotovo a to nije moguće sa aktuelnim dešavanjima u svetu jer produktivnost i tehnološke prednosti ne traju zauvek i moraju da se stalno obnavljaju. U tom kontekstu veliko postignuće kao što je jedinstveno tržište i valuta moraju biti sačuvani i prošireni.

Treće, Evropa je projekat slobode i, iz ugla građana, sloboda kretanja je suštinski element. Šengenski sporazum je najvidljiviji napredak u ovoj oblasti i igranje sa njim je, prema mom mišljenju, veliki rizik za dalje integracije.

U tom kontekstu kako vidite proširenje EU na zapadni Balkan?

EU je i pre Solunske deklaracije prepoznala stratešku odgovornost za ovaj region. Evropska perspektiva svih balkanskih zemalja nije pod znakom pitanja, ali to ne znači da se zemljama uspeh u integracijama uzima kao gotova stvar jer je to bolan proces reformi u kojem se prilagođavate da budete članica EU. Članstvo u EU bez odgovarajuće pripreme je rizično i opasno. Što se može videti u Grčkoj. Ulazak Grčke u EU je bila sjajna stvar, ali prerana.

Što se tiče evropskih integracija Turske, šta je više zastrašujuće za Nemačku i Francusku – pitanje religije ili veličina zemlje i izuzetno mlado stanovništvo u Turskoj? Da li Berlin i Pariz žele tako velikog igrača u evropskoj porodici?

Najveća briga koja se tiče Turske je da se Turska okrene u drugom pravcu, a ne ka Evropi. Mislim da su i Turska i EU saglasni da imaju zajedničku sudbinu. Drugo pitanje je, imajući u vidu veličinu i geostrateški značaj zemlje, da li će Turska biti na kraju spremna da u potpunosti prihvati evropsko pravo i dozvoli Briselu da bude prisutan i u pitanjima koja se tiču njenih unutrašnjih pitanja. Ne znam. Na kraju procesa evropskih integracija Turska će odlučiti da li je zaista spremna da napravi taj prenos suvereniteta koji je neophodan za priključenje EU. Do tada Turska mora biti reformisana u zemlju sa pravnim i društvenim strukturama, koja su bliska onima u EU.

Ukoliko odgurnute Tursku od sebe, čini mi se, odgurnućete i ceo region?

Definitivno ne želimo da napravimo tu grešku. Poštujemo ulogu koju Turska ima i koju će imati u regionu. Fascinantno je videti kako Turska preuzima stratešku ulogu u širem regionu.

-------------------------------------------------------------

Manjak diplomatije u Libiji

Kako komentarišete kritike Vašingtona po pitanju učešća evropskih saveznika u misijama NATO? Zašto je Berlin odbio da učestvuje u bombardovanju Libije?

Možda smo prerano unovčili „mirovne dividende” nastale posle pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke, i možda prerano smanjili našu mentalnu i fiskalnu spremnost da ulažemo u našu vojnu snagu.

Što se tiče Libije, malo sam iznenađen jer je dva dana pre sednice Saveta bezbednosti sekretar Robert Gejts bio jedan od najglasnijih u iznošenju sumnji po tom pitanju.

Balansiranje pri donošenju odluke o učestvovanju u ovakvoj akciji je veoma komplikovano. Tek u budućnosti ćemo videti da li su sumnje koje smo mi imali opravdane ili ne. Sada, ako pogledam razvoj događaja u Libiji, postoji nekoliko tačaka koje pokazuju da nismo možda u potpunosti pogrešili kada smo bili oprezni. Videćemo. Nismo neutralni po ovom pitanju, već smo zainteresovani za uspeh naših saveznika tamo.

S druge strane, u rešavanju ovog konflikta nedostaje više politike i diplomatije. I očigledno je da niko neće moći da reši ovaj problem samo vojnim sredstvima, već moramo da više uložimo u političku i diplomatsku aktivnost. Posle situacije kada Rusija i Kina nisu stavile veto na rezoluciju, one se sada osećaju poraženim zbog toga što saveznici široko tumače rezoluciju. Zbog toga u narednom slučaju, a već imamo Siriju, ne možemo da očekujemo od Rusije i Kine saradnju koju smo imali oko Libije. Dugoročno posmatrano, mislim da ne bismo trebali da se isključivo oslanjamo na vojna sredstva već više na političku aktivnost.


Komentari6
0e40d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Louis Antoine de Saint-Just
Evropska unija je nešto slično socijalizmu/komunizmu. Nije loše zamišljena, ali kako vreme odmiče vidi se da je neostvarljiva. Primer BJR Makedonije je najrečitiji. Istina je da BJR Makedonija nema dobre odnose sa Srbijom i Grčkom, ali je isto tako činjenica i diskriminatorski stav evropske birokratije prema toj zemlji.
branko coma trifunovic
Putuj Evropo, kada bi Balkan 70%bio manje korumpiran,ziveli bi smo kao u vreme Juge, ali,vole ovi nasi lovu, zato i izgibose za vlast,od raznih dijeta,i jurenja pevacica. Zivim u Ev 20 godina,sve je savrseno ,ali je dosadno ko u Bergmanovom filmu, nismo mi za ovde,ali nam sengen valja da putujemo i da nas ne maltretiraju po granicama.
Radoslav Jovanovi
Politicar je odgovorio na sva pitanja a kad pogledate nije dao ni jedan odgovor. Sve je u tonu, nije dobro ali bice bolje, sta se mora uraditi a nije uradjeno itd. To i jeste najveca opasnost danasnjeg sveta: diplomatski recnik na svim nivoima. Ovako pricaju i ekonomisti i pravnici i menadzeri i clanovi raznih organizacija. Interes im je zajednicki: brane stecene pozicije. Oni od ovakvih projekata imaju mnogo koristi. I toliko im je postalo dobro da je steta da ne potraje. Zato su i ubedili prvo sebe a kad ubedis sebe onda je mnogo lakse ubediti druge. A ti drugi sede i slusaju utopiju i uzivaju u demokratiji kresanja standarda jer ih je neko ubedio da je to ono sto oni hoce. Secate se ideologije SFRJ: strpite se malo i sve ce biti bolje sutra. Ovo sto sada slusamo je od onih koji su rusili i srusili ideoloskog protivnika ali pricaju i zvuce isto. Nema spasa od uzasa, idemo dalje pa gde se kola skrse jer neko je rekao: "Evropa nema alternativu" ili, i posle Tita, Tito.
Svetlana S
Veoma zanimljiv clanak i veoma zanimljivi pogledi o porastu nacionalizma u Evropi, o odnosima malih i velikih zemalja u EU, o clansvu Turske, o Libiji. Iako (razumljivo) uzdrvani, imam utisak da su Хојерovi komentari izuretno iskreni.
Leon Davidovič
U EU je sve birokratizovano i veštačko. Zakoni ekonomije uopšte više ne važe niti je to moguće kontrolisati. Hojer tvrdi da je inflacija manja nego u vreme DM, to je rezultat sasvim drugih faktora , a ne toga da je Evro zdrav novac. Kako oni uopšte usklađuju odnos Evra u opticaju i vrednost bruto proizvoda u zemljama Evrozone itd. Što će bankari davati prevelike kredite mnogim zemljama bez realnih računa gde se nvac ulaže i kako će moći da se vrati. Nije interes hajde samo da nekom pozajmim novac, a baš me briga kako će da ga vrati i ko će da ga vrati. Imamo tu i razmišljanja ekonomista sasvim nakaradna, hajde da podstaknemo ljude da potroše novac, a onda će biti primorani da rade i da ga zarade i vrate. A gde će da rade i gde će da zarade to se ne pitaju! Da realna vrednost novca pada dokaz je pre svega rast cena zlata, a i drugih metala, čak i onih koji nisu plemeniti itd.U suštini veliki haos tek predstoji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja