ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41
ZANIMLjIVA ISTORIJA

Kad Turci pozajmljuju slavizme

Medovina, pivo, ribnjak, luka, ostrvo, seno, slama, grah, kruška, lađa… počev od 15. veka, u zvanični turski odnosno osmanski jezik ušao veliki broj slovenskih, odnosno srpskih reči
Autor: Olga Zirojević, istoričarsubota, 25.06.2011. u 22:00

Dugotrajna turska vladavina na balkanskim područjima ostavila je neizbrisive tragove u svim oblastima života. Tu je i obilje turcizama koje mnogi koriste – računa se da ih je bilo desetak hiljada.

Reč je o turskim, arapskim, persijskim rečima koje su ušle u rečnik Južnih Slovena; ima ih čak i u onim krajevima kojima Turci nikada nisu vladali (Dubrovnik, Slovenija).

Manje je poznato, međutim, da je, počevši od 15. veka, i u zvanični turski odnosno osmanski jezik ušao veliki broj slovenskih, odnosno srpskih reči. Pa se tako u tadašnjim turskim zvaničnim aktima, ali i istorijskim i drugim delima, mogu naći i naše reči, ponekad sa izmenjenim značenjem. Ili sa danas nepoznatim.

Na novom terenu, Balkanu, Turci su se, tvrdi poznati rumunski istoričar Nikola Jorga, prilagođavali novim prilikama. Kad je reč o državnoj organizaciji, oni su se orijentisali prema Srbima, što je i razumljivo s obzirom na to da su ljudi iz ovih krajeva u 15, 16, pa i u 17. veku igrali veliku ulogu u upravi Osmanskog carstva.

Pretpostavlja se da se u to vreme na sultanovom dvoru dobro znalo i za srpske zakone (Dušanov zakonik), kao i da se pri izradi zakonskih tekstova turski zakonodavac ugledao i na domaće zakonske spomenike, ali i na zatečeno običajno pravo.

Otuda se u njima zapažaju tragovi građanskog, administrativnog i krivičnog prava pokorenih naroda. Drukčije rečeno, turski zakoni sadrže neke srpske pravne izraze, pod istim imenom, istom ili izmenjenom sadržinom, zatim imena mera, oruđa, razne nazive zanata, biljaka, brodova, hrišćanskih praznika.

Najviše slovenskih reči i pravnih izraza ima u rudarskoj terminologiji. Uz oko 250 izraza germanskog porekla (koje su u Srbiju doneli nemački rudari poznati pod imenom Sa(k)si), a prihvatilo ih je i srpsko srednjovekovno zakonodavstvo, Turci Osmanlije preuzeli su i stotinak domaćih slovenskih reči i pravnih izraza o istraživanju rude, organizaciji rudarskih poslova, radu u rudniku, kao i o topljenju i prečišćavanju rude.

To su: čistilac, čistilja, digalj, hodica, kolo (točak koji je pokretao mehove), kutla (vrsta mere), mešajac, nabijač, otučine (komadi jalovine), plakaonica, pogađaj, polovnik, pravac, (rupa u rudniku), pravcar, prečac, preuzboj, proboj, rudnica (peć za topljenje gvozdene rude), rupnik (rudar), samokov, sinjac (vrsta rude), tarač (radnik koji čekićem tuče i sitni rudu), ubaština (vrsta pravnog akta), ucen (rudarski ugovor), udava (globa), uzboj (traženje rude), uzbojnik, viganj (kovačnica), vučilac (radnik koji pokreće mehove), začeljak, zakon (rudarski sud).

Prihvaćene su i značajne pravne ustanove; kao ustanova vojnuka (od vojnika) – pripadnika vojničkog reda regrutovanog među domaćim hrišćanskim stanovnicima (koji su za svoju službu uživali izvesne privilegije).

Uz vojnuke, Turci su preuzeli i ustanovu kneza, teklića (glasonoše) i vojvode, u istom obliku i značenju koje su one imale u srpskom narodnom jeziku i pravnim običajima. U turskim pravnim spomenicima susreće se i baština – očevina, tj. posed jedne seljačke porodice dovoljan za njeno izdržavanje (mogla je biti slobodna ili uključena u feudalni posed).

Nije zanemarljiv ni broj zatečenih poreskih dažbina koje su Turci uneli u svoj pravni sistem. Najviše ih je vezano, što je i razumljivo – za oporezivanje vina: resmi unos, obručina, gospoština, počepina. Tu je, zatim, poljačina, dažbina na božićni posek svinja (resmi Božik), gornina odnosno žirovnina i druge.

Među preuzetim slovenskim merama nalaze se: lukno, vedro, polovnik, kabao, kotao, lakat, korita, vozionica, sežanj.

U zvaničnim katastarskim popisima stanovništva (tzv. defterima) status upisivanih starešina domaćinstava označavan je i domaćim izrazima: star, starac, siromah, došlac (doselac), prešlac (preselac), prebeg.

Tu se koriste, takođe, i mnogobrojni slovenski nazivi za zanate: kožuhar, grnčar, brodar, brveničar, peradar, rešetar, šivac, vlačar, vodeničar, svirac, kokošar, vodar, pekarica, kruhar, ponesar, travar, svećar, kamenar, smrećar, leskovar, krečar, orač, pisar, pudar, pop, glumac...

U defterima odnosno u zakonskim tekstovima (koji ih obično prate) susreću se i sledeće slovenske reči: valja(e)vica, samokov, medovina, olovina (vrsta pića), pivo, ribnjak, zgon, luka, ostrvo, seno, slama, grah (vrsta graška), kruška, pastruga, jalovica, pa brodovi: lađa, korab, nevrat (vrsta splava koji se ne vraća), brašnajka.

U zvaničnim aktima, ali i u istorijskim delima, gonjenje hajduka i odmetnika, u kojem je učestvovalo i lokalno stanovništvo, zove se potera, a u borbama neprijatelj se predavao „na veru” (viru). Koristila se i reč četa (čete, i danas u turskom jeziku četedži(ja) znači buntovnik, bandit, pljačkaš, razbojnik), kao i reč junak.

Možda bi, na kraju, trebalo pomenuti i na našem području skovane turske reči – inače nepoznate u ovom jeziku – kao čamac, košava, a možda i gibanica.


Komentari12
54e7d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

aca st.
A ja mislio da je reč gibanica nastala od glagola gibati, tj. savijati. :)
The Turkolog
"Stan" je persijskog porekla, a ne slovenskog/srpskog, i koristi se iskljucivo kao sufiks za oznaku mesta a ne kao samostalna rec. U osmanskom periodu nije strana upotreba naseg jezika, poznato je da je i nekoliko sultana cak tecno govorilo srpski... Ali u turskom jeziku je jako malo reci ostalo u danasnjoj upertrebi, cak manje od pet kako kazu Tursko lingvisticko drustvo i nasa katedra za turkologiju. Inace, najpoznatija je rec kraljica...
Baki Paletovic
STAN je Srpska rec, slovenska. STANi, malo. Sedi, pa uSTANi v mestu. uSTAlji STOjeci. PreSTANi da govoris to kako je STAN tudja rec, jer ona nikad nece da neSTANe, nit drugde da poSTANe. Srpska je, i ce oSTANe. Jesmo li to vec uSTANovili? STAN je ono gde se stoji, stanuju, mesto koji je fiksirano, iz koje se baziramo.
Mil Tas
Sve je jako poucno,interesantno i vecim delom tacno. Ja sam vremenom dosla do saznanja,tj. i zakljucka, da je u nekadasnjem osmanskom carstvu zivelo i dosta arapa itd. Tj.moguce da su to bili i placeni borci u njiihovoj vojsci.. Tako da sam ,putujeci kroz arapski svet i interesovaci se za arapski (pogot.egipatski), a i farsi, tj.perzijski jezik, zakljucila da je veoma mnogo od nas smatranih turcizma,iz njihovog,a ne iz turskog jezika. Za to govori i cinjenica, da mnogi turci ne razumu neke reci,koje sam trazila, a da se i dan danas koriste u n.p.arapskom jeziku. 'Gibanicu' n.p.nijedan turcin il turkinja nisu mogli da prepoznaju kao pitu sa sirom, ali zato su taj naziv odmah mogli da prepoznaju arapi: 'gibna' je na (egipatskom) arapskom 'sir'. Gib(n)anica = sirnica. :-) itd.
ivan иван
Нису "Славизми" него Србизми.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja