nedelja, 19.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:26

Predrasude sprečile uništavanje opasnog otpada

Autor: Vladimir Vukasovićčetvrtak, 30.06.2011. u 22:00
До краја 2014. у употреби би требало да буде 14 регионалних депонија (Фото Д. Јелен)

Da su republičke vlasti bile odlučnije, lokalne samouprave hrabrije a građani manje ispunjeni predrasudama – Srbija bi danas, i to na račun Evropske unije, verovatno imala postrojenja i za neorganski i za organski opasan otpad i povrh toga još spalionicu koja bi, osim te dve vrste, mogla bezbedno sagoreti i farmaceutski otpad. Izgradnju svega toga je EU bila voljna da finansira prošle godine, a dogovor sa srpskim vlastima je bio da se prvo započne podizanje postrojenja za neorganski opasan otpad, poput industrijskih hemikalija. Međutim,u tri mesta gde je predložena gradnja, zbog protesta žitelja nadležni su odbili da se takav pogon podigne na njihovom tlu. Nemoćnoj državi je Brisel poručio da preostala dva postrojenja ispadaju iz paketa pomoći i podsetio je da, po uslovima prvobitnog dogovora, ima vremena do septembra ove godine da nađe gostoprimljivu sredinu makar za pogon za neorganski opasan otpad, inače će i novac planiran za njega preusmeriti u druge države.

– Ne može se reći koliko smo novca izgubili jer pomoć nikada nije bila limitirana, već je dogovor bio da nađemo lokacije za sve pogone i napravimo proračun troškova a Evropa će finansirati izgradnju. Procena troškova za lokaciju u Ćićevcu, poslednjoj opštini koja nas je odbila, bila je 15 miliona evra. Otkako je projekat pre nekoliko meseci, nakon Šapca i Ćuprije, propao i u Ćićevcu, nekoliko opština nam se javilo da ponudi svoje zemljište za postrojenje. Do daljeg nećemo obelodanjivati koje su to opštine jer razgovori još traju. Ako se ni sa jednom od njih ne dogovorimo do septembra, pokušaćemo da nagovorimo Evropsku uniju da nam produži rok – kaže Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Neefikasnost vlasti i tvrdoglavost građana je postrojenje za organski opasan otpad neopozivo izbacilo sa podsetnika na kojem država beleži šta treba da uradi u narednih nekoliko godina. U trenutno važećim planovima resornog ministarstva, taj pogon se u Srbiji vidi tek između 2015. i 2019. A to će već biti krajnji čas da dobijemo „fabrike” za sve vrste opasnog otpada, jer posle 2020. EU verovatno više neće dozvoljavati da se on izvozi u inostranstvo na obradu. Prevoz u Austriju ili Nemačku, gde su nama najbliži pogoni, Srbiji je zasad jedina mogućnost za trajno zbrinjavanje ne samo oko 40.000 tona opasnog otpada, koliko prema uzdržanim računicama ovde nastane svake godine, nego i ko zna koliko desetina i stotina hiljada tona nagomilanih u 440 privremenih skladišta. Neka od njih su i u centrima gradova, a pojedina u magacinima napuštenih fabrika, gde ih na oku drže jedino privremene uprave propalih preduzeća i inspektori ministarstva, bar kada dođu u povremeni obilazak.

– Nije bilo značajnih propusta u merama bezbednosti koje se primenjuju u privremenim skladištima. Ali, otpad ne može ostati tamo doveka, a Srbija nema dovoljno novca da celu tu količinu izveze. I zato su nam postrojenja za opasan otpad preko potrebna – objašnjava Vesić.

Zabrinjavajuće je i to što svega 60 odsto kućnog otpada komunalci preuzimaju i dopremaju do lokalnih deponija, a ostatak završava na divljim smetlištima. Čudno, ali s opštinama godinama nisu lako išli ni pregovori o zajedničkoj izgradnji regionalnih deponija za obično, „bezopasno” đubre. Žiteljima krajeva određenih za lokacije deponija, izgleda, nije se sviđalo što će u blizini imati smeće prikupljano desetinama kilometara unaokolo.

Pregovori su tek u poslednje vreme krenuli nabolje, pa je nekoliko od 26 planiranih regionalnih deponija već napravljeno a još nekoliko bi uskoro trebalo da bude završeno. Vesić veruje da će, kao što državna agenda predviđa, 12 regionalnih deponija biti operativno do kraja 2014. godine. Štaviše, većina od 168 opština u Srbiji je u nekoj fazi priprema za izgradnju deponija. Pojedine, međutim, i dalje ćute.

– Opštinama koje ni sa kim ne pregovaraju o gradnji regionalnih deponija ministarstvo je pre dva meseca uputilo dopis i zatražilo da se izjasne do kraja juna. Većina nam još nije odgovorila i zato ćemo morati da ih „pritisnemo” – navodi Vesić, čije ministarstvo ima ovlašćenje da, ako se tolerantni razgovori i strpljivo čekanje izjalove, lokalnim samoupravama nametne lokacije za deponije.


Komentari8
68380
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marijan K
Po ovim komentarima se vidi da smo totalni civilizacijski otpad! Prdimo i Smrdimo i sta nas briga! Evropa je cista, sredjena i uredna zato sto su tamo svi prljavi lopovi a eto mi, toliko smo pametni da nemoze niko da nas razume, pa ni mi sami sebe. Glupi Norvezani, Svedjani, Holandjani... nemaju ni jednu deponiju. Nigde u Evropi nema deponija!? Cuda velikoga koliko su zaostali!?
ne želimo da budemo ničije đubrište
Боље овако. Да је та технологија чиста и безопасна - не би је они ни извозили. И иначе, затварају нам или не дају изградњу бољих фабрика, а намећу најпрљавије, шт је класични неоколонијализам. Срамота је што се то нашој јавности натура као 'инвестиција'.
Gastarbajter Tutinac
@ Zarko Stopalic Gde ste vi to procitali da bi se u tim postrojenjima obradjivao "Evropski otpad". Ako ste celu pricu pratili od pocetka (a izgleda da niste), EU je htela da pomogne Srbiji da ne potone pod otpadom i da ne unisti sve reke koje teku kroz Srbiju pa da problema imaju i ostale zemlje (Bugarska, Rumunija, Ukrajina, Turska, ...). Problem je sto niko tu nije mogao da se ogrebe i da uzme proviziju a ne sto se narod bunio. Verovatno se i proturila prica da to moze da bude opasno jer "ko zna zasto ta pokvarena Evropa daje pare, mora da hoce neke svoje opasne otpatke da nam uvali". Mnogo bolje ce biti ovako: bas vas briga sto skoro nijedna reka u Srbiji nije cista, sto od otpadaka ne moze da se prodje vecinom puteva i sto su sume prepune svega i svacega.
Bogdan C
Nismo mi samo ne efikasni! Nego i nesvesni! A to se vidi i u jednom od ovih komentara. Zalosno je da se Srbija gusi u otpadu, da nase fabrike sipaju svoje otpade u nase reke , da neki ljudi vide konspiracije u svemu i mesaju organske i hemijske otpade sa nuklearnim otpadom!? Da nasi gradjani ne zele da imaju moderno postrojenje za preradu otpada u svojoj okolini a ne smeta im da se voze redovno pored apokalipticnih deponija na samoj granici grada ili sela gde je verovatni i njihovo dnevno smece!
tacno tako
Kakva bre postrojenja za sagorevanja otpada, jos evropska, ne trba nam niko, mi mozemo sami da otstranjujemo otpad, mi imamo Moravu, Nisavu... gde redovno bacamo nas otpad.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja