U iščekivanju da saobraćajnica preko Ade u avgustu premosti Savu, a da slovenačka firma „Primorje” prione na izgradnju petlje u Gagarinovoj (o čemu je prekjuče potpisan ugovor) „finansijske vode” ispod mosta uzburkala je izjava potpredsednika SNS-a Aleksandra Vučića. On je objavio da je Srpska napredna stranka „došla do prikrivenih spisa i pouzdanih podataka da izgradnja mosta i prilaznih saobraćajnica do sada košta 404.960.000 evra”.
Dokumenti na koje se poziva Vučić, a koje je SNS dostavio „Politici”, teško da bi se mogli nazvati „prikrivenim spisima”. Reč je o materijalu sa sednice Skupštine grada koja je održana u oktobru 2010, kao i o izvodima iz Službenog lista grada Beograda od maja 2006. do novembra prošle godine.
Brojka najbliža onoj koju pominje Vučić (404.900.000 evra) navedena je u tekstu odluke o zaduženju grada Beograda za finansiranje izgradnje prilaznih puteva u okviru projekta: „Most na Savi i prilazni putevi / B”. Preciznije, u stavu gde zajmodavac (Evropska investiciona banka) procenjuje ukupne troškove projekta (prilog 1).
Ovaj skupštinski materijal je bio podeljen svim odbornicima i predstavnicima medija, bez ikakvih „strogo poverljivo” i sličnih oznaka.
Sagovornici našeg lista iz Skupštine grada, Gradske uprave i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda saglasni su da je Vučićev istup proizvoljna interpretacija kakvih je na istu temu već bilo iz redova SNS-a.
Nema nikakve tajne da je deo novca za izgradnju mosta preko Save, ali i pristupnih saobraćajnica, obezbeđen iz gradskog budžeta, a drugi, veći deo iz kredita međunarodnih banaka (289 miliona evra). U zbir od 404,9 miliona evra uračunato je i oko 60 miliona evra na ime PDV-a, a taj novac ostaje u budžetu.
Dalje, na to se dodaju ulaganja u petlju Careva Ćuprija (Hipodrom) – 20 miliona evra iz budžeta grada. Za drugu i treću fazu radova na tom potezu biće uloženo dodatnih 30 miliona evra. Za desetak dana, počeće radovi na izgradnji petlje u Ulici Jurija Gagarina. Za posao vredan 41 milion evra upotrebiće se deo kredita Evropske investicione banke.
Svemu ovom valja prisabrati troškove za regulisanje imovinskopravnih odnosa na zemljištu preko koga prelaze pristupne saobraćajnice sa čukaričke strane Save. Grad je uzeo kredit za izgradnju oko dva kilometra puta od Ulice proleterske solidarnosti do Tošinog bunara, a u toku je postupak za izbor izvođača radova.
Sve pobrojane brojke, gotovo nesagledive prosečnom Beograđaninu, bile su na „talonu” javnosti u svim fazama pripreme i gradnje, pa i kada su, usled različitih okolnosti, procene o ukupnoj ceni morale da budu korigovane. Te brojke, baš kao i pogled na građevinu nadvijenu nad Savom, govore o monumentalnosti mosta, pa ne čudi da je o njemu „Diskaveri” snimio dokumentarni film, koji će večeras u 22 sata biti prikazan na ovom TV kanalu. Mada, očigledno, ima i onih koji smatraju da je storija o ćupriji preko Ade Ciganlije primerenija televizijskom formatu nalik „Insajderu”...
Krediti i gradski budžet
– Od Evropske banke za obnovu i razvoj – 69.000.000 evra (2006. za izgradnju mosta) plus 60.000.000 evra (2010. za istu namenu).
– Od Evropske investicione banke 70.000.000 evra (2009. za izgradnju pristupnih saobraćajnica) plus 90.000.000 evra (2010. za istu namenu).
– Iz budžeta grada (od 2009. do 2013.) oko 55 miliona evra za tri faze saobraćajne petlje na Carevoj ćupriji
Procene i cene
2006. –Procena Gradske uprave bila je da će čitav projekat koštati 161 milion evra
– 85 miliona most
– 65 miliona pristupne saobraćajnice
– 11 miliona ostali troškovi
Planirano je da 69,6 miliona evrabude obezbeđeno iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Ova banka dala je i donaciju od 600.000 evra, a sa tri miliona evra pomogla je Evropska agencija za rekonstrukciju. Prema planu, preostalih 87,9 miliona evra bilo bi obezbeđeno iz gradskog budžeta.
2008. – Na međunarodnom konkursu, kao najpovoljnija izabrana je ponuda tročlanog konzorcijuma predvođenog austrijskim PORR-om.
Oni su pobedili sa cenom mosta od 118,6 miliona evra. Gradnja je počela krajem iste godine.
Gradski čelnici tada su isticali da je uzrok poskupljenja u odnosu na prvobitne procene povećana cena čelika na svetskom tržištu za više od 50 odsto. Već tada je bilo jasno da Beograd neće moći da izgradnju finansira u ranije planiranom procentu.
2009. – Grad uzima drugi kredit, prvi koji je namenjen za izgradnju pristupnih saobraćajnica. Od Evropske investicione banke pozajmljuje se 70.000.000 evra.
2010. – Skupština grada usvaja odluku o novom zaduživanju.
60.000.000 za gradnju mosta (EBRD)
90.000.000 za pristupne saobraćajnice (EIB)
