subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 30.06.2011. u 22:00 D. Pejović D. Spalović

Most iznad uzburkanih „finansijskih voda”

Фото Беоинфо

U iščekivanju da saobraćajnica preko Ade u avgustu premosti Savu, a da slovenačka firma „Primorje” prione na izgradnju petlje u Gagarinovoj (o čemu je prekjuče potpisan ugovor) „finansijske vode” ispod mosta uzburkala je izjava potpredsednika SNS-a Aleksandra Vučića. On je objavio da je Srpska napredna stranka „došla do prikrivenih spisa i pouzdanih podataka da izgradnja mosta i prilaznih saobraćajnica do sada košta 404.960.000 evra”.

Dokumenti na koje se poziva Vučić, a koje je SNS dostavio „Politici”, teško da bi se mogli nazvati „prikrivenim spisima”. Reč je o materijalu sa sednice Skupštine grada koja je održana u oktobru 2010, kao i o izvodima iz Službenog lista grada Beograda od maja 2006. do novembra prošle godine.

Brojka najbliža onoj koju pominje Vučić (404.900.000 evra) navedena je u tekstu odluke o zaduženju grada Beograda za finansiranje izgradnje prilaznih puteva u okviru projekta: „Most na Savi i prilazni putevi / B”. Preciznije, u stavu gde zajmodavac (Evropska investiciona banka) procenjuje ukupne troškove projekta (prilog 1).

Ovaj skupštinski materijal je bio podeljen svim odbornicima i predstavnicima medija, bez ikakvih „strogo poverljivo” i sličnih oznaka.

Sagovornici našeg lista iz Skupštine grada, Gradske uprave i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda saglasni su da je Vučićev istup proizvoljna interpretacija kakvih je na istu temu već bilo iz redova SNS-a.

Nema nikakve tajne da je deo novca za izgradnju mosta preko Save, ali i pristupnih saobraćajnica, obezbeđen iz gradskog budžeta, a drugi, veći deo iz kredita međunarodnih banaka (289 miliona evra). U zbir od 404,9 miliona evra uračunato je i oko 60 miliona evra na ime PDV-a, a taj novac ostaje u budžetu.

Dalje, na to se dodaju ulaganja u petlju Careva Ćuprija (Hipodrom) – 20 miliona evra iz budžeta grada. Za drugu i treću fazu radova na tom potezu biće uloženo dodatnih 30 miliona evra. Za desetak dana, počeće radovi na izgradnji petlje u Ulici Jurija Gagarina. Za posao vredan 41 milion evra upotrebiće se deo kredita Evropske investicione banke.

Svemu ovom valja prisabrati troškove za regulisanje imovinskopravnih odnosa na zemljištu preko koga prelaze pristupne saobraćajnice sa čukaričke strane Save. Grad je uzeo kredit za izgradnju oko dva kilometra puta od Ulice proleterske solidarnosti do Tošinog bunara, a u toku je postupak za izbor izvođača radova.

Sve pobrojane brojke, gotovo nesagledive prosečnom Beograđaninu, bile su na „talonu” javnosti u svim fazama pripreme i gradnje, pa i kada su, usled različitih okolnosti, procene o ukupnoj ceni morale da budu korigovane. Te brojke, baš kao i pogled na građevinu nadvijenu nad Savom, govore o monumentalnosti mosta, pa ne čudi da je o njemu „Diskaveri” snimio dokumentarni film, koji će večeras u 22 sata biti prikazan na ovom TV kanalu. Mada, očigledno, ima i onih koji smatraju da je storija o ćupriji preko Ade Ciganlije primerenija televizijskom formatu nalik „Insajderu”...  

Krediti i gradski budžet

– Od Evropske banke za obnovu i razvoj – 69.000.000 evra (2006. za izgradnju mosta) plus 60.000.000 evra (2010. za istu namenu).

– Od Evropske investicione banke 70.000.000 evra (2009. za izgradnju pristupnih saobraćajnica) plus 90.000.000 evra (2010. za istu namenu).

– Iz budžeta grada (od 2009. do 2013.) oko 55 miliona evra za tri faze saobraćajne petlje na Carevoj ćupriji

Procene i cene

2006. –Procena Gradske uprave bila je da će čitav projekat koštati 161 milion evra

– 85 miliona most

– 65 miliona pristupne saobraćajnice

– 11 miliona ostali troškovi

Planirano je da 69,6 miliona evrabude obezbeđeno iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Ova banka dala je i donaciju od 600.000 evra, a sa tri miliona evra pomogla je Evropska agencija za rekonstrukciju. Prema planu, preostalih 87,9 miliona evra bilo bi obezbeđeno iz gradskog budžeta.

2008. Na međunarodnom konkursu, kao najpovoljnija izabrana je ponuda tročlanog konzorcijuma predvođenog austrijskim PORR-om.

Oni su pobedili sa cenom mosta od 118,6 miliona evra. Gradnja je počela krajem iste godine.

Gradski čelnici tada su isticali da je uzrok poskupljenja u odnosu na prvobitne procene povećana cena čelika na svetskom tržištu za više od 50 odsto. Već tada je bilo jasno da Beograd neće moći da izgradnju finansira u ranije planiranom procentu.

2009. Grad uzima drugi kredit, prvi koji je namenjen za izgradnju pristupnih saobraćajnica. Od Evropske investicione banke pozajmljuje se 70.000.000 evra.

2010. Skupština grada usvaja odluku o novom zaduživanju.

60.000.000 za gradnju mosta (EBRD)

90.000.000 za pristupne saobraćajnice (EIB)

Komеntari24
daf4b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mia Novosel
Kakvo objašnjenje, cena mosta porasla sa 160 na 500 hiljada eura zbog povećanja cene gvoždja. Da je kojim slučajem to gvožđe pojevtinilo postavlja se potanje da li bi ugoverena cena izgradnje mosta pojeftinila. Naravno da nebi.
nikola jović
a koliki je moj deo ! ne dam da me prevarite !
Quo Vadis
nastavak) pojave likvifakcije , sto znaci da su uslovi za gradnju bili optimalni .Mene malo vise cudi zasto g . Forster nije snimio film o kineskom mostu duzine 42 km , najduzem na svetu .Vredno je pomena da se u Rusiji u Vladivostoku gradi most sa kosim zategama velicine glavnog otvora S = 1104 m , sto pretstavlja novi svetski rekord . Visina pilona je 320 m ,sto premasa visinu Ajfelove kule .Talasi mogu dostici visinu od 6 m , debljina leda zimi iznosi oko 70 cm a temperatura varira u granicama od - 40 stepeni do + 40 stepeni .. Nadam se da cete se sloziti da monumentalnost ovog objekta nece biti sporna .
Quo Vadis
Predsednik Tadic je nedavno o istrazivackom novinarstvu rekao : Vi novinari ste u prilici da otkrivate anomalije u drustvu koje drzava nije u stanju zbog svoje robusnosti da vidi .Nisam uveren da je ovaj tekstnapisan po navedenoj preporuci .Jer onaj ko otkriva istinu i anomalije ne moze se stavljati na neciju stranu .Autori na jednom mestu navode " da te brojke bas kao i pogled na gradjevinu nadvijenu nad Savom govore o monumentalnosti mosta pa ne cudi da je o njemu Diskaveri snimio dokumentarni film Time su pokusali da odbrane zasto su procene o ukupnoj ceni morale da budu korigovane VI ste utvrdili ne znam na osnovu cega da je most monumentalan pa Vas ne cudi sto je o njemu snimljen film Dozvolite mi da se ne slazem sa Vama i smatram da on nije ni po cemu monumentalan .Gradjen je preko reke relativno male sirine , , male dubine ,bez talasa , bez uraganskih vetrova , bez visokog stepena seizmicnosti ,bez velike brzine recnog toka , bez izrazito nepovoljnog sastava tla , bez izrazite
Оrdinis Оrdinis
Како год било, питање је, зашто стране фирме а наши после њима буду подиизвођач радова ? Ми финансирамо Словенце и остале, као да наши не могу да узму главницу пара и сами саграде све ? Чудно, наше фирме заборавиле како се гради. Као и оне шине на НБГД -у , Словенци их постављали. Ваљда поучени примером да су они измислили шпорет на електрику, ови из града их зову за све ? Тали лили знање, нека народ оцени, вредело би.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja