petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:13

Bagzi: Šešelj i Čović znali za atentat

Autor: Dorotea Čarnićpetak, 24.11.2006. u 22:04
Човић (десно) је одмах негирао Багзијев исказ са данашњег суђења (Фото Бета и фотодокументација Политике)

Dejan Milenković Bagzi, četvrti svedok saradnik na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, izjavio je juče u Specijalnom sudu da su za plan o atentatu na premijera znali Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, i Nebojša Čović, bivši potpredsednik Vlade Srbije. On je ponovio da su odluku o atentatu doneli prvooptuženi Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević, vođa "zemunskog klana". U pratnji dvojice policajaca u civilu, Bagzi je, u belom odelu i braon košulji, prošao kroz hodnik i ušao u veliku sudnicu. Zatražio je da njegovo svedočenje bude otvoreno za javnost. O pripremama za atentat i ulogama ostalih optuženih govorio je gotovo pet sati.

– Spasojević nije odmah pristao da se ubije premijer, ali se saglasio kada je Legija rekao da se sprema hapšenje svih nas, da se uvodi specijalni tužilac i da se radi na rasvetljavanju ubistva Ivana Stambolića. Meni je poznato da je Čović znao za taj plan jer mi je Spasojević u stanu u Ulici vojvode Stepe to rekao, bili su prisutni Miloš i Aleksandar Simović. To je bilo između prvog i 10. februara 2003. godine – počeo je Milenković.

On je ukratko opisao prvi plan ubistva premijera, kada je u februaru išao na Kopaonik. Sudija Nata Mesarović pitala ga je da li je Spasojević planirao još nekoga da ubije.

– Da, hteo je da se ubije Čedomir Jovanović, ali Legija nije pristao na to. Bilo je organizovano da se postavi eksplozivna naprava kod mosta na putu za Banovce, gde je Jovanović stanovao. Posle je Dušan naredio da se iznajmi stan preko puta hotela "Hajat" i da se ubije snajperom kad dolazi da se šiša. Znali smo da se Čedomir Jovanović šiša u "Hajatu" – pričao je Bagzi, dodajući da je na meti bio i Goran Svilanović.

Govorio je tečno, opušteno, tek povremeno praveći pauze da popije vodu.

Optuženi Branislav Bezarević, bivši radnik BIA iz obezbeđenja zgrade vlade, kako kaže Bagzi, pristao je da za 50.000 evra dostavi "zemunskom klanu" podatke o kretanju premijera. Tako nastaje drugi plan o atentatu, kod "Beogradske arene", u to vreme poznate kao hala "Limes". Milenković kaže da je Spasojević angažovao sve istaknute članove klana za nalaženje odgovarajuće lokacije, da bi premijerovo vozilo mogli da gađaju "zoljom".

– Svi izlazimo na autoput, Dušan, Mile Luković, Legija, Zvezdan Jovanović, Željko Tojaga, Miloš i Aleksandar Simović, Dušan Krsmanović, Vlada Milisavljević, Milan Jurišić i ja. Trebalo je da ja kamionom usporim kolonu, pa da Zvezdan i Tojaga ispale po dve "zolje", uz podršku Lukovića i Sretka Kalinića iz automatskog oružja. Sutradan u osam sati svi se nalazimo na parkingu kod "Sava centra". Vozio sam mali kamion prema aerodromu, levom trakom. Posle minut stiže kolona, u retrovizoru vidim da se brzo kreću. Kočio sam motorom da ne bi videli "štop svetla". Kada sam shvatio da će me udariti, uplašio sam se i pomerio udesno – kaže Milenković, opisujući događaj od 21. februara 2003. godine.

Poslednje vozilo iz kolone ga zaustavlja. Prilazi mu Miladin Veruović, brat Milana Veruovića, šefa premijerovog obezbeđenja. Pita ga da li je normalan i da li hoće da ubije premijera. Zatim ga ovlaš pretresa i naređuje mu da sedne u njegovo vozilo.

– To i nije bio pretres. Imao sam kod sebe 11.000 evra koje nije našao i mobilne telefone sa karticama, kao i broj Bezarevića. Dok sam sedeo u tim kolima uspeo sam da progutam papirić sa brojem tablica premijerovog automobila. Kada je po mene došla saobraćajna policija, prešao sam u kamion da ga okrenem na drugu stranu. Tada sam kartice bacio kroz prozor. U saobraćajnoj policiji su mi rekli da sam napravio carinski prekršaj – pričao je svedok saradnik.

Po podne ga puštaju. Pet minuta stoji na ulici, kada neki policajac dotrčava za njim i kaže mu da mora da se vrati. Dvojica policajaca vode ga u gradski SUP i u kolima ga pitaju da li poznaje Legiju i Spasojevića. Tu ga preuzimaju inspektori Odeljenja za ubistva. Pojavljuju se i neka dvojica iz BIA, pitaju ga za Ulemeka i Spasojevića, a on sve poriče i priča kako je kupio kamion u Bubanj potoku. U kancelariji vidi Pažina, koji mu namiguje, zbog čega se osećao opušteno.

– Inspektor Popović je rekao da je sve u redu, ali da treba da idem na poligraf. Nisam pristao. Pažin nam je govorio da nikad niko ne ide na poligraf, jer niko to ne može da prođe. Imao sam osećaj da su bili zbunjeni, jer nisu shvatali šta sam pokušao sa onim malim kamionom – rekao je Bagzi, dodajući da su ga zbog sumnjivih papira na kraju osumnjičili za krađu kamiona.

Sutradan ga puštaju iz zatvora, a ispred ga sačekuje Zoran Vukojević Vuk. Odlaze u stan u Ulici vojvode Stepe, gde su bili Zvezdan, Spasojević i Luković. Dušan mu je rekao da je sve sredio, da se ne sekira, da je on "država u državi". Na sudijino pitanje da li zna kako je Spasojević sve sredio, Bagzi je kazao:

– On je rekao da je bio u kontaktu sa Pažinom i da je preko Vuka bio u kontaktu sa tom ženom koja radi u Četvrtom opštinskom sudu. Zvezdan je savetovao da ja više ne budem uključen u pripreme za ubistvo premijera – tvrdi Milenković.

Bezarević im javlja da će premijer morati da dođe u vladu na posao i tako nastaje treći plan za atentat snajperom. Nalaze kancelariju u Ulici admirala Geprata.

– Tog 12. marta oko 13 časova Spasojević pali televizor i kaže: "E, da vidimo šta smo uradili". Zajedno gledamo snimak. Od Zorana Janjuševića i on i ja smo mislili da je to premijer koji unosi nekog povređenog. Dušan viče: "Ja slušam onog pijanog Zvezdana, znaš kad ćemo sad da ga ubijemo? Nikad!" Aca i Nino su posle pričali da je Zvezdan pucao dva puta i da je odmah bacio pušku njima i pobegao, pa nisu stigli da zapale prostoriju – kaže Bagzi.

Posle nekoliko dana skrivanja po stanovima u Beogradu, Spasojević, Luković i Milenković dolaze u Meljak, gde su im hranu donosili ujak Mileta Lukovića i njegov sestrić.

– Jedne večeri, sestrić se nije pojavio sa hranom. Dušan zove sa fiksnog telefona, javlja se ujak i kaže da je pogrešan broj. Shvatamo da nam je policija na tragu. Pakujemo se i izlazimo kroz prozor, prvo Kum, pa Dušan, pa ja. Čujemo: "Stoj, policija". Ja bežim deset metara ka ogradi, preskačem je i bežim, ne zaustavljam se. Posle 30 sekundi čujem rafale i pojedinačne pucnje. Trčim dalje sve do puta. Vidim kako pristiže mnogo policijskih vozila i hitna pomoć. Ležao sam u nekom jarku, svuda je bilo policije. Jedan je stajao dva metra od mene i čak je vršio nuždu. Mislio sam da će da me vidi. Posle dva, tri sata ustao sam iz jarka. Išao sam močvarama, njivama. Našao sam neku vikendicu u kojoj sam ostao do sutradan uveče. Zatim odlazim autobusom do Beograda i do Surčina, svojoj kući. Tokom akcije "Sablja" krio sam se u kampu kod Surčina, gde mi je supruga nosila hranu, a zatim sam sa lažnim pasošem otišao u Grčku – rekao je Milenković. Dodao je da je samo Spasojević u Meljaku imao oružje, pištolj "beretu".

Njegova supruga angažuje advokata Biljanu Kajganić. U telefonskim razgovorima Biljana Kajganić mu priča da nema dokaza, ali da Ljubiša Buha i neki Bosanci hoće da ga ubiju, da će ona da organizuje sa Legijom i njegovim advokatom Slobodanom Milivojevićem da neki ljudi dođu po njega i prebace ga u Beograd. U međuvremenu angažuje novog advokata Nikolu Gavrilovića. Zatim se predaje policiji u Solunu.

– Trebalo je da pričam za Čedu i Bebu i kako je Đinđić sa mnom "radio drogu", a da je premijera ubio Ninoslav Konstantinović. Tu izjavu spremaju Milivojević i Legija, zato sam pomenuo babe, žabe i krokodile. Shvatam da mogu da biram da budem osuđen na 40 godina, ili da budem svedok saradnik– pričao je Milenković.

– Razlog za ubistvo je bio strah od hapšenja. Nisu imali nikog u toj vladi. Cilj je bio haos u državi, da se vlada sruši i da se dovede Šešelj na vlast. Oni su Šešelju pričali da je Đinđić izdajnik i ubeđivali su ga da ne ide u Hag, ali ih on nije slušao. Rekao im je da usput ubiju i Gašu Kneževića, jer ga je oterao sa fakulteta. Spasojević nije imao kontakte sa Čovićem. Legija je imao kontakte sa majkom Ace Bulića, a ona je bila dobra sa Čovićem. Legija nikad nije rekao da je Čović na našoj strani, Spasojević nam je rekao da je Legija napravio dogovor sa Čovićem – kazao je Bagzi.

U dugom svedočenju Milenković je izjavio da je Čedomir Jovanović 2001. godine tražio da se ubije Sredoje Šljukić. I tu informaciju čuo je od Spasojevića, koji je tada rekao da prvo treba da vidi koji je razlog. On je objasnio da su Jovanović i Spasojević bili bliski do protesta JSO-a 2001. godine.

– Kako vi znate da je Šešelj bio upoznat? – pitala ga je sudija.

– Ja sam ostajao u kolima kad je Spasojević išao kod njega. Da je bio upoznat čuo sam od novinara Gradiše Katića. On je rekao da Štrumf pita za ministra. To je bila šifra za Šešelja i shvatio sam da se raspituje za Kneževića. Kad je otišao u Hag, Šešelj je ostavio vezu za nas. Rekao je da je to Dragan Todorović, jer su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić suviše meki – rekao je Bagzi.

Milenković kaže da su u Šilerovu, pored Čedomira Jovanovića, dolazili i Milan Sarajlić, bivši zamenik republičkog tužioca, Milenko Cvijović, sudija Okružnog suda, i sudija Pančevski.

--------------------------------------------------------------------------

Pokloni

– Spasojević je poklanjao kola, novac, satove, stanove... Doktoru Risoviću je dao "golfa", a doktoru Lončaru stan. Taj Lončar je učestvovao u ubistvu Božovića. Božović je preživeo atentat, pa je Spasojević rekao Risoviću da to završi. Na kraju je to uradio Lončar, ubrizgao mu je neku injekciju u infuziju. Dolazili su u Šilerovu Ceca Ražnatović, Aca Lukas, Džej. Ceci je dao milion evra za neki klub – rekao je Bagzi, ne precizirajući o kojim se osobama radi.

--------------------------------------------------------------------------

"Sve je pod kontrolom"

Bagzi je opisao i susret između pokojnog Vlajka Stojiljkovića, bivšeg ministra policije, i Legije:

– Legija je govorio da se Stojiljkoviću uvek obraćao sa "Hajl, Hitler". Rekao je da ga je ministar jednom pitao ko to ubija po Beogradu, misleći na događaje iz 2000. godine. Legija mu je rekao da je sve pod kontrolom jer on to radi.

--------------------------------------------------------------------------

Oružje

– Mene je 6. oktobra 2000. godine zvao Ljubiša Buha da dođem u Skupštinu grada da natovarim 50, 60 "kalašnjikova", "zolje", snajpere i municiju. To oružje su on i Čedomir Jovanović uzeli iz OUP-a Stari grad. Ja sam to oružje prebacio kod Buhe u Kotobanju, a posle sam sve nauljio, stavio u sanduk i zakopao. Onda sam 2002. godine to oružje prebacio kod Zorana Povića. Čedomir je rekao da obavezno obrišemo serijske brojeve na oružju, ako ga budemo koristili za ubistva i otmice – rekao je Bagzi.


Komentari0
ce3d7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja