sreda, 22.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15

Opasan otpad možda u Svilajncu ili Žitištu

petak, 01.07.2011. u 22:00
До 2020. све земље у ЕУ требало би да имају бар једно постројење за уништавање опасног отпада Фото Д. Јелен

Svilajnac i Žitište su sledeće opštine u kojima bi država, pošto su je do sada burnim građanskim i političkim protestima odbili Ćuprija, Šabac i Ćićevac, mogla pokušati da zadobije saglasnost lokalnih vlasti i poverenje stanovništva i konačno izgradi prvo domaće postrojenje za neorganski opasan otpad. Predsednike opština Svilajnac i Žitište su nadležni iz Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja nedavno vodili u Finsku, gde su obišli pogon za preradu opasnog otpada. Tada im je rečeno da se i njihove opštine vide kao potencijalni domovi za sličnu fabriku. U ministarstvu potvrđuju saznanja „Politike”, ali i napominju da su još neki gradovi u igri, kao i da bi u Svilajncu, umesto postrojenja za neorganski opasan otpad, mogao biti podignut pogon za farmaceutski otpad.

– Predstavnici još nekih opština će ići na put da vide evropska postrojenja i uvere se da su bezopasna. Za petnaestak dana ćemo možda moći nešto više da saopštimo – kaže Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra.

Ni u Žitištu nisu bili spremni da se već sada upuštaju u razgovor sa medijima, dok u Svilajncu navode da ne smatraju svoju opštinu „idealnom udavačom” za neutralizatora opasnog otpada.

– Lokacija koja nam je spomenuta je pepelište termoelektrane „Morava”, dela sistema TE „Nikola Tesla”. Zidanje na tom mestu ne zavisi samo od nas nego i od TENT-a, pa sam se i začudila zašto uopšte s nama razgovaraju. Ako i dobiju njihovo odobrenje, nisam sigurna da je pametno opasan otpad smeštati na pepelište neposredno kraj Morave. Lekar sam, razumem da je takvo postrojenje bolje za Svilajnac i celu Srbiju. Ali, ne slažem se sa izborom konkretne lokacije i ministru Oliveru Duliću sam rekla da nismo zainteresovani za postrojenje – stav je dr Gorice Dimčić Tasić, predsednice Opštine Svilajnac.

Bez obzira na njeno čuđenje, neizbežno je bilo da ministarstvo razgovara sa opštinarima o lokaciji koja pripada javnom preduzeću i na čije korišćenje uprava Svilajnca dosad nije imala uticaja. Gradnja pogona za opasan otpad se već triput pokazala osetljivim političkim pitanjem. Čak i početna voljnost lokalnih vlasti da daju dozvolu za gradnju gubila se pod pritiskom opozicije u Skupštini i građana i nevladinih organizacija na ulicama. Nesposobnost države, to jest i njenih republičkih i lokalnih instanci, da slome predrasude građana već je skupo koštala Srbiju jer je Evropska unija bila spremna da finansira i podizanje postrojenja za organski opasan otpad i spalionice za opasan i farmaceutski otpad. Pošto je toliko dugo čekao da Srbija pokrene projekat s mrtve tačke, Brisel je uskratio sredstva za preostala dva pogona i sada nam, pod uslovom da radovi počnu do septembra, nudi samo novac za fabriku u kojoj bi se prerađivao neorganski opasan otpad.

U Ćićevcu, poslednjem mestu gde je država „okušala sreću”, prebacuju ministarstvu da nije od početka bilo otvoreno prema njima.

– Mislili smo da će kod nas, na najviše sedam hektara, nići pogon za tečni neorganski otpad. Onda se ispostavilo da će tu biti i čvrsti otpad, i to na 27 hektara. Ne mogu da kažem da su u ministarstvu ikada tvrdili drugačije, da su nas slagali. Ali, nisu bili izričiti – seća se Slavoljub Simić, zamenik predsednika Opštine Ćićevac, koji priznaje da nikada nisu pitali stručnjake da li je čvrsti otpad opasniji od tečnog i ima li razloga za javnu histeriju koja je tutnjala Ćićevcem.

U ministarstvu uporno tvrde da su s Ćićevcem, Šapcem i Ćuprijom bili potpuno iskreni i precizni i da su predstavnike tih opština i vodili u inostranstvo upravo zato da bi oni mogli da se uvere u bezbednost postrojenja za opasan otpad.

– U jednoj stranoj zemlji, na primer, resorno ministarstvo i firma kojoj je povereno upravljanje takvim pogonom istražili su stanje životne sredine u opštini odabranoj za gradnju. Na medicinsko ispitivanje su odveli ljude koji žive blizu mesta predviđenog za postrojenje. Tek onda je počelo zidanje, uz obavezu države i firme da istraživanja organizuju svake dve godine – navodi Ljubinka Kaluđerović, sekretar životne sredine u Stalnoj konferenciji gradova i opštini.

Postrojenja za opasan otpad nalaze se širom Starog kontinenta a do 2020. godine će postati neophodna svakoj državi EU i zato što će izvoz te vrste otpada verovatno biti zabranjen. Sramota je, smatra Miroslav Vrvić, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu, što pojedinačni interesi kod nas sprečavaju izgradnju pogona koji je potpuno neškodljiv.

– Spalionica u Beču se nalazi preko puta bolnice. Niko se na nju ne žali – kaže profesor Vrvić.

Srbija je zatrpana opasnim otpadom, smeštenim u 440 privremenih skladišta a dešavalo se da ga inspektori nađu i razbacanog u prirodi. Svake godine nastane bar još 40.000 tona tog otrova.

– Samo na jalovištima pepela se verovatno nalazi oko 200 miliona tona. Još četiri do šest miliona tona nastanu svake godine – navodi Slobodan Aranđelović, iz firme „Junirisk”, koja se bavi upravljanjem opasnim otpadom.

Vladimir Vukasović


Komentari2
ca857
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neko začuđen
Svilajnac i treba da prihvati ovu investiciju posle svih investicija do sada. Ovim drugima je nuđeno samo smetilište.
Goran R.
Gospodja gradonacelnica ima apsolutno pravo oko lokacije pepelista TE Morave.Mnogo su pricali oko te elektrane,kako je ,,cista,,pa i oko pepelista kako ce da ga pokriju .....Ono nista.Jos doticna elektrana cadjavi u veoma plodnoj ravnici,a neki ekoloski standardi su samo PRICA ZA MALU DECU.Prvo elektranu dovedite u red a tu fabriku mozete slobodno da podignete preko puta onih kamenih konja sto iovako ne reaguju na nista ........Pogodna lokacija je samo za one sto su daleko od nje i za one iz EU....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja