nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:32

FINANSIJSKA TEORIJA ZAVERE

Autor: Nebojša Katićsubota, 25.11.2006. u 18:45

Država će, prema pisanju medija, omogućiti građanima mlađim od 45 godina da obezbede stambene kredit i sa učešćem od samo pet procenata. Preostalih 20 procenata učešća kreditiraće država, sa rokom otplate i do 30 godina i sa kamatnom stopom od jednog promila godišnje. 

Država izjavljuje da želi da pomogne mlađem delu populacije da dođe do stana. Ljudima u ranim četrdesetim biće prijatno saznanje da ih država još uvek smatra mladima. Kada imaju stan, mladi će možda ostati u Srbiji i neće pobeći u inostranstvo. Stambeno zbrinuti, lakše će se odlučiti da zasnuju porodicu. Potom će u toplini doma predano raditi na popravljanju katastrofalnog srpskog nataliteta. Kako na mladima svet ostaje, sve izgleda logično i na svom mestu. Izgleda, ali nije.

Ako država uzima novac iz budžeta i daje narodnim kuhinjama, slabima i nemoćnima, tada država ostvaruje svoju socijalnu funkciju. Država to po pravilu radi držeći se socijalnih kriterijuma. Kada novac iz budžeta država raspodeljuje samo na osnovu godina kao kriterijuma, država tada vrši arbitrarnu socijalnu diskriminaciju. Mladi neoženjeni profesionalac koji zarađuje 1.000 evra dobiće vredan kreditni poklon od države. Bračni par podstanara starijih od 45 godina, sa dvoje dece i ukupnim primanjima od, na primer, 600 evra, neće dobiti ništa.

Argumenti socijalne pravde danas možda zvuče patetično i prevaziđeno. Teren etike se uvek može elokventno relativizovati. Ekonomski teren međutim, znatno je egzaktniji.

Posao države nije da finansira i pospešuje promet nekretnina i s tim u vezi kreditnu aktivnost banaka. Posao države je da stvara ambijent u kome će svi segmenti stanovništva bez razlike, imati jednake šanse da normalno žive i rade, a ako je o stanovima reč i da kupuju stanove. Kada država interveniše na način na koji to upravo radi, ona dovodi do ozbiljne deformacije tržišta. 

Na primer, ako isti stan kupuje neko od 35 godina, on će ga efektivno platiti manje od nekoga ko ima 46 godina. Cena stana je ista, ali će troškovi finansiranja biti niži za mlađe od 45 godina. Ovde država, samo na osnovu starosne dobi, vrši nedopustivu diskriminaciju učesnika na tržištu.

Kada iz budžeta preusmerava novac na tržište nekretnina, država veštački povećava tražnju za stanovima. Na taj način se održavaju i podstiču visoke cene nekretnina. Srbija i Beograd, posebno, u tom smislu već jesu šampioni, kako u odnosu na okruženje, tako i u odnosu na države slične ekonomske moći.

Tražnju i cenu stanova određuje tržište. Kada je tražnja za stanovima manja, cena stanova je niža. Kada je tražnja za stanovima niža, manja je i tražnja za kreditima za kupovinu stanova. Kako banke žive od kreditiranja, one bi u uslovima smanjene tražnje morale ili da smanje kamate i tako stimulišu tražnju za kreditima ili da smanje učešće koje traže od klijenata i tako uđu u veći kreditni rizik – najverovatnija je kombinacija jednog i drugog. 

Ulaskom države na tržište nekretnina i ubacivanjem dodatnog budžetskog novca, bankama je olakšano da nastave politiku visokih kamata i ekspanziju kredita. Ovde pogotovo loše prolazi onaj deo populacije čije kredite država nije subvencionisala, dakle stariji od 45 godina. Usled održavanja visokih kamata, oni snose samo negativne konsekvence ovakve  politike. 

Porast cena na segmentu nekretnina i pojačana kreditna aktivnost prelivaju se i na ostale delove tržišta. Što je kreditna aktivnost veća, što su stanovi skuplji, veća je i inflacija.

Budžet Srbije je na gubitku. Utvrđivanje veličine gubitka stvar je nešto složenije finansijske matematike. 

Čitalac se može zapitati, da li bi svojih 10.000 evra plasirao na 30 godina, tako da po okončanju tog perioda dobije nazad celih 10.304. evra. Država Srbija je otprilike tako plasirala svoja sredstva. Finansijski profesionalac će izračunati da gubitak na takvom plasmanu ne može biti manji od oko 70 odsto. Na svakih 10.000 evra koje je država kreditirala, oko 7.000 je efektivno poklon. Taj poklon ide na teret poreskih obveznika, on je gubitak budžeta i to gubitak koji je skriven. Država ima potraživanje od građana koje će se obezvrediti kroz vreme. 

Na prvi pogled profitiraju mladi kupci stanova. Ono što je država izgubila, prelilo se njima. Ne smeta, to su naša deca. Međutim, ni oni nisu apsolutni dobitnici. Država ih ne može spasiti ogromnih bankarskih kamata koje moraju platiti na deo koji kreditira banka, kao što ih neće spasiti ni od sasvim izvesnog rasta kamatnih stopa, ili devalvacije dinara. Trideset godina je jako dug period.

Država pomaže građanima da dođu do kredita, ali još više pomaže bankama da svoje kamatne stope i kreditnu aktivnost održe na visokom nivou. U ovom procesu, apsolutni dobitnici su upravo banke i prodavci stanova. Pristalica teorije zavere bi mogao reći da je sve rađeno više zbog banaka, nego zbog klijenata.

Finansijski konsultant

Komentari1
e4747
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мирко Крчадинац
Присталица или не, теорије завере очигледно је да све ово није рађено на доборбит становника Србије, већ финансијске елите која ову сиромашну земљу гура у све гору беду. Ово је корупција на највишем нивоу и као таква оѕакоњена тако да се не поставља одговорност како за овај конкретан случај тако и за све остале сумњиве радње као нпр. продаја нис-а

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja