sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 07.07.2011. u 22:00

Državljanin Srbije dr Šešelj

Šešelj zatražio godišnji odmor!

Ko se ovde još – osim njegovih radikala i kuma Vuka Draškovića koji jedva čeka da popije kafu s njim – javno seća Vojislava Šešelja dok mu Haški tribunal krši najosnovnija ljudska prava?

U iščekivanju presude za „veliko nedelo”, tj. glavnu optužnicu, Šešelju, po treći put, sude za, formalno, nepoštovanje suda, a u stvarnosti – Šešelju, kao optuženiku i Šešelju kao odbrani optuženika Šešelja, sudi se zbog nepoštovanja tužilaštva, odnosno pred sudom, suprotstavljene strane.

Hajde što su reprezenti države Srbije, iz egoistično-političkih razloga skrajnuli iz svoje „agende” svog građanina Šešelja koji, evo devetu godinu, čami čekajući presudu, iako je u Hag otišao ubrzo po obelodanjivanju optužnice, usput i dobrovoljno. Da razumemo ljude, imaju svoju muku, ali i latentan strah od njegovog potencijalnog povratka.

Ali problem je što ZES-ova propaganda, posle sporazuma Tadić–Dačić, „poštujući bol” svog koalicionog partnera, pokušava, ne zanimajući se za posledice, da, pošto-poto, abolira Socijalističku partiju Srbije, da minimizira njenu odgovornost za ratove, bedu i propast države, za sunovrat nacionalnog dostojanstva i javnog morala devedesetih godina. Na drugoj strani, Šešelja i njegovu politiku isti propagandni stožer spinuje u nemoguće – daje mu značaj (naravno, u negativnom smislu) koji on, objektivno, nikada nije imao, pogotovo ne u sadržaju političke moći ili državne funkcije koju je obnašao.

Veliku masu ljudi nikada ne možete da osvojite jednom, makar genijalnom, rečenicom (poput „Niko ne sme da vas bije”), ukoliko ideja koju propagirate svojom senkom ne natkrili sve aspekte ljudskog života, ne zaživi kao prava „industrija svesti”.

To znaju i naši današnji propagandisti, koristeći sva moguća svetska propagandistička dostignuća i postignuća iz bliže i dalje prošlosti.

Pre tri godine, baš u vreme kada se ovde „navatavala” čarobna skupštinska brojka 126 za izbor nove vlade, predsednik Hondurasa Manuel Zelaja zgrozio je borce za slobodu štampe širom sveta kada je naredio svim TV i radio-stanicama da dva sata dnevno vrše propagandu državne vlade. Bilo je to, navodno, preko potrebno zbog nepošteno male javne eksponiranosti koju je njegova vlada dobijala.

U knjizi „Istina o jeziku nacista”, Viktor Klemperer je izračunao da su najčešće, javno ponavljane, floskule, za vladavine Nacional-socijalističke partije u domovini praktične propagande, bili, gle čuda, „državni čin” i „istorijski značaj” (doduše, i „kaznena ekspedicija”). Među porodičnim oglasima, pak, u ondašnjoj štampi najviše se pisalo o „ponositoj radosti” i „ponositoj žalosti”, a oglasi su, uglavnom, počinjali sa: „Dao život za firera i otadžbinu”.

Dokle, na kraju, stiže propagandizam u „svilenim rukavicama”, mogli ste zaključiti, prekjuče, čitajući izjavu jednog člana libijskog (kontra)revolucionarnog komiteta, samo nekoliko dana nakon što je NATO saopštio da je intenzivirao bombardovanje te zemlje: „Još ranije smo očekivali početak ofanzive, a konačno smo jutros dobili zeleno svetlo od NATO-a i ofanziva prema Tripoliju je počela!” Podsetiću, Amerikanci su, kao i uvek do sada, diljem sveta, gde su vojno intervenisali, kao obrazloženje za agresiju izrekli onu poštapalicu da su tamo „ugroženi demokratija i životi ljudi”.

U sva tri primera, pominje se, dakle, „viši” i „najviši” – globalni, državni, nacionalni ili građanski interes.

Ako sam dobro razumeo stav naše vlasti – mi koji, devedesetih godina, nismo bili na istoj političkoj strani sa Šešeljem i njegovima trebalo bi da se radujemo što on u Sheveningenu neosuđen robija deveto leto. U ime, trenutno aktuelnog, „najvišeg nacionalnog interesa” koji se, u julu 2011, zove „Evropa nema alternativu”, a koji se, u vreme formiranja ove vlade, čitao kao „Ni Evropa ni Kosovo nemaju alternativu”.

Istovremeno, neke Šešeljeve kolege po vokabularu, a po uticaju iz devedesetih i moćniji od njega, danas participiraju u delu naše evrofanatične vlasti. Drugi, sa bivših jugoslovenskih prostora, pretvorili su se u golubove mira, pa čak i, poput šefa slovenačke ratne propagandne, gospodina Kacina, u opunomoćene tumače evropskih standarda od čijih „da” zavisi brzina srpskih evrointegracija.

Nedavni gost Beograda, nemački medijski stručnjak Peter Linden, tvrdi da već posle prve dve sekunde čitanja teksta polovina čitalaca odustane od teme, a svega šest odsto ga pročita do kraja.

Ukoliko, uz takvu pretpostavku, neki moćni centar manipulisanja javnošću, kao u slučaju Šešelja, učini i dodatni „napor” da se „problem” izbriše iz središta naših malih mozgova, eto objašnjenja za kolektivni zaborav ili nezainteresovanost za sudbinu lidera pojedinačno najjače stranke u Srbiji, na izborima 2008. godine.

Da bi vas poštovali drugi, morate prvo da poštujete sebe. Ako ste vlast, onda je vaša odgovornost dodatna, jer morate da poštujete i štitite i državu i sopstveni narod i svakog građanina. A Šešelj je državljanin ove zemlje.

Direktor Agencije za odnose s javnošću „Pragma”

Komentari28
71057
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

"Jaša " "Ignjatović"
Mora da se Duh Braće Ribnikar (onivača lista) pojavio kako bi Novine bile one stare- Hvala. Uzgred da na pomenem, Šanjika-Šandor Petefi sin Srbina Petrovića i Majke Mađarice, napisao je najlepšu rodoljubivu mađarsku pesmu "Talpra Madyar hiv a Haza "(za prevod pitajte poznavaoce madjarkog jezika) I mog Dedu su zvali Šandor. Hvala
Митреле о Митреле
Невероватан чланак. Питам се шта се то десило са Политиком? Да није променила уреднике? Шешељ је држављанин Србије. По Европским и америчким стандардима Шешеља Сребија треба да брани и чува, да налази све олакшавајучће околности за „дела која је урадио“ против народа, државе, демократије, користећи власт „коју није имао“. Једна катица умало рече да је Шешељ изазвао рат.Колико знам Шешељ није имао никакав утицај да се воде ратови, није био врховни командант, министар војске. Дачић је имао већу улогу, каоличност и као члан СПС. Ни Милошевић није почео рат. Нико не може да објасни да је Милошевић радио на рушењу Југославије. То је обична лаж. Да је Милошевић, Младић и Шешељ бранили Србе, то је тачно. То им је била обавеза. Обавеза је сваког србина да брани србе и Србију. Од свих напада од сваке угрозе. Шешељ се добровољно пријавио. Није нико требао да га води. Сам се повео да брани Србију, не штедећи себе, странку. Ризикм је био огроман, он га је био свестан. Речи Ђинђиђа извире страх од паметног лидера, србина – човека истине. То што Шешељ не поштује суд свима је познато.За то не морају да га оптужују додатно. Тај суд нико НОРМАЛАН у свету не признаје. Ни Америка не признаје ниједан европски суд за своје грађане.
Гоца Сликарка
Држава треба према својим грађанима да буде као родитељ, пред странцима да брани своје грађане а када смо насамо да каже све што мисли да не ваља, у нашем случају држава се понаша према својим грађанима као странци према њима, некада се и странци према нашим грађанима боље понашају од наше државе. Па замислите да су неког Американца затворили што нема ни теоретске шансе, али рецимо да су га затворили и да му суде овако како суде господину Шешељу, шта би се десило.
citac HU
Samo u moje ime, 'pragmatist' neka odgovori, ako hoce, njegovo. Da je clanak napisan na madjarskom jeziku, verovatno bi razumeo i sustinu i detalje, ali vecinu komentara vec ne. Treba da znate dve stvari o madjarskom jeziku. Prvo, taj je jezik verovatno treci od gore, posle jezika Han koji govori oko 80% Kineza. Japanski pa odma iza njega madjarski. Mene danas vec ne mogu da namirisu, cak i kad pisem. Ali je njihov svakidasnji govor barem pet puta bogatiji od naseg srpskog. Kazu lingvisti, da do danas jos nije rastumaceno 20.000 (dvadeset hiljada) idioma naseg coveka Sanjike Petofija. A ziveo je svega nepunih 30 godina. Imao sam onomad prijatelja u MagyarSzo-u, on sok ja vinjake, covek srpskog imena i prezimena, al kad progovori na madjarskom, eventualno sam naziro o cemu prica. Govorni madjarski, svakodnevni, pa i onaj na TV, ima bogami oko 8.000 reci. Koliko nas srpski, u Bosni, oko Travnika, ili ono o cemu prica princeza Ateh kad treba da se opredeli. Izmedju soli i njih. Tri vere.
slobista .
Ovakvi tekstovi objavljeni prije godinu, dvije bili bi znak pravog novinarstva i novinarskog postenja, ovako cini mi se da se radi o dodvoravanju uskoro novoj vlasti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja