ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:29

Da li je počeo obračun u „Drugoj Srbiji”

četvrtak, 07.07.2011. u 22:00
Владимир Тодорић, Наташа Кандић, Соња Бисерко и Миљенко Дерета

Kvalifikacije koje je na račun pojedinih prvaka „ Druge Srbije” izrekao Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku i aktivista za ljudska prava, protresle su redove nevladinih organizacija. U autorskom tekstu „Filozofija NVO palanke” objavljenom u listu „Danas” Popović je svoje kolege nazvao „belim medvedima” koji žive na lovorikama stare slave i zasluga iz devedesetih godina. On smatra da je uz iskreno poštovanje i priznanje rana iz prošlosti sada došlo vreme da se razbije zavet ćutanja i pokrene kritička rasprava o monopolima, klanovima, mobingu, neprofesionalizmu, vezi sa političkim strankama, govoru mržnje, ideološkoj isključivosti, zloupotrebi žrtava…

Da li su zaista NVO nedodirljive? Da li je došlo vreme da i one počnu da polažu račune?

Čelnici nekih od najznačajnijih organizacija civilnog sektora uglavnom se slažu sa Popovićevom ocenom da je vreme da se ozbiljnije pročešljaju i njihovi poslovi. Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta i direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić saglasni su sa stavom da u civilnom sektoru ima mnogo tema o kojima se do sada ćutalo.

Kandićeva: Priznajem da sam grešila

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koju je Popović posebno apostrofirao u svom autorskom tekstu kao paradigmu nedodirljivosti, odbija, međutim, takve optužbe.

„Ne prepoznajem tu terminologiju. Nemam pojma šta znači nedodirljiv, ja sam u tramvaju, uvek sam javno dostupna svakome. Zovu me ljudi, moj telefon je dostupan i kućni i u kancelariji, ne znam šta to znači. Nikad nisam bila beli medved, ali bih jako volela da jesam, baš mi se dopada da mi neko dodeli taj status”, kaže Kandićeva za „Politiku”.

Ona priznaje da je grešila, ali ističe da je „u potpunom miru” sa onim što radi i što je radila.

„Svesna sam da sam verovatno hiljadu puta mogla bolje da uradim, da neke stvari nisam uradila, ali ne vidim da je taj Dragan Popović osoba koja može da ocenjuje moj rad i da me naziva belim medvedom”, ističe ona i dodaje da joj slava ne treba niti da je ikada imala. Sve što je ikada dobila su, kako kaže, priznanje opštine Tutin i jedne organizacije za ljudska prava iz Leskovca. „To je sve od moje slave u Srbiji. Meni nikakve zasluge ne pripadaju, niti ih tražim jer sam radila isto što i hiljade ljudi koje sam tokom proteklih godina srela”, objašnjava Kandićeva.

Todorić: Institucionalno povezani sa jednom partijom

Za razliku od nje, Todorić bi u principu potpisao Popovićevu ocenu da je dugo vladala slika da postoji jedinstvo u toj „Drugoj Srbiji”, odnosno da postoji zajedničko mišljenje o svakom pitanju.

„To je sve sem istine, postoje ogromna neslaganja. Ali je pitanje zašto se to krilo. Verovalo se da svi koji nastupaju u ’Peščaniku’ misle isto. Razlog je bio taj što je ta cela jedna grupacija dugo vremena podržavala jednu političku opciju i što su najviđeniji ljudi iz te ’Druge Srbije’ bili čak i institucionalno povezani sa jednom partijom”, kaže Todorić.

Postojala je potreba, kako objašnjava, da se ujedini taj front, pa da postoje neke „tate i mame” nevladinog sektora koje nastupaju u ime svih. On smatra da i dalje postoji taj pritisak, pre svega kroz određene donatore, ali i kroz određena sredstva državnog finansiranja, mahom lokalna. Međutim, u pluralizmu je normalno da postoje različita mišljenja i da postoje sukobi.

Na pitanje da li su stavljene „šape na donatore”, kako tvrdi Dragan Popović, Todorić odgovara odrično i dodaje da nije moguće staviti šapu na donatora iz sveta. „Činjenica je da sada postoji manje fondova, da je sve veća konkurencija, gloženje za fondove i da neki pokušavaju da politički upotrebe celokupnu NVO scenu. To funkcioniše tako što ’mame’ ili ’tate’ pošalju cirkularne mejlove sa svojim saopštenjima i traže da svi to potpišu. Onaj ko ne potpiše, znači nije sa nama”, objašnjava Todorić kako funkcioniše NVO.

Dereta: Nedostatak dijaloga ozbiljan problem

Da su mnoge teme u civilnom sektoru proteklih godina gurane pod tepih smatra i Dereta. Ima mnogo tema, kaže, o kojima se ne razgovara na pravi način i neki se ponašaju kao da ih nije briga za sektor u celini nego samo za njihovu pojedinačnu organizaciju.

„I to je ozbiljan problem, jer ni one neće opstati ukoliko sektor ne opstane. Nije ključan samo nedostatak dijaloga unutar sektora nego i nedostatak pravog dijaloga kod donatora. Kad pogledate godišnji izveštaj donatora, unazad nekoliko godina, onda vidite da neki donatori zaista kontinuirano finansiraju samo dve organizacije u Srbiji, bez obzira na to da li one postižu neke rezultate ili ne”, objašnjava Dereta.

Biserko: Ne bežim da u civilnom sektoru ima problema

Ističući da je otvorena za svaki dijalog o radu NVO, Sonja Biserko kaže da je ovaj sektor na udaru punih dvadeset godina i da se situacija nije mnogo popravila ni posle 2000. godine. Posebno se, kaže, to može reći za period dok je premijersku funkciju obavljao Vojislav Koštunica. Naravno, kako ističe, legitimno je govoriti i o tome šta su NVO uradile.

„Ne bežim od toga da civilni sektor ima probleme. Međutim, imate razne organizacije u tom sektoru, sleva, zdesna, radikalne. To su problemi koji su normalni za društva u tranziciji. Popovićev tekst je možda jedan ugao gledanja. O tome treba razgovarati, a ne stalno stavljati ih na stub srama”, smatra Biserko.

Većina organizacija iz ovog sektora, kako tvrdi, bori se za preživljavanje dok samo vrlo mali broj ljudi ima osigurane fondove. „To je jedna konstantna borba za opstanak, za promovisanje određenih tema i vrednosti. U našem društvu je vrlo dugo preovladavao stav da koncept ljudskih prava za koji se zalažemo narušava srpski identitet i zato još postoji otpor onome što radimo”, ističe Biserko.

----------------------------------------------

Kandićeva o optužbama za diktatorsko ponašanje, crnim listama…

Za Popovića nije problem samo nekritičnost prema radu civilnog sektora nego i ponašanje pojedinih lidera „Druge Srbije”. Tako on uz konstataciju da je Nataša Kandić borac za prava žrtava i žena čiju hrabrost niko ne može dovesti u pitanje, on istovremeno navodi i da se u kuloarima čuje „o mobingu, diktatorskom ponašanju, vređanju ljudi, neprofesionalnom ponašanju, crnim listama ’neprijateljskih’ organizacija koje se dostavljaju donatorima.

Kandićeva na te optužbe ne odgovara direktno već kaže da Popović nema nikakvo moralno pravo da govori o drugima.

„Prošle godine u maju smo imali jedan sastanak sa pravnicima povodom statuta Rekom i išla je grupa pravnika iz Beograda. Svi smo išli autobusom, a on je išao kolima sa vozačem i za mene je to gotovo”, priča ona.

Komentarišući kritike na račun Kandićeve, Dereta kaže: „Ja se krećem kroz iste kuloare pa čujem svašta, ali ja to ne bih komentarisao dok to ne izađe u javnost na pravi način”.

J. Cerovina
B. Čpajak


Komentari11
e0457
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

B G
Posao se privodi kraju,gazde zavrću slavine i sele se na druga mesta
Gojko Bura
Ove nevladine organizacije, polako se izgleda gube. Najverovatnije im nedostaje novaca, donacije su prestale za razjedinjavanje političke scene u Srbiji. Sve ono što su uradili, a nisu ništa uradili, na očigled svih nas, već su napravili više štete nego koristi. Čujem da traže načina da se finansiraju iz nekih državnih fondova, Iz kojih to fondova kad su svi prazni, šta to u Srbiji radi da stvara neki dohodak, odakle bi se moglo izdvajati za njih. Kad je državni budjet prazan, odakle od siromašnog građanina, pa koga to narod treba još da finansira, kad ni za hleba nema. I šta bi to gospoda iz nevladinih, da nađu načina kako da dođu do primanja kako bi i oni živeli na tuđoj grbači. Što ponovo ne podnesete svoje zahteve vašim donatora da vam udele još malo novca kako bi ste istrajali, a šta niste im više interesantni, a i štaćet im, kad su preko vas sve postigli. . .
Bianca B.
Prilicno je ocigledno da se smanjuju fondovi, i da ce doci do obracuna. Isto tako je ocigledno da Srbija sada ima na vlasti politicki sistem koji ispunjava sve zahtjeve, pa nisu potrebni u velikom broju "alternativni glasovi". Najveci i najvazniji ce opstati, jer su oni u stvari izvor sredstava za drugo- i trece-redne grupe. Kako vladajuce partije mogu kontrolirati Skupstinu, nema nade za sustinsku promjenu. Promjena koja je HITNO POTREBNA je podjela NVOs na gradjanske grupe koje pomazu direktno gradjane u potrebi za zastupnistvom, pokretanja konkretnih inicijativa od kojih ce gradjani imati korist, i one cija funkcija je politicka. U US, ta podjela je prilicno jasna. Svaka organizacija koja se bavi politikom, ne moze dobiti status neprofitne organizacije, kao sto su nevladine organizacije. A ako primaju sredstva iz inostranstva, onda se moraju registrirati kao agenti stranih korporacija, drzava, ili institucija. Financiranje iz "nepovratnih sredstava" je prilicno tipicno.
dejtonski nesporazum
Voleo bih da finansijska inspekcja pretrese racune ovih organizacija, voleo bih da drzava ponekad obrati paznju na izjave pojedinih celnika ovakvih organizacija i ako postoje ( a postoje) pravne mere da preduzme nesto ( kad vec za sebe kaze da je pravna drzava), voleo bih da ljudi koji nemaju isto misljenje kao lideri ovih organizacija imaju proporcionalni pristup medijima, Voleo bih.....jos mnogo toga ali ko nas iz devete Srbije pita sta mi mislimo i hocemo.
Шатро Еуропејац
Како се финансијска криза шири тако и западни фондови тамошњих безбедносних агенција за 'развој демократије' пресушују или долазе нови приоритети – Сирија, Либија, Иран...да се и тамо мало 'демократишу', тј. поткоповају своје државе и праве од ње западне колоније. Симптоматично је да је код нас у протеклих десетак годин и власт свим силама (финансијски, медијски, политички, полицијски...) такође подржавала издају сопствене земље. Другосрбијанске НВО би могле да рапортирају парафразирајући г-н Стипета: ‘Mission accomplished – Srbija je uništena’.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja