ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 13.07.2011. u 22:00 Miša Đurković

Porodica kao temelj

Nekoliko glasova je već istaklo činjenicu da je pokušaj ljudi iz vrha vlasti da se „ogrebu” o uspehe Đokovića neukusan, baš kao i stalno prisustvo jednog od ministara na svim finalnim mečevima koje je Novak ove godine odigrao. Da se ne radi o slučaju, već o jasnoj propagandnoj strategiji mogli smo da vidimo iz autorskog članka koji je lično predsednikov Alister Kembel pre nekoliko meseci objavio u jednom beogradskom nedeljniku.

Onima koji su svesni činjenice da evropska mantra sve manje donosi na političkom tržištu, odavno je bilo jasno da će izborna strategija vlasti morati da se bazira na nekoj vrsti novog, modernog patriotizma. Upravo to nam je u navedenom tekstu objasnio gospodin savetnik, iznoseći time verovatno programski okvir njihove sledeće kampanje.

U navedenom tekstu nema, inače, ničeg spornog: Novak zaista jeste jedan od retkih zdravih moralnih i vrednosnih orijentira koji se našoj omladini može ponuditi kao uzor danas. Problem je međutim što članak ne dolazi iz krugova nekakve političke alternative, već od samih vrhova aktuelnog režima koji je na vlasti čitavu deceniju. Stoga je prvo i logično pitanje: zašto do sada niste ništa uradili da promovišete takve ljude i takav vrednosni univerzum?

Sistem vrednosti koji Novak Đoković utemeljuje zasnovan je pre svega na strahovitom radu, odricanju, dugoročnom ulaganju i stalnom usavršavanju koje tek nakon decenija rada donosi rezultate. Voleo bih da vidim u kom segmentu našeg društvenog života danas možemo da nađemo otelotvorene te vrednosti. Da li se na primer uspeh u biznisu ovde bazira na originalnim idejama, postepenom rastu i mudrim investicijama ili je usko povezan sa partijsko-političkim vezama i zaobilaženjem zakona? Da li se, recimo, uspon u politici povezuje sa postepenim napredovanjem, utemeljenošću u organizaciji i dugotrajno sticanim iskustvom u administrativnim poslovima, ili je postalo pravilo da vas preko noći u vrh inicira partijsko rukovodstvo i da na ministarska, savetnička i druga odgovorna mesta dolaze ljudi kojima je to prvi posao u životu?

Ako se već govori o tihom, nenametljivom ali utemeljenom patriotizmu koji Đoković oličava, opet se postavlja pitanje da li vladajuća politika u Srbiji uopšte priznaje patriotizam kao vrednost; da li ga naši mediji, obrazovni programi i kulturna politika podstiču ili smo umesto toga dobili neograničeno promovisanje internacionalizma, regionalizma, jugonostalgije itd.

Probajmo, međutim, da se ovde posebno usmerimo na možda najveći paradoks kad je u pitanju odnos vlasti i fenomena Đoković. Ako je rad prva reč koju treba dovesti u vezu sa Novakovim imenom, druga je svakako porodica. Priča o uspehu Đokovića je jedna savremena oda porodici, tradicionalnoj, višedetnoj, složenoj i povezanoj u dobru i u zlu. Takva je uostalom priča o svim našim teniserima jer naša javnost na sreću ne zna kakve su muke roditelji imali da bi našli sredstva za uspon i uspehe dece od kojih je već troje dobacilo do svetskog broja jedan, i koliko je rizika sa svim tim bilo skopčano. Jedino je veliko međusobno poverenje dece i roditelja moglo da uveri roditelje da se rizik isplati.

Porodica je, ne slučajno, osnova oko koje savremena politička desnica bazira svoj program. Za razliku od levice koja promoviše sve vrste modernih zajednica i nastoji da izjednačava prava takozvane LGBT populacije sa klasičnom porodicom, desnica, naročito u Americi a sve više i u Evropi nastoji da brani tradicionalnu heteroseksualnu porodicu kao osnovu stabilnog psihosocijalnog i vrednosnog razvoja dece, ali takođe i kao osnovnu jedinicu privrednog života. Ne slučajno, u Americi besni kulturni i vrednosni rat u kome desnica serijom referenduma insistira na definisanju braka kao zajednice muškarca i žene, dok levica pre svega preko sudskih odluka promoviše gej brakove i antiporodično zakonodavstvo.

Ako se vratimo na naš slučaj uočićemo da Novak sa pravom ističe da je njegov uspeh pre svega uspeh celog porodičnog preduzeća (koje su upravo tako i nazvali), kao i da dan-danas oni ostaju na okupu zajedno usmeravajući sredstva koja sada pristižu u ogromnim svotama. U isto vreme dok je Srbija slavila uspeh Novaka i porodice Đoković, u medije su međutim procurele prve vesti o idejama kojima se barata u novom porodičnom zakonodavstvu čiji je prednacrt, kako čujemo, završen. Po onome što se u medijima moglo videti politika vlasti će ići ka veoma liberalnoj regulativi koja uvodi surogat majke, priznavanje gej brakova i slične inovacije. A ako neko sprovodi takvu politiku nije mi jasno s kojim pravom se poziva na uspehe porodice Đoković?

viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije

Komentari16
47c26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

misa savic
Sve pohvale autoru! Tacno je da je utemeljenje svih uspeha u zivotu upravo svaka vrednost koja je iz porodice proistekla. Ne treba vrednovati porodicu prema velicini uspeha koja im deca postizu i ne moraju to biti uspesi da se porodica po necemu u svetu prepoznaje. Uspeh je svake porodice i ako se njenom decom ne bave ni policija ni zdravstvo (radi lecena od poroka y sl.) . Uspeh su i vrednosti porodice koja ce deca izneti i u svome zivotu negovati i zastupati licno. A to nisu vrednosti koje ce nam novi zakon o braku doneti. Tradicionalna porodica, a posebno u nasim uslovima i niskom standardu, takodje poseduje vrednosti koje ce u deci razviti upravo osecaje pripadnosti i porodici i drustvu i svojoj zemlji. Svojatanje uspeha jedne porodice i njenog deteta je jeftin politicki marketinski trik, vladanje medijima i tim slikama, samo su potvrda da druge porodice i druga dobra, uspesna i talentovana deca, u svim obastima zivota i delovanja nisu potrebma. A tek predlozeni zakon bice pogubam
lazna dilema
"По ономе што се у медијима могло видети политика власти ће ићи ка веома либералној регулативи која уводи сурогат мајке, признавање геј бракова и сличне иновације. А ако неко спроводи такву политику није ми јасно с којим правом се позива на успехе породице Ђоковић?" Besmisleno i zlonamerno pitanje autora. Ako vlada uvodi "inovacije" koje autor pominje to ne znaci da je vlada protiv tradicionalne porodice, pa da on treba da se pita "kako to? Zar te inovacije ne mogu da zive zajeno u srpskom drustvu bez konflikta? U evropskim drustvima to nije nikakav problem i ta pitanja su davno resena. Ne treba biti Ajnstanjn pa ne videti da autor proizvodi jednu logicki sasvim prostu laznu dilemu.
MiT TiM
Tamara I | 14/07/2011 14:28 Slazem se s Vama po pitanju mediokriteta i sl. No, g Djurkovic je ukazao na mnogo slozeniji problem drustva a to je urusavanje porodice, rasturanje i nemanje porodicnih vrednosti. Nisu gay krivi za takve promene vec kako neko vec rece feministicko-sovinisticke organizacije i njihovi stavovi koje u vecini slucajeva vlast tj predstavnici naroda podrzavaju.
Nenad B.
@Tamara I. Kada vec nemamo vecinski predstavnicki sistem i kada se demokratija svodi na "Vece staresina" oliceno u partijskim vodjama, onda bi pomenuta demokratizacija stranaka dovela bar do demokratskog izbora pojedinog staresine. Ono sto je jos znacajnije, takva partijska demokratizacija bi mobilisala ljudske kapacitete koji se trenutno nalaze izvan partija, a koji visestruko prevazilaze one u njima samima. Ne samo kvantitativno. Partije bi prestale da lice svojom organizacijom na feude sa svim losim osobinama koje takav autokratski sistem proizvodi i postale bi svetleca reklama demokratije. PS. Nemojte molim vas sa Rusoom. Naivan? Samo losije ide posao ovih dana, pa recimo - dokon.
nato natovski
nemoj Miso tako ostro...sada ce ti odgovoriti Zeljka Butorovic i ostale ekspertice (jel' se tako kaze po novogovopru???)ili ekspertkinje a ne mozes sam protiv njih...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja