sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Šest hiljada metara vojne istorije

Autor: Jelena Čalijanedelja, 17.07.2011. u 22:00
Војни архив отворен је за све држављане Србије, док је странцима приступ дозвољен по посебној процедури (Фото Д. Јевремовић)

Kada bi se poređala u pravu liniju građa koja se čuva u Vojnom arhivu u Beogradu njena dužina iznosila bi čak šest kilometara. Ili, da budemo precizniji, 6.080 dužnih metara u koje su smeštene pobede i porazi, primirja i planovi bitaka, naredbe, prepiske, depeše, fotografije, pozivi na opštu mobilizaciju, memoari. U tom obilju, od dokumenata o svakodnevnom životu vojske, do onih koji pripadaju velikim istorijskim događajima,kao što je nemačka objava o streljanju građana u Kragujevcu, teško je izdvojiti najinteresantnije. Sva dokumenta su važna i pišu deo istorije ovog naroda, kaže direktor Vojnog arhiva, pukovnik Dragan Milošević. Ipak, ilustracije radi, izdvaja nekoliko.

– Sačuvan je predlog poručnika Jovana Dragaševića ministru vojnom o sakupljanju arhivske građe od 6. juna 1865. godine, Ukaz o obrazovanju Nišavske vojske od 20. novembra 1885. godine. Veliku vrednost imaju dokumenta koja se odnose na period balkanskih ratova: Izveštaj o zaključenju primirja s Turskom od 23. novembra 1912. godine, Naredba vrhovnog komandanta o zaključenju mira u Bukureštu od 29. jula 1913. godine. Takođe, vredna je pažnje arhivska dokumentacija Glavnog generalštaba Kraljevine Srbije, protokoli poverljivih sednica Glavnog generalštaba od 1904. do 1914. godine – nabraja pukovnik Milošević.

Vojni arhiv prikuplja arhivsku građu nastalu od 1847. godine, ali najstariji dokument koji se ovde čuva spada u još dalju istoriju. To je karta iz 1716. godine na kojoj je predstavljena granica između austrijskog carstva i Srbije. U fondovima iz perioda Drugog svetskog rata, na primer,zastupljene su gotovo sve strane: tu su dokumenta vezana za narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije, fondovi Jugoslovenske vojske u otadžbini, emigrantske vlade Kraljevine Jugoslavije, vlade Milana Nedića, nemačke  i italijanske okupatorske vojske, fond Nezavisne države Hrvatske.

–Arhivska građa postaje dostupna javnosti 50 godina od dana njenog nastanka. Može biti dostupna i nakon 30 godina od njenog nastanka, ali samo ukoliko to tvorac ili pravni sledbenik dokumenta dozvoli ili po odobrenju ministra odbrane. Državljani Srbije i istraživači iz inostranstva imaju neograničeni pristup arhivskoj građi koja je otvorena za javnost, sređena i za koju su izrađena informativna sredstva–objašnjava pukovnik Milošević.

Građani koji su ispitivali poreklo porodice dolazili su tako u Vojni arhiv gde se čuva oko 52.000 personalnih dosijea oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije, svaki s fotografijom, podacima o toku službe, nagradama, pa i bolestima, koje je neki vredni kadrovik ispisao krasnopisom. Obraćale su im se i državne komisije: arhiv je dostavljao tražena dokumenta komisiji za saradnju s Haškim tribunalom, radio je tu i tim stručnjaka koji istražuju detalje vezane za smrt Draže Mihailovića, a prilikom naše posete u čitaonici arhiva zatekli smo istraživače koji proučavaju tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine.

–Zbog procesa rehabilitacije, imamo mnogo zahteva od naših sudova za dokumentacijom koja se odnosi na vojna suđenja. Takođe, nedavno su nas posetile dve strane delegacije, nemačke sudije i delegacija iz Memorijalnog centra Jad Vašem. Nemački istraživači zainteresovani su sa građu koja se tiče suđenja nacistima. Mi imamo spisak od oko 5.000 imena onih kojima je suđeno, ali delegaciju naročito zanimaju izjave koje su davali na sudu i imena saradnika koje su pominjali. Delegacija iz Jad Vašema bila je veoma zadovoljna obimom dokumentacije koja se tiče stradanja Jevreja–kaže pukovnik Milošević.

Krajem 2006. godine započela je digitalizacija arhivske građe. U saradnji sa Institutom „Džeferson”, na čelu s Biljanom i Aronom Presnelom, uz donaciju vlade Kraljevine Norveške, Fondacije braće Rokfeler i Fondacije „Najt” nabavljena je vredna oprema za digitalizaciju i urađen specijalan softver prilagođen Vojnom arhivu. Skenirano je više od 3.600.000 dokumenata, što je oko 10 odsto ukupne građe, a među njima i najstariji dokumenti do početka Prvog svetskog rata.


Komentari5
1ddea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Крндија Митар
Није то ништа. Колико тек има НАТО и Шутановац у својим архивама. Питајте америчке и британске саветнике у министарству одбране. Вероватно имају кључеве од тих 6 хиљада метада
78 78
Dali nasi "stucnjaci" znaju da taj "specijalni softver" moze elekrtronski (bezicno),da salje radoznalima, sve kopije, koje budu digitalizovane.!!!???...Najbolje da pitate Arona Prensela. Kako se to radi on ce vam "sigurno"pomoci...?Donacije se ne daju na lepe oci, a kad znamo da nas Srbe mnogi vole-ali iz daleka.!!!
Zmaj sa Homolja
Sjajno! Da to nesto vredi pokupili bi okupatori u dva svetska rata. Samo vi to cuvajte sakriveno. A nasi ucenici neka uce iz udzbenika koji su pisani na osnovu objavljene gradje. Da bar ima sta da krijemo?Neke zapisnike iz Drugog svetskog rata koje imamo trebalo bi objaviti. Ali neki od unuka to nece i ne daju jer ce drugi unuci da znaju kakve se bile necije dede. Moze li Politika da objasni kakva je to karta iz 1716 godine o granici Austrougarske i Srbije. Ko je sacinio, u koj esvrhe i o kojoj se granici radi. Zar Vas strah od Turaka. Koliko znam u tim godinama se sa Austrougarskom granicila na ovim prostorima samo Tursko odnosno Tursko carstvo. Otvorite te arhive da deca malo nauce neposredno iz dokumenata. stvarno ste cudo?
Budimir Djurdjevic
Znaci tek za 50g. ce saznati nasi unuci ko je prodao Milosevica,Karadjica ,Mladica...ako to dozvole unuci onih koji su ih prodali ? Genijalno-nema sta !
Srbin Sumadinac
A kako stoje stvari sa arhivama sluzbi bezbednosti!? Davno prosao peti oktobar, KPS (SPS) rehabilitovan pa vise nikome ne pada na pamet da dekomunizuje Srbiju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja