ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Vaspitne batine

Ponovo je aktuelizovana ideja o apsolutnoj zabrani svakog telesnog kažnjavanja dece, sada u jednoj blažoj formi, tako da se ipak ne spominje ranije najavljeno kriminalizovanje takvog roditeljskog vaspitnog stila. Dakle, ne bi svaki šamar ili „laki” udarac po debelom mesu bio krivično delo, ali bi takav čin predstavljao kršenje porodičnopravnih normi, što bi onda grešnog roditelja potencijalno moglo izložiti intervenciji nadležnih socijalnih službi.

Nedavno je „Politika” objavila polemiku između psihoterapeuta Zorana Milivojevića i profesorke Olge Cvejić-Jančić. Profesorka je branila rešenje iz prednacrta građanskog zakonika, a psihoterapeut je takvom stavu žestoko oponirao, tvrdeći da ono ne uzima u obzir određene psihološke zakonitosti, posebno navodeći da su batine „sastavni deo vaspitanja” i da se ne radi o jedinoj vaspitnoj metodi, ali da i takav način vaspitanja ponekad ima svoju svrhu. Profesorka je tvrdila da svako telesno kažnjavanje dece narušava njihovo ljudsko dostojanstvo, garantovano Konvencijom o pravima deteta, koja državama nalaže zaštitu dece od svih oblika fizičkog nasilja, pri čemu Komitet za prava deteta smatra da nije dozvoljeno bilo kakvo fizičko kažnjavanje dece.

Čini se da su u ovoj polemici jači argumenti na strani psihoterapeuta. Ako bismo smatrali da Konvencija o pravima deteta zabranjuje baš svako telesno kažnjavanje dece, to bi onda značilo da te odredbe krši najveći broj država, a to, naravno, nije slučaj. Naprotiv, daleko je veći broj država koje su pristupile ovoj konvenciji, a koje nemaju takvu vrstu zabrane u svom zakonodavstvu.

Ne mogu se poistovetiti termini „svako telesno kažnjavanje” i „nasilje”. U Srbiji se i sada bilo koji oblik nasilja učinjenog prema detetu, kako od strane roditelja, tako i bilo koje druge osobe, striktno sankcioniše i to ne samo normama porodičnog zakonodavstva, već pre svega pravilima krivičnog prava, odnosno čitavim nizom inkriminacija, kao što su teška telesna povreda, zlostavljanje i mučenje. Ako roditelj postupa nasilnički prema detetu, što bi bio slučaj i onda kada je njegova jedina vaspitna metoda telesno kažnjavanje ili ako dete brutalno telesno sankcioniše, onda bi on učinio krivično delo nasilja u porodici, a u nekim slučajevima bi se radilo o zapuštanju i zlostavljanju maloletnog lica.

Dakle, svaki iole teži telesni nasrtaj roditelja na dete je i sada zabranjen. Šta bi se onda postiglo dodatnom zabranom baš svakog telesnog kažnjavanja dece ? Ništa posebno, osim što bi to bila nova kompromitacija našeg pravnog sistema, uz stvaranje brojnih mogućnosti za teške zloupotrebe. U najvećem broju slučajeva bi se radilo o „goloj” normi, jer je teško poverovati da bi većina roditelja koji povremeno lako telesno sankcionišu svoje dete, naprasno promenilo takvu praksu. Kada najveći broj građana neki zakon ne poštuje, onda je problem u zakonu, a ne u građanima. To, ipak, ne znači da neki „grešnici” i tada ne bi odgovarali, ali bi takva „pravda” bila potpuno arbitrarna, jer bi zavisila od stepena „entuzijazma” službenika nadležnih centara za socijalni rad ili još gore, od nekih drugih okolnosti poput argumenata zavađenih stranaka u parnici za razvod braka, brižnosti „dobro obaveštenih komšija” i sl.

Dete je „otac čoveka”. Ako se dete odgaja u atmosferi ljubavi i pažnje, veće su šanse da izraste u dobrog i uspešnog čoveka. Obrnuto, ako je dete žrtva nasilja, čovek koji iz njega nastane svakako će imati velike probleme. Ali nije svako telesno kažnjavanje dece, apriorno i nasilje, niti je nasilnik svaki roditelj koji voli svoje dete, brižno se stara o njemu, ali povremeno u vaspitne svrhe i u izuzetnim okolnostima primeni i neki donekle oštriji vaspitni metod.

profesor Pravnog fakulteta BU

Komеntari0
f9995
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja