utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:31

Obnovljeno više od 50 spomenika

Autor: N. Kovačevićsubota, 02.12.2006. u 18:41
Војно гробље у Ваљеву пре и после обнове (Фотодокументација ,,Политике")

Brojni spomenici posvećeni događajima iz perioda Oslobodilačkih ratova, počev od Prvog srpskog ustanka pa sve do Drugog svetskog rata, prethodnih nekoliko decenija bili su mahom zapušteni, obrasli u korov i rastinje. Međutim, u poslednje dve godine obnovljeno je više od 50 vojnih memorijala. Obnovom su obuhvaćena najstarija i najznačajnija vojna groblja, spomenici i kosturnice.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike prvi put, krajem 2003. godine, počelo je da radi na izradi evidencije nepokretnih kulturnih dobara iz ratnih perioda koji se nalaze u Srbiji ali i izvan granica naše zemlje.

Ivana Mrkić, načelnik odeljenja, i Dejan Ristić, savetnik u Sektoru za boračko-invalidsku zaštitu tog ministarstva, napominju da u zemlji i inostranstvu ima nekoliko hiljada vojnih memorijala. Verovatno postoji još više neevidentiranih, budući da još nisu okončana sveobuhvatna istraživanja.

U poslednje dve godine obavljeni su opsežni restauratorsko-konzervatorski radovi na desetinama spomenika kulture iz ratnih perioda u zemlji i u inostranstvu, kaže istoričar Dejan Ristić.

Među tim spomenicima nalaze se i spomenik "Balada obešenih" u Subotici, Vojničko groblje iz Prvog svetskog rata u Valjevu, Spomen-kompleks Cerske bitke u Tekerišu kod Loznice, spomen-crkve u Lazarevcu i Ćelijama kod Lajkovca, Spomenik Stevanu Filipoviću u Valjevu, Memorijalni kompleks "Šančevi na Ivankovcu" kod Ćuprije, Spomenik mišarskim junacima u Mišaru kod Šapca, Spomen-crkva u Deligradu kod Aleksinca... Obnovljeno je i jedanaest srpskih vojnih memorijala u Grčkoj, Rumuniji, Makedoniji, Tunisu i Hrvatskoj.

O višedecenijskoj nebrizi prema ovom segmentu nacionalne kulturne baštine svedoče brojni primeri. Tako su zemni ostaci više od deset hiljada srpskih ratnika stradalih u bitkama tokom Balkanskih ratova (1912. i 1913) u Makedoniji nestali bez traga, zajedno s delom memorijala podignutih u njihovu slavu. Ostaci Spomen-kosturnice stradalih u Kumanovskoj bici 1912. godine, rad Momira Korunovića, podignute 1937. godine na Zebrnjaku kod Kumanova, koju su Bugari pet godina kasnije minirali, decenijama su tavorili bez zaštite. Od pre nekoliko meseci Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, preko naše ambasade u Skoplju, angažovalo je stalnog čuvara ovog kompleksa.

Posle Drugog svetskog rata, iz ideoloških razloga i zbog nemarnog odnosa prema tradiciji, oskrnavljeni su i neki vojni memorijali na kojima su se nalazili državni simboli (grb, dvoglavi orao, potpis kralja Aleksandra Karađorđevića), koji su sada obnovljeni i trajno zaštićeni.

U pitanju su spomenici kulture nastali u periodu od druge polovine 18. pa sve do kraja 20. veka, koji spadaju u grupu najuspešnijih umetničkih i arhitektonskih ostvarenja, kao i kulturna dobra koja čuvaju spomen na neke istorijske događaje, ili ličnosti čije je delovanje predstavljalo prekretnicu u konkretnom razdoblju.

Svojom značenjskom, umetničkom i arhitektonskom raznolikošću, ali i teritorijalnom rasprostranjenošću pomenuta kulturna dobra na reprezentativan način govore i o stvorenim, odnosno usvojenim predstavama balkanskog regiona u širim evropskim i svetskim okvirima.

Svi vojni memorijali koji se nalaze na tlu naše zemlje, ali i u inostranstvu, nastajali su u dugom periodu, a gradili su ih najeminentniji domaći arhitekti i vajari poput Momira Korunovića, Petra Palavičinija, Vojina Bakića, Aleksandra Deroka, Bogdana Bogdanovića, Nikolaja Krasnova, Aleksandra Vasića, Dušana Džamonje, Miodraga Živkovića, Jovana Kratohvila, Janka Šafarika, Ivana Meštrovića, Jovana Soldatovića.

Srpski vojni memorijali u inostranstvu nalaze se na području trideset osam evropskih, azijskih, afričkih i severnoameričkih država. Oni predstavljaju nezaobilazni segment sveukupne nacionalne kulturne baštine i trajni svedok burne i slobodarske istorije Srbije.

Zalaganjem Ministarstva rada, posle višedecenijskog zaborava oni su ponovo pred očima javnosti i u punom sjaju podsećaju na slavne događaje i ličnosti naše oslobodilačke tradicije. Njihova zaštita nije, međutim, samo zadatak države, već čitavog društva koje time treba da pokaže dosegnuti civilizacijski nivo i izgrađenu istorijsku svest, zaključuje Dejan Ristić.


Komentari0
2d1f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja