petak, 10.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:31

Selo malo slavi velikana

Autor: Gordana Krajačićsreda, 03.08.2011. u 22:00
Станислав Бинички

Stanislav Binički, svestrani, divni i uporni muzičar, jedan od najvrednijih koje je iznedrila Srbija – sticajem okolnosti rođen je u Jasici, malom selu nedaleko od Kruševca. I ovog leta tamo je održana kulturna manifestacija koja nosi ime ovog velikana srpske muzike, deveta po redu.

Stevanu Biničkom, vojnom inženjeru, koji je gradio pontonski most na Moravi i koji se kasnije junaštvom istakao u ratovima, i majci Mariji, Nemici plemićkog porekla, rodio se davne 1872. sin Stanislav, koji je samo prve dve godine proživeo u Jasici. Kasnije ga je život odveo u Beograd – gde je diplomirao matematiku; pa u Leskovac – gde je godinu dana radio kao suplent; pa u Minhen –na muzičke studije; odakle se vraća u Beograd i gde će ovaj mladi čovek, od 27 godina i sa dve fakultetske diplome, osnovati 1899. Beogradski vojni orkestar (iz čijeg se jezgra formirala 1920. Beogradska opera i 1923. Beogradska filharmonija), a te iste, sa Stevanom Mokranjcem i Cvetkom Manojlovićem, Srpsku muzičku školu i dvanaest godina kasnije i Muzičku školu „Stanković”. Godinu dana pre toga, Beograd je, zahvaljujući njemu, prvi put čuo Betovenovu Devetu simfoniju a osam godina ranije napisao je i prvu (izvedenu) srpsku operu „Na uranku”, po tekstu Branislava Nušića! Zlatnim slovima trebalo bi njegovo ime ispisati u srpskoj istoriji muzike!

Mi mu se nismo odužili na pravi način!Čak i muzička škola u Kruševcu nosi ime Stevana Hristića, Beograđanina (koji, doduše, u Beogradunema muzičku školu, ali koji nikada nije ni posetio Kruševac), a kompozicije Biničkog ne sviraju niti pevaju čak ni đaci škola koje je on osnovao, u koje je donosio stolice iz svoje kuće kako bi deca mogla da prate nastavu!

Jedino malena Jasika, sa svojom Mesnom zajednicom, Osnovnom školom iKulturno-umetničkim društvom koji su poneli njegovo ime, uz Kulturno-prosvetnu zajednicu iz Kruševca i sa milozvučnim tenorom (i diplomiranim hemičarem),najboljim Lenskim koji se ikada čuo u Beogradskoj operi – Radivojem Simićem, rešila je pre devet godina da u Jasici pokrene ono što su pre 46 godina u slavu Mokranjca utemeljili Negotinci – manifestaciju „Stanislav Binički”. Od 24. do 27. jula (rođendana Biničkog) traju dani njemu u čast sa raznovrsnim umetničkim programima, koji su predstavili radove sa likovne kolonije i zavičajne muzičke umetnike, od učenika koji tek stasavaju do magistra klarineta Andrije Blagojevića koji je, pored retko izvođena Tri komada za solo klarinet Igora Stravinskog (autor ih je 1919. posvetio švajcarskom klarinetisti Verneru Rajnhartu, jerga je materijalno pomagao), u kojima su uz vratolomne skokove i začetke minimalizma korišćeni i piskavi visoki registri instrumenta koji više podsećaju na flautske boje, predstaviojoš ređe izvođeni Concerto abbreviato za solo klarinet Petra Bergama. Kompozitor je, inače, ovo delo posvetio Milenku Stefanoviću koji je (1966)bio njegovprvi interpretator. Kao svojevrsni muzički moto manifestacije čuo se legendarni „Marš na Drinu” Biničkog, a njegove horske numere predstavio je muški kamerni hor „Binički”, uz žensku pevačku grupu „Biser”i buket najtalentovanijih učenika kruševačke muzičke škole.

U završnoj večeri nastupili su Kraljevski gudači Svetog Đorđa sa koncertmajstorom Vladimirom Kohom i proslavljenim gitaristom Urošem Dojčinovićem, poznatim na svim kontinentima, koji je dosad ostvario više od tri hiljade nastupa. Oni su predstavili dela baroknih, pretklasičnih, romantičnih i savremenih kompozitora, prikazujući majstorstvo komplementarnog orkestarskog muziciranja, eho-efekata, vijugavu pokretljivost melodijskih linija i stabilnost kontinua. Uroš Dojčinović je maštovito uronio u svojevrsne kantilene laganih stavova, a virtuozno u dvohvate i skokove Koncerta u A-duru Ferdinanda Karulija.

Posle Filharmonije mladih „Borislav Pašćan” i Umetničkog ansambla Vojske Srbije „Stanislav Binički” pažljivoj publici iz Jasike i Kruševca pružila se prilika da uživa u ostvarenoj slivenosti kamernog orkestarskog zvuka.


Komentari2
fa798
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

samo napred
Konacno suvisli tekstovi o muzici, posle decenija nemustog zaplitanja nasih muzikologa. Bravo, Gordana i samo napred.
Nisam plemic a ni rodjen u Beogradu?!
Lep prikaz. Ali, kave veze ima sto je "стицајем околности рођен је у Јасици". Da je "стицајем околности рођен" u, recimo Beogradu, da li bi se to uopste pominjalo!? Naravno vrlo je vazno, narocito u kulturnoj rublici pomenuti da je majka em Nemica em "племићког порекла". Valjda nikada ne bi cuo za muziku da nije toga. Hvala Politici sto nas (nekulturne i primitivne Srbe) i na ovaj nacin "produhovljuje".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja