ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Magija i draž kalemegdanskih forhenda

Autor: Petar Mićkovićsubota, 06.08.2011. u 21:58
Поглед са дрвеног моста на Калемегдану (Фото Мики Величковић)

Gledaj loptu, ne skreći pogled, „vamos tamos”, sve vreme gledaj loptu, hajde, to je najvažnije u tenisu, i ostavi prikovan pogled na mestu gde si je udario... Tako glase osnovni saveti teniskih instruktora koji svakodnevno odjekuju zidinama Beogradske tvrđave.

Siniša Stamenković Siške (50) je trener, praktičar i jedan od najboljih teniskih instruktora, tvrde kalemegdanski maheri. Instrukcije pljušte na sve strane – za bolji forhend, bekhend, volej, servis, smeč...

Specifičan ambijent

Što brže izmahneš kroz zonu udarca dobićeš silovitiji forhend, savetuje Siške i ukazuje da jaka i duboka lopta predstavlja bezuslovni cilj. „Bez obzira na preciznost i jačinu udarca, ako nemaš dobar rad nogu – gubiš vreme u tenisu“, brifuje jednog nabeđenog šampiona.

Njegovo tridesetogodišnje trenersko iskustvo govori da je tenis, posle odbojke, najkompleksniji sport. „Treba vam najmanje 10 godina da biste rekli – naučio sam da igram tenis, čast izuzecima”, kaže.

Kalemegdan ima specifičan ambijent i predstavlja idealno mesto za tenis. Igrati između drevnih zidina tvrđave posebno je uživanje. Ovde su mnogi beogradski teniseri, uglavnom Dorćolci, prvi put udarili lopticu. Forhendom, naravno. Bekhend se sporije uči.

Kalemegdanski tereni najstariji su u Srbiji. Ovde se tenis igra blizu 80 godina, a odbojka znatno kraće (tereni su, inače, vlasništvo Odbojkaškog kluba „Partizan”). U ovaj klub dolaze i teniski veterani koji su prevalili osmu deceniju života. Igraju uglavnom dubl, a najstariji ima 87 godina.

Na ovom mestu 1932. godine, zabeleženo je, gostovao je i „teniski cirkus”. Odigran je egzibicioni meč u kome je glavna zvezda bio Vilijam Tilden zvani Veliki Vil, trostruki osvajač Vimbldona i kapiten šampionske generacije SAD u Dejvis kupu.

To je bio prvi svetski cirkus belog sporta, osnovan 1926. i sastavljen od američkih i francuskih profesionalaca. Veliki Vil došao je na poziv srpskog Dvora: tih novembarskih dana 1932. godine, u dugačkim belim pantalonama i belom džemperu, Tilden je priredio nezaboravni teniski spektakl. Ovaj Amerikanac iz Filadelfije igrao je dubl na „kecu” koji je i danas najpopularniji teren na Kalemegdanu.

Teniska mama Novaka Đokovića i Monike Seleš, Jelena Genčić (74), svojevremeno je pričala da je godinama, posle Drugog svetskog rata, morala da krije teniski reket ispod jakne, dok je trolejbusom dolazila do terena na Kalemegdanu jer je tenis smatran buržujskim sportom.

„A onda je Josip Broz jednog jutra osvanuo na naslovnoj strani ’Politike’ u belim dugačkim teniskim pantalonama, pa sam otad mogla slobodno da iskazujem ljubav prema reketu i lopticama”, kaže Jelena Genčić.

Tenis je danas bez sumnje sport broj 1 u Srbiji, zahvaljujući Ani, Jeleni, Viktoru, Tipsi, Zimonji i, naravno, Noletu. „Neka dođe na Kališ – ako ima veliko srce, pa makar doveo i svog pacijenta Rafu”, izmotavaju se mangupi sa Kalemegdana.

Najstručniji plac-majstor

Dušan Gavrilov (60) sam održava četiri šljakasta terena i uvek utrčava kada zafali četvrti u igri dublova. Dule je, kažu, „poslednji kalemegdanski Mohikanac”. Legendarni čika Milutin prošle godine je otišao u penziju, mada i ovog leta ponekad svrati na partiju šaha.

Dule je najstručniji plac-majstor u Beogradu – radoholičar bez premca, specijalista za šljaku i neizbežni deo kalemegdanskog duha. On je na ovim terenima proveo 38 godina i radio sve i svašta. Kalemegdanski veterani pričaju da je Dule svojevremeno presvlačio čak i pelene jednoj ukakanoj bebi koja je, u međuvremenu, stasala u uštirkanog momka koji sada ovde igra dobar tenis.

„Najviše ima posla oko osnovne linije jer tu se svi igrači ušanče”, kaže Dule Gavrilov, ponosan što Kalemegdan uvek prvi u Beogradu otvara vrata teniserima. Igra kreće već u martu, ponekad, kad vreme dozvoli, i krajem februara, zahvaljujući Duletu. „Iako zimi svi igraju tenis u balonima širom Beograda, dođu ovde zbog ambijenta”, tvrdi.

Kalemegdanski teniski klub ima stalnu galeriju likova. Pre nego što su nabacili godine i kilograme, važili su za talentovane tenisere, takmičare i rekreativce.

Ovde spinuju žute loptice dr Šule Lalošević, njegov neizbežni partner za dubl – Krca, zatim Sale Vasić, novinar Ivan Ivačković (mada više preferira preferans), odnedavno i Milan Stević, koji je 15 godina usavršavao forhende, bekhende i ekonomsku analizu u Londonu, a tu je i najprodorniji među najboljima – Peđa Golijanin, ubedljivo najbrži teniski stokilaš na Kalemegdanu.

Peđin tata – Nenad Golijanin dugogodišnji je predsednik odbojkaškog kluba „Partizan“, čija je ekipa ove godine, posle dve decenije, vratila šampionski pehar u klupske vitrine. Virtuoznost ovih srpskih šampiona svakodnevno (izuzev vikendom) možete gledati na „dvojci”, i to besplatno.

U klub na Kalemegdanu radoznali teniseri uđu ne poznajući nikoga, a izađu sa maltene tri kuma. Kada ovde izbije frka, uvek se rešava uzrečicom: „Nema frke”. Ponekad, kad im ne ide bekhend ili kad zakaže serva, nerviraju se do mile volje i katapultiraju loptice na tvrđavu. Tada turisti sakupljaju kalemegdanske suvenire.

Pored tenisa, odbojke i šaha, ovde se igra i preferans. U bašti teniskog kafića često sedi i raspričani bradonja sa kartama, duhoviti dr Raka, čekajući žrtve u preferansu. Uveče je na ovom mestu letnja scena Bitef teatra, red glume, red muzike. A tenis kreće od ranog jutra.

Ovdašnji oštri forhendi (uglavnom savršeniji od bekhenda), kažu, unose neku posebnu magiju u gemove i setove života na Kalemegdanu, sve ostalo su sitnice. „Da mi je da doživim još jedan Vimbldon, Rolan Garos ili makar Mali Kalemegdan”, šale se teniski zaljubljenici.

I gledaj loptu, samo gleeedaaaj loptu, odzvanja Beogradskom tvrđavom.

Petar Mićković


Komentari3
c0bc2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Đačko kupatilo Gera igrač šuge
Haha, odličan članak!
Мата Лабор
Занимљиво... сећам се, пре једно 10-12 година, шетам Калишем, застајем поред терена и посматрам двојицу како играју. Један од играча, господин у својим 40-тим, никако да пребаци лопту преко мреже: сваки други његов ударац лоптица удара у мрежу, он се нервира и наставља да игра. Онда ја утрчавам са "генијалном" опаском: - А како би било да циљате мало више? Или да спустите мрежу, ако вам смета? Чова, сав изнервиран, баца лоптицу и рекет на шљаку и прилази огради где сам ја био наслоњен: - А је ли ти знаш да играш тенис? - Не знам! Он, сав фрустриран, почиње да урла: - Па шта се онда мешаш! Гледај своја посла! - Извините, ја онако из најбоље намере, само да вам помогнем, пошто видим да не можете да пребаците... Није ме више слушао, вратио се, покупио рекет и лоптицу и не знам да ли је наставио меч или не, јер сам већ заждио преко мостића...
Jelena Vasic
Sjajan tekst i retrospektiva!Drago mi je što većinu pomenitih imena poznajem lično,i smatram da su sjajan tim,svi zajedno,koji doprinosi "dražima kalemegdanskih forhenda"!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja