petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 10.08.2011. u 22:00

Most vredi svaki evro

Никола Хајдин

Most preko Ade Ciganlije izvanredan je objekat koji će biti simbol Beograda na duže vreme, kaže mostograditelj profesor Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Konstrukcija novog mosta, koji spaja čukaričku i novobeogradsku obalu, kako je rekao, predstavlja najsavremenije rešenje i vredi svaki evro koji je u njega uložen.

Most preko Save je spojen, a krajem godine će preko njega preći prva vozila. Vaše mišljenje o ovom objektu?

Mislim da nigde u Evropi ne postoji građevina slična mostu u Beogradu. On je uspelo rešenje u tehničkom, saobraćajnom, urbanističkom i estetskom smislu. Kada sredinom decembra počnu da idu vozila preko njega, Beograđani će lakše i brže prelaziti iz jednog u drugi deo grada. Biće to veliko rasterećenje u saobraćaju i vozači će dobiti alternativu više za prelazak preko reke. To je jedna od najznačajnijih investicija u glavnom gradu.

Za izgradnju mosta i pristupnih saobraćajnica biće utrošeno 405 miliona evra. Opozicija smatra da je most preskup i da je moglo da se izgradi više mostova preko Save. Da li je ova investicija preskupa?

Govoriti da je most skup politička je zloupotreba. Most preko Save košta onoliko koliko inače koštaju slični objekti i spada u red relativno jeftinih mostova. Drugo je pitanje da li smo mi mogli taj most da podelimo na dva mosta po 23 metra širine, umesto jedan od 45 metara. U tom slučaju bi most koštao dva puta manje, alinam nijerešenje za rasterećenjesaobraćaja. Novi most ima oko 50.000 kvadratnih metara, i po ekonomskoj ceni, od 3.000 evra po kvadratu, trebalo bi da košta 150 miliona evra. A grad je za most platio 120 miliona evra. Između najgoreg i najboljeg tehnički ispravnog rešenja za izgradnju mosta ne može da bude veća razlika uceni od desetak procenata.

U poslednje vreme množe se predlozi za ime novog mosta. Predsednik Srbije Boris Tadić predložio je da se zove Zoranov i Nenadov, SPO – da dobije ime po Draži Mihailoviću, neki daju pomirljiv predlog – po patrijarhu Pavlu. Šta mislite, kako bi trebalo da se zove i da li je uopšte dobro da dobije ime po bilo kom političaru?

Mostu u početku ne treba dati ime. Takav objekat ne treba da se zove po nekom političaru ili sportisti, već po onima koji su takve mostove gradili ili su udarili temelje u mostogradnji ili u nauci.

Beograd ima šest mostova. Koliko ih je još potrebno da bi se smanjile saobraćajne gužve?

Sve zavisi od toga kakav će da bude standard. Ako budemo bogati izgradićemo mnogo mostova i puteva. Sa izgradnjom mosta preko Ade Ciganlije i rekonstrukcijom „Gazele” rešavamo osnovni problem mostova preko Save, čime će se povećati komfor i kvalitet života u prestonici.

Preko Dunava postoji samo jedan – Pančevački. Koliki je to problem za žitelje prestonice?

Veliki. Mostovi su životne veze i posle njihove izgradnje niču naselja i počinje život. Izgradnjom mosta Zemun–Borča Beograd će početi da se razvija ka drugoj strani dunavske obale. Počeće izgradnja stanova, ulica i širićemo se i u tom pravcu.

Koje su najbolje lokacije za gradnju novih mostova preko Save?

U već izgrađenom gradu nije lako napraviti most, jer morate mnogo toga da srušite. Idealni most bi bio od Nemanjine ulice preko železničkih koloseka, ali bi on tražio velika rušenja zgrada, toliko da se naposletku ne bi isplatio. U užem gradskom tkivu teško je napraviti most, a nama su potrebni novi mostovi, možda bi ga trebalo graditi i na drugom špicuAde.

Da li je umesto izgradnje mosta bila isplativija izgradnja tunela, kojih gotovo i nema u Beogradu?

Jedan od načina za bogatu zemlju da reši saobraćajni problem jeste izgradnja tunela. Problem je što je to finansijski dva i po puta skuplje nego gradnja samog mosta, jer je reč o mnogo većem obimu radova. Mora da se dovede put do te rupe, pa da se rupa iskopa na dovoljno velikoj udaljenosti od dna reke i još mnogo toga.

Novi most je izgrađen sa kosim kablovima i jednim pilonom. Da li je to bilo jedino rešenje i zašto ste se opredelili za njega?

Na konkursu nije bilo mnogo prijavljenih rešenja. Konkursna komisija je dobila 11 predloga, a stručni žiri je raspravljao samo o pet koji su zadovoljavali stroge uslove. Od tih pet tri su imala kose kablove i onaj koji je izgrađen bio je najbolje rešenje. Komisija je gotovo jednoglasno bila za ovo rešenje.

Koje su prednosti tog sistema gradnje?

To je moderan sistem, koji datira od šezdesetih godina prošlog veka. Bili smo pioniri u tom poslu, a sada takvih mostova ima više od nekoliko hiljada. Taj sistem je dominantan za veće raspone. Reke koje su plovne i imaju različite vodostaje osetljive su za stubove. Stubovi su smetnja reci.Uvek postoji opasnost da šlep u njih udari i da se razbiju i on i most. Moderna tendencija je da se stubovi mosta ne postavljaju u reku.

Dejan Spalović

-----------------------------------------------------------

Moj sin nema nikakve veze sa izgradnjom

Opozicija tvrdi da ste se opredelili za kose kablove i zatege zbog toga što je Vaš sin radio u firmi koja se bavila isporučivanjem kablova?

Moj sin nema apsolutno nikakve veze s tim. On se bavi sasvim drugom oblašću.Profesorje naGrađevinskom fakultetuu Beogradui predaje Infrastrukturu, upravljanje i održavanje saobraćajnica. To u vezi sa kablovima –najobičnija jelaž.

Komеntari38
d5a64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JEZDA TODOROVIC
Vrlo je moguce da ce narod sam odrediti ime mostu. Verovatno ce se uvek reci: Most na Adi, ili Adin Most. Na Adi postace Nadi i sa vremenom to ce se pretociti u NADIN most, ili za pisanje: N-ADIN most. Slicno se desilo i sa autom Fiat 101 sto je narod nazvao: STOJADIN.
алекса царевић
"Нигде у Европи не постоји грађевина слична мосту у Београду" а мост у Варшави и ПОдгорици..ни налик..
Џејми Шеј
@Dragan R. | 11/08/2011 14:41 - tako je sinko. Zabrani im da govore, jedu i disu itd. Sta ce nam takav narod, nama treba bolji narod, lepsi narod, veci narod a ne kao neki poslusnici i poltroni.
ДУШАН ШЕПШИНАЦ
ТУНЕЛИ !
Beogradjanin Schwabenländle
Samo u Nemackoj, na Rajni i Dunavu bima nekoliko takvih mostova, osim toga u Francuskoj i Danskoj.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja