Specijalno za „Politiku”
Prethodni nemiri u Londonu (u januaru 2011. godine), prouzrokovani porastom školarina i smanjenjem davanja sredstava fakultetima, kao „tehničku infrastrukturu” koristili su „Tviter” i „Fejsbuk”. Ovoga puta, korišćeni su i neki drugi komunikacioni kanali.
Mark Dagan, osoba zbog čijeg ubistva su započeli neredi, imao je svoju „Fejsbuk” stranicu, doduše, pod pseudonimom (Stariš Mark). Sadržaj ukazuje na to da je bio deo gangsterskog okruženja i da se, verovatno, bavio trgovinom narkoticima. Nakon njegove smrti, osnovana je i „knjiga žalosti” na „Fejsbuku”. U početku je pozivala na dodavanje fotografija požara i destrukcije sa nereda da bi „poslala poruku zašto je taj događaj prerastao u nerede”. Nedugo nakon toga, promenjen je ton teksta na stranici – postaje apel za prekid nasilja, u ime porodice Marka Dagana.
Autor teksta, Srđan Vlaškalić (foto privatna arhiva)
Novost u „tehničkom aspektu” ovih nereda jeste dominantno slanje tekstualnih poruka, ali ne u uobičajenom SMS formatu, već preko „blekberi” specifičnog servisa za slanje poruka. Naime, „Blekberi mesindžer” (BBM), izgleda, bio je glavno sredstvo komuniciranja pri planiranju nereda, pri čemu je njegovo korišćenje između korisnika „blekberija” besplatno. Najpopularniji i najefikasniji način korišćenja BBM-a pri organizovanju nereda bilo je slanje poruka od jednog korisnika ka velikom broju korisnika – takozvani brodkasting.
Inače, proizvođač „blekberi” uređaja je kanadska firma „Risrč in moušn”, koja je, u međuvremenu, već kontaktirala sa londonskom policijom i ponudila saradnju.
Deo ukradenih stvari pronađenih kod uhapšenih (foto Rojters)
Tehnički detalj koji je postao vrlo interesantan za londonsku policiju jeste da BBM, za razliku od SMS-a i „Tvitera”, koristi enkripciju poruka. Dakle, postoji velika mogućnost da policija legalno zatraži sadržaj poruka za osobe osumnjičene da su učestvovale u neredima. Tu će, izgleda, biti tehničkih problema, bar tako tvrdi „Risrč in moušn”.
Oni kažu da je gotovo nemoguće interpretirati sadržaj enkriptiranih poruka. No, ako su prepoznatljivi „blekberi” uređaji i njihovi telefonski brojevi sa kojih su u kritično vreme slate poruke ka velikom broju simultanih primalaca, možda samo podaci o vlasniku broja mogu da pomognu u istrazi.
Juče sam, tokom dana, prošetao londonskim predgrađem Kamden. To je najbliži deo u kome su bili neredi, ali ne tako agresivni. Svega par radnji imalo je razbijene izloge. Da li možete da pogodite koje su to radnje? One koje prodaju mobilne telefone – pogotovo „blekberi”!
Autor je stručnjak za informacione tehnologije iz Beograda, koji živi i radi u Londonu
