sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Srpsko groblje u Bizerti

Autor: Tekst i fotografije: Ljerka i Dragan Vasićpetak, 12.08.2011. u 09:40

Srpski turisti koji se odmaraju u Tunisu retko se odlučuju da obiđu i neka mesta na severu Tunisa koja nisu u programu agencija. Naš cilj je, upravo,bio da obiđemo ovaj, turistima malo poznati, deo zemlje.

Iznajmljujemo automobil i krećemo na kružnu turu po severu Tunisa. Obilazimo Tuburbo Majus, Doug, regiju Bula i Tabarku, i stižemo do Bizerte, grada na severoistoku Tunisa.

Ulazimo u uzavreli grad, već na prvi pogled drugačiji od ostalih mesta koje smo obišli: življi je, veseliji, moderniji, miriše na Mediteran. To je, istovremeno, poslednji grad koji je kolonijalna Francuska napustila, sigurno, iskreno žaleći za izgubljenim.

Turisti u ovaj, još nekomercijalizovan grad, ne zalaze mnogo. Stari deo grada pun je prodavnica i malih restorana, svuda se širi miris kroasana i kus-kusa. Sve vrvi kao u košnici. Najstariji i najseverniji grad Tunisa ima izuzetno prijatnu klimu, vetar ublažava velike vrućine, tako česte u primorskim gradovima ove zemlje.

Dolazimo do stare luke, smeštene između velike tvrđave i trga, u kojoj se nalazi arapski kvart, uobičajenog naziva Medina. Uske ulice, visoki zidovi oko privatnih kuća, dvorišta u kojima se igraju deca – slika svakodnevnog života. U starom delu grada nalazi se tvrđava Kasbah, iz 17. veka, koju su izgradili Turci, na mestu stare vizantijske crkve. Unutar visokih i debelih zidova tvrđave nalazi se džamija Hanafite.

Provlačimo se kroz gužvu, pokušavamo da pronađemo turistički biro. Potrebnisu nam mapa grada i ostale neophodne informacije. I pored dobre volje, izuzetne ljubaznosti – stanovnici nikako da shvate šta tražimo. Šalju nas na nekoliko mesta – negde se prodaju aviokarte, negde suveniri… Tek posle nekoliko pokušaja, izašli smo na drugu obalu Kornis i pronašli traženi turistički biro.

Na naše iznenađenje, ispostavilo se da smo došli u Regionalno ministarstvo turizma. Ni to nas nije zbunilo. Kao dobro uvežbani činovnici, koji tu kao rade, prošli smo pored zapanjenog obezbeđenja, popeli se na sprat i zakucali na prva vrata. Dobili smo mapu užeg centra grada, a na naše pitanje gde se nalazi Srpsko groblje, ljubazne činovnice nisu znale da odgovore. Jedna od njih se diskretno povukla i posle nekoliko trenutaka pozvala nas da krenemo sa njom.
Ubrzo shvatamo da nas je uvela – nigde drugde, nego u kabinet pomoćnika ministra turizama za regiju Bizerta. Puni nade da ćemo dobiti informaciju do koje nam je stalo, predstavimo se i pitamo za srpske tragove. Blagonaklono, čovek kaže da zna gde se nalazi Srpsko groblje, ali da su groblje i kosturnica već zaključani, jer je rano poslepodne praznika Ramazana. Kaže da groblje nije lako pronaći, pa uzima parče papira i počinje, uz objašnjenja, da crta. U jednom trenutku prekida objašnjavanje i govori da će nas on lično otpratiti.

U potpunom čudu šta nas je snašlo, slušamo kako telefonira i obaveštava nekoga da dolazi s gostima i da groblje mora da bude otvoreno. Pratimo njegova kola i stižemo u tihi deo grada gde se nalazi Vojničko groblje, ili Groblje vojnika Komonvelta, u okviru kojeg se nalazi Spomen-kosturnica srpskim vojnicima.Tu leže srpski vojnici koji nisu uspeli da se izleče u Bizerti, u bolnicama koje su bile otvorene za prihvat ranjenika posle povlačenja preko Albanije.

Groblje je opasano visokim zidom, podeljeno širokim stazama u obliku krsta na četiri dela. Jedino je srpski deo posebno, niskom metalnom ogradom, ograđen deo groblja. Tu se, u senci čempresa, nalazi Srpska spomen-kosturnica. Čuvar je otključava, ulazimo tiho, uzbuđeno.

U samoj kosturnici postoje manje mermerne ploče, koje su postavile država FNRJ, udruženje boraca Prvog i Drugog svetskog rata, ali i dve ploče koje su postavile porodice umrlih. Kosturnica dugo nije bila posećivana, ali sada smo zatekli venac ambasade Srbije u Tunisu, na centralnoj mermernoj ploči, koji naša delegacija svake godine polaže u slavu srpskim junacima.

Palimo sveću, srca se stežu dok prelazimo pogledom i čitamo na zidovima kapele 833 uklesana prezimena preminulih srpskih boraca. Oko kapele se nalazi još desetak skromnih spomenika junacima koji nisu uspeli da prevare smrt i da se vrate u domovinu. Spomenike su im podigli njihovi ratni drugovi, komandanti, saborci – tu, daleko od svojih.

Gledam Ljerku, vidim vrelinu na njenim obrazima i pogled zamućen suzama. Shvatam da joj duša i oči plaču za sudbinom onih koji leže na tlu žarke Afrike, umesto u svojoj zemlji. Na pitanje Tunižanina da li je tu sahranjen neko od njenih, dok ona tako duboko potresena pokušava da sumira uzburkane emocije, odmahujem glavom, nesposoban da progovorim. 

Ljerka se priseća admirala Geprata, koji je napisao: „To su seljaci, skoro svi. To su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi... To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva... Ali, došao je rat. I, eto, kako su se namah za slobodu zemlje ti seljaci, bez napora, pretvorili u vojnike – najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, stvorene od izdržljivosti i poleta, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine.”

Još nekoliko minuta stojimo nemo, odajući počast tim hrabrim seljacima. Napuštamo groblje i odlučujemo da krenemo dalje. Ponovo sledimo njegova kola, kojim nas vodi ka izlazu iz grada. Opčinjeni, zbunjeni, i srećni i tužni zbog svega što smo doživeli toga dana – krećemo dalje, do petnaest kilometara udaljenog Menzel Burgiba, gde se nalazi još jedno vojničko groblje, od ukupno 24 vojnička groblja na tlu Tunisa, Maroka i Alžira.


Komentari1
85d24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladimir P
Neka im je vecna slava i hvala.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja