petak, 28.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:03

Koznik – grad vitezova

Autor: Tekst i foto: Senka Lučićpetak, 12.08.2011. u 10:26

Na pešačenje uz strmu stazu, od nekih 300 metara, koja od poslednje tačke za prilaz automobilom vodi do srednjevekovnog grada Koznik – bila sam pripremljena još u Aleksandrovcu. Iznoseći kratku istoriju starog grada na međi Brusa i Aleksandrovca, direktor Zavičajnog muzeja Župe Ivan Brborić naglasio je da je za ovo putešestvije poželjna udobna obuća. Mislio je,naravno,na patike, a na šaljivu upadicu da sam baš spremila najtanju i najvišu štiklu, nasmejao se, rekavši da je bilo i takvih slučajeva. O detaljima, naravno,nije govorio. 

„Ono što danas može da se vidi jesu prilično očuvani ostaci iz vremena kneza Lazara, koji je često boravio na gradu, o čemu svedoče povelje koje je potpisivao. Koznik je razrušen i dosta oštećen devedesetih godina 17. veka. Obimnija istraživanja i iskopavanja ovog terena vršena su pre tridesetak godina. Pronađeni materijali nalaze se u Kruševcu u Narodnom muzeju i u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu, a jedan,manji deo i u Zavičajnom muzeju Župe.U turističkom smislu,Koznik je interesantan zato što na njemu,u saradnji sa opštinom Brus,organizujemo predivan događaj – ’Koznik – grad vitezova’, od 6. do 9. avgusta. Upravo ta manifestacija nam je i pomogla da skrenemo pažnju javnosti na ovaj predivni srednjovekovni grad, a to dokazuje i podatak da smo,posle više od 30 godina, dobili sredstva od Ministarstva kulture za nastavak iskopavanja. Uostalom, sutra ćete na licu mesta shvatiti zašto baš tamo”, rekao je na rastanku Brborić, koji je ulogu vodiča na Kozniku prepustio Vladimiru Raškoviću, direktoru lokalne turističke organizacije.

Novinara terenca ništa ne sme iznenaditi – patike iz prtljaga, na kraju, i dobra kondicija došla je do izražaja. Avantura zvana Koznik u početku je ličila na osmatranje, kružnu vožnju oko grada. U stvari, osvajali smo ogranke Kopaonika kako bismo stigli na 922 metra nadmorske visine, vešto koristeći svaki trenutak za fotografisanje prelepe prirode, naravno i Koznika,sa svih mogućih strana. Zidine vidljive sa različitih tačaka dovoljno govore o strateškom značaju grada, iz koga su gospodari, između ostalog, nadgledali svoje posede u vinogradarskoj Župi. Livada na kraju seoskog puta kroz malinjake gornje Župe i jednostavna drvena kapija – označili su da pešačko osvajanje Koznika može da počne. Nogu pred nogu, metar po metar,i tako, verovali ili ne, nekih desetak minuta do ulaska u grad. Na koju stranu pre krenuti – da li do ostataka najviše kule, drvenih kola, trpezarije, bunara, ostataka zidina koje su opasivale grad…

Prvi utisak o maloj zapuštenosti, izgovoren glasno, Raškoviću kao da je dobrodošao da u tančine objasni kako stvari stoje. „Koznik je jedan od srednjovekovnih gradova, podignut na najvećoj nadmorskoj visini i odavde u pravcu zapada pogled puca na Željin, na istoku je Jastrebac, severno je Goč i Kopaonik na jugu. Zvanično, grad nikom nije dodeljen na upravljanje i čuvanje, mada je, pre izvesnog vremena, osnovan međuopštinski (Aleksandrovac i Brus) Odbor za obnovu Koznika, sa prvenstvenim ciljem dovođenja struje i osvetljavanja, a, kasnije, i asfaltiranja puta do podnožja, parking...”, kazao je Rašković. Dok to ne krene sa mrtve tačke, grupe mladih ekologa, planinara, sada kulturnih i turističkih radnika – nastavljaju, koliko je u njihovoj moći, da dolaze na Koznik, krče korov, sve zarad ličnog zadovoljstva, očuvanja i oživljavanja grada. Iz jedne od takvih „akcija”, pre dve godine, nastala je sjajna ideja da na ovom mestu organizuju manifestaciju „Koznik – grad vitezova”, odnosno prikaz pravog srednjovekovnog ambijenta i,na taj način,otpočnu promociju Koznika kao kulturnog i turističkog dragulja ovog kraja. Veliki napredak je i to što sada imaju i podršku lokalnih vlasti, možda i zbog toga što okupljanje na Kozniku dođe kao dobra uvertira za obeležavanje slave Koznika – Svetog Pantelejmona, u utorak 9. avgusta.

-------------------------------------------------------

Ruski vitezovi fascinirani položajem

Dva dana pre manifestacije,uz veliku podršku prijatelja, zaljubljenika u Koznik i velikog broja volontera – sve udese, a za to uposle terenska vozila i ruke,kako bi do vrha dopremili sve što je potrebno za trodnevno druženje. Podrazumeva se i posluženje za učesnike i goste,koji,na njihovo neskriveno zadovoljstvo,dolaze u sve većem broju. Najveća radost im je bezbednost, a potom i oduševljenje na licima posetilaca, poput onog koje su videli u mesecu maju, kada su im na Kozniku u gostima bili ruski vitezovi, fascinirani položajemi izgledom grada...

------------------------------------------------------------------

Kovani novac umesto ulaznica

Srednjovekovna priča počinje na ulazu u podnožju – kupovinom ulaznica, odnosno kovanog novca (zlatnika po ceni od 200 dinara i srebrnjakaza 100 dinara) od kostimiranih stražara. Na vrhu,u postojeći prostor uklapa se kovačnica, kneževa dvorana oplemenjena trofejima,divljači i bogatom srednjevekovnom trpezom. Prisustvo vitezova, sokolara, vlastele i još mnogo obeležja srednjeg veka, kada je Koznik bio živi grad,kao i nastupi narodnih grupa, pozorišna predstava, takmičenje u spremanju lovačkog gulaša, likovna kolonija pod nazivom „Kozniku u pohode” – samo su deo trodnevnog programa. U večernjim satima založi se vatra, a umesto struje (koje nema), upale se baklje – tako da celokupan utisak bude poseban...

-------------------------------------------------------------------

Voda iz bunara

U unutrašnjost najviše kule ne može se ući jer nema prolaza, a Rašković kaže da se u nju, u stvari, ulazilo stepenicama, koje su porušene, tako da u nekom periodu planiraju da ih ponovo postave. Tu je i pet bunara,koji se u vreme manifestacije koriste za prikazivanjenačinana koji se voda nekad vadila iz njih. Duboki su oko deset metara i u njima ima vode,što su ekolozi,igrom slučaja i iz samo njima znanih razloga, jednom i proveravali.


Komentari1
ead80
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Биљана Костић
Прелепо место и прелеп текст! Штета што нема више слика. Поздрав

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja