petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Beogradski mostovi – od oblica do pilona

subota, 13.08.2011. u 21:58

„...Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetliji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakome jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo.

Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu i prilikama kojima je bio okružen...”

Ivo Andrić

Mostovi su žila kucavica Beograda – pet ih je na Savi, jedan na Dunavu. Most u srpskoj prestonici prvi put pominje istoričar Zosim u petom veku nove ere. Kasnije su, za vreme Vizantije i u doba turskih osvajanja, preko Save podizani primitivni pontonski mostovi da bi vojska prešla sa obale na obalu. Istoričari su zabeležili da je Sulejmanov vojskovođa Karadža-paša učinio to pred osvajanje Beograda 1521. godine, dok su graditelji sultana Ahmeda kod sela Višnjica prvi premostili Dunav 1595. godine. Kako su Turci osvojili, na isti način su izgubili Beograd, jer je vojska Eugena Savojskog izgradila novi pontonski most i osvojila Beograd 1717.

Prvi ozbiljniji most podigli su Austrougari 1688. godine, kada su premostili Savu kod Ostružnice, a nedugo potom i u blizini sadašnjeg mosta preko Ade Ciganlije. Najpre je napravljen Dugi most ili, kako su ga u narodu zvali Most preko močvare. On je prelazio preko pojedinih delova današnjeg Novog Beograda. Na njega se oslanjao pontonac preko Save.

Iskusni beogradski majstor Đorđević „za samo mesec dana uz pomoć 400 radnika, podigao je Dugi most, koristeći 2.000 stabala, 1.100 drvenih stubova, 15.500 snopova kolja i 12.000 palisadnih oblica”.

Oslonjen na šest kamenih stubova 20. avgusta 1884. godine otvoren je 462 metra dug i 7.200 tona težak Železnički most koji je rušen u oba svetska rata. Današnji Stari železnički most izgrađen je po završetku Drugog svetskog rata, u okviru ratne reparacije, i bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do izgradnje Novog železničkog mosta, 1979. godine. On je podignut u sklopu beogradskog železničkog čvora, dugačak je 1.928 metara i preko njega prelazi „Bg voz”.

Žitelji Beograda su prvi prelepi drumski most dočekali 16. decembra 1934. godine. Most kralja Aleksandra Karađorđevića premostio je Savu oslonjen na dva armiranobetonska stuba u srpsko-vizantijskom stilu, dok su čelična užad držala konstrukciju.Delimično je srušen u vreme bombardovanja 1941. godine, a potpuno uništen u američkom bombardovanju Beograda 1944. Obnovljen je 1955. godine i dobio je ime Most bratstva i jedinstva. Narod ga je nazvao Brankov most.

Još u toku Drugog svetskog rata Nemci su, zato što preko Mosta kralja Aleksandra nije moglo da se prelazi, odlučili da sagrade novi most koji su nazvali „Princ Eugen”. Posle rata Beograđani su ga zvali „švapski” ili „nemački”, ali ga tako danas niko ne zove. Tramvajske šine na mostu su postavljene 1984. godine. To je jedini most preko koga prelaze tramvaji koji polaze iz Bloka 45 u Novom Beogradu i prevoze putnike u stari deo prestonice.

Zahvaljujući viziji tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, 1970. godine je sagrađena „Gazela”. Preko ovog najprometnijeg mosta dnevno je prolazilo 170.000 vozila iako je projektovan za oko 40.000. Tek posle 40 godina počela je rekonstrukcija i predviđeno je da bude završena do februara sledeće godine.

Prvi i, za sada, jedinipravi most preko Dunava – Pančevački, ili Most kralja Petra Karađorđevića, otvoren je 27. oktobra 1935. i nazvan po tada maloletnom kralju Jugoslavije Petru Drugom (Most kralja Petra II).Posle nemačkog napada na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. godine, komanda jugoslovenske vojske odlučila je da digne u vazduh sva tri postojeća mosta u Beogradu (dva preko Save i jedan preko Dunava) u uzaludnom pokušaju da uspori napredovanje nemačke vojske. Nemci su popravili most za svoje potrebe, ali je oštećen u toku bombardovanja 16. aprila i 3. septembra 1944. godine. Kada su počeli da se povlače iz Beograda u oktobru 1944, Nemci su uništili most.

Obnovljen je1946, a prvi voz preko njega prešao je 7. novembra iste godine, dok je drumski deo pušten u saobraćaj za najznačajniji praznik SFRJ –­29­. nov­e­mbar­.

Dejan Spalović



Komentari12
42a6e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivan Mitrovic
Most je postao simbol Beograda, nesto zadivljujuce.
Ratko Markovic
Odlican tekst, prelep most.
Anastazija Vucic
Posle ovako inspirativnog teksta, i posle posete mosta, kristalno mi je jasno zasto je Ivo toliko pisao o mostovima! Ovaj je tu da bi spojio obale dve reke, da bude koristan ljudima i da ostane brojnim buducim pokolenjima! Divna stvar za Beograd! Rastemo!
Nikola Stamenkovic
Svaka cast!
Milena Tosic
Odlican tekst, pre svega poucan! Mostovi su tu da nas spajaju, bez obzira na to u kojoj politickoj garnituri da su izgradjeni! Ovaj preko Ade nece ostati ni Djilasu, ni Tadicu niti bilo kome od njih! Ostace gradjanjima za vek i vekove! Ne bi bilo lose da postujemo ovo remek delo, kad vec necete da mi se divite! Kladim se da niste prosetali njime za vikend!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja