četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 10.04.2007. u 16:51 Nebojša Katić

ZEMLjA BEZ DEBATE

U poslednjem broju uglednog američkog časopisa New York Review of Books, Džordž Soros, američki milijarder jevrejskog porekla, oglasio se člankom u kome kritikuje politiku Izraela i SAD na Bliskom istoku. Uzrok ovakve politike on delimično nalazi u delovanju organizacije American Israel Public Affairs Comitee (AIPAC). Reč je o moćnom jevrejskom lobiju pod čijim se pritiskom, kako Soros misli, ovakva politika vodi.

Soros u svom tekstu govori o atmosferi straha koju kreira AIPAC i sa kojom se suočavaju svi koji se usude da kritikuju politiku Izraela. Najbolji deo članka bavi se metodom koji se koristi u diskvalifikaciji protivnika, a za koji Soros smatra da sadrži "elementarne greške u rezonovanju". Moćni Džordž Soros ne krije da sa strepnjom očekuje napade posle ovakvog oglašavanja.

Ima li u Sorosovom članku, u kome se ne bavi Srbijom, ipak neke pouke za Srbe?

Između kosovskog i palestinskog pitanja ne može se povući paralela, kao što se ne mogu upoređivati srpska i izraelska politika, pozicija i moć. Ono što se delimično može uporediti jeste atmosfera u kojoj se debata o politici obe zemlje vodi. Sorosova razmišljanja ovde mogu pomoći, uprkos antipatiji koju, s pravom, veliki deo srpske javnosti prema njemu gaji.

Kosovsko pitanje dominira medijskim prostorom u Srbiji, ali stvarne debate gotovo da nema. Srpska politička javnost je postigla visok stepen saglasnosti u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja, ili bar tako izgleda. Umesto debate, stalno se ponavlja mantra "više od autonomije, manje od nezavisnosti", koju, ako ćemo pravo, malo ko razume. Ako nekakve razlike u stavu ima, ona se uglavnom svodi na to da "tvrda" struja lupa "po stolu i Ahtisariju" sa dve šake, a ona "meka" samo jednom.

U ambijentu prividnog jedinstva i visoke patriotske retorike, teško je postavljati razumna pitanja koja problematizuju strategiju, politiku i argumente Srbije u vezi sa Kosovom. Ovo ne samo da je teško, već je i krajnje neprijatno, kako su na svojoj koži osetili svi koji su to pokušali.

Neprijatna pitanja na srpskoj javnoj sceni agresivno postavljaju oni u čiju dobronamernost i dobronamerni teško mogu poverovati. Jednom kada se pitanje čuje sa te strane političkog spektra, svako drugi ko slično pita, odmah se po analogiji smešta u isti antisrpski kamp. Ovaj fenomen Džordž Soros naziva "krivicom po asocijaciji".

Stavovi ili glasno iskazane dileme koje nisu na "patriotskoj" liniji ignorišu se guranjem pod tepih. Onaj ko se usudio da iznese "nepatriotski" stav, diskvalifikuje se i etiketira, često brutalno. Spekuliše se u vezi sa njegovim motivima, izvorima prihoda, mestom boravka, seksualnom orijentacijom itd.

Na srpskoj sceni danas je opasno biti Volter, pa niko neće ustati u odbranu prava da se mišljenje iznosi i onda kada se sa takvim mišljenjem ne slažemo. "Disidente" ove provenijencije nema ko da brani, a neki domaći Volter bi u Srbiji mogao biti proglašen saučesnikom u izdaji i kapitulantom.

Srpska elita je odlučila da uglavnom ćuti i svoje ćutanje pravda "državnim razlogom". Prihvaćen je stav po kome Srbija mora demonstrirati jedinstvo, pa makar se odrekla zdravog razuma i prava da misli. Razmišljanje, pogotovo glasno, može opasno ugroziti interese Srbije i pred svetom pokazati slabost i pukotine kojih na albanskoj strani nema. Zaboravlja se da međunarodni pregovarači poznaju Srbe i da se njima intenzivno bave poslednje dve decenije. Zid oko politike i političara je porozan, informacije cure na sve strane i Zapad zna šta ko u Srbiji intimno misli.

Nedelje i meseci koji dolaze pokazaće da li je opisana strategija dala željeni rezultat i da li će srpsko jedinstvo, međunarodno pravo i mala pomoć naših prijatelja učiniti da Kosovo i Metohija ostanu u Srbiji. Za sada, niko nije spreman da svoju političku karijeru poveže s neuspehom pregovora o Kosovu. Da li je glasno samopouzdanje samo puka retorika?

Bez obzira na konačni ishod, kritičko mišljenje ne može ugroziti Srbiju i srpske interese. Ono samo može pomoći da se interesi objektiviziraju, bolje formulišu i zato snažnije brane. Kritičko mišljenje ugrožava samo političku glupost, amaterizam i nekompetenciju.

Pitanja o kojima se u Srbiji ćuti glavna su tema na međunarodnoj sceni. Kako to Srbija zamišlja da reintegriše Albance koji ne žele da budu integrisani, koliko takva integracija košta i ko će to platiti, šta se događa posle eventualnog ruskog veta itd.? Srbija može da ne voli ovakva pitanja, ali se na njih mora odgovoriti, ako Srbija odgovor ima. Važno je da odgovore na ova pitanja zna i srpska javnost.

Upravo je odsustvo kritičkog mišljenja jedan od razloga koji je Srbiju doveo u poziciju u kakvoj je danas. Nema državnog razloga zbog koga se mora ćutati. Ovo podjednako važi za Srbe i Jevreje, iako konsekvence ćutanja nisu iste – za Srbe, one su još pogubnije. Džordž Soros nije prijatelj Srbije, ali jeste prijatelj Izraela. Upravo zato se iz njegove kritike Izraela nešto može naučiti.

publicista, finansijski konsultant

Komentari0
0339a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja