Zaječar – Na zakazani dogovor o novom druženju zaječarskih gurmana i boema prvi je, u rano jutro, stigao Pera Gljivar. Malo ko u Zaječaru zna da se taj čovek, još vitak i vedar i u sedmoj deceniji života, zvanično zove Petar Radović. Ali, mnogi znaju da je on najbolji poznavalac i najuspešniji berač pečuraka u Timočkoj krajini. Zovu ga još i Pera Cvrle, a drugi Pera(Petar Živanović) vlasnik je najstarije i najveće zaječarske privatne knjižare„Mladi maj“. On predvodi zaječarske gurmane i boeme i svojim terenskim autom povremeno odvozi Peru Gljivara u berićetne berbe.

I Pera Gljivar i Pera knjižar strasno vole pečurke, do obožavanja. Prvi Pera uživa u berbi i čarima prirode, a onaj drugi je najveći potrošač ubranih šumskih plodova. Cvrletove pečurke uvek su mu pouzdano dobre. I marinirane, kao salata, i u gulašu i paprikašu, na plotni i na žaru, u čorbi s ribom i kao nadev pečenju, jagnjećem i prasećem.Pera berač trčkaralo nema više od 70 kilograma, a Pera potrošač, predvodnik zaječarskih veseljaka, tek je poslednja dva meseca sa 183 „kalirao“ na 137,5 kilograma. Nakon što se podvrgao eksperimentalnom operativnom zahvatu mršavljenja po metodi hirurga iz Norveške.

Pao je dogovor da za susretpomenutih gurmana i boema, krajem vikenda u dvorištu pomenute knjižare, Pera Gljivar donese ubrane pečurke: smrznute, osušene i marinirane. I da ih pripremi sa gospođom Vinkom, majkom Pere knjižara. A od sveže ubranih – mala vajda.Novinaru, koga su boemi pozvali u goste, Pera Gljivar ipak, koliko samo za slikanje, pokazuje učinak svoje berbe. Samo je ovo, veli, odolelo suši. Na stolu ispred njega su hrastova sjajnica, glatkonožni vrganj, crnonoga uvijača, nejestiva krasnica i kožnata krasnica, pa kiletov vrganj, jelenski štit i ćuranov rep. Ukupno dvadesetak primeraka. Premalo za ono što Pera Gljivar lageruje i prodaje. Kada je berićet, ubere Pera Gljivar i više od 20 kilograma vrganja dnevno i sto kilograma livadskih šampinjona...

A u toku godine bere on rado i borovu rujnicu, slinavku, vilin klinčić, đurđevke, jajčare, lisičarke, bukovače, smrčke, martinčice, golubnjače, ljutače... Dobro ih je sve proučio. Još od malih nogu hodao je šumama sa ocem Todorom i tečom Karlom, a kada je postao hemijski tehničar, pečurke je proučavao kroz stručnu literaturu. Svakoj od oko 350 pečuraka koje uspevaju na području Timočke krajine on zna i latinska imena. A bere i priprema najčešće tridesetak, onih najukusnijih. Premalo, ako se zna da u svetu ima ukupno oko 60.000 vrsta gljiva i među njima oko 60 otrovnih. Izbegava, naravno, naše smrtno otrovne kao što su zelena i bela pupavka, panterovka, muhara, planinska koprenka, olovasta rudoliska, rani smrčak, bljuvara, đavolji vrganj… Pamti mnoge tragedije u Timočkoj krajini u kojima je, u minulih 50 godina, od trovanja pečurkama smrtno nastradalo više od 50 ljudi.

Treba brati i uživati, nikako ne biti halapljiv, savetuje svoje sugrađane Petar Radović. On zaista uživa dok krstari Deli Jovanom, Starom planinom, Tupižnicom, Rtnjem, Miročem.

Nedavno su u gljivarskim đakonijama Pere Gljivara uživali i gosti na njegovoj krsnoj slavi Sveta Petka. Sve je bilo napravljeno samo od pečuraka i ribe koju je Petar Radović lično ulovio. Pomenuti gurman knjižar Pera kaže da ne pamti ukusnije slavsko gošćenje. A njegov prijatelj Pera Gljivar kaže da sprema dijetalne recepte od pečuraka za prijatelja Peru knjižara, koji će mu pomoći u daljem skidanju kilaže. Preporučuje mu i čajeve od hrastove sjajnice i ćuranovog repa, za čišćenje krvnih sudova i imunitet. I specijalno slatko, veoma blagotvorno, od judinog uva.