nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 26.08.2011. u 22:00 Aleksandra Petrović

U septembru izmene zakona o Ustavnom sudu

Ustavni sud više neće odlučivati o svemu na sednicama svih 15 sudija. Kada bude usvojen zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je upravo „na putu” od vlade ka skupštini, ovaj sud će o mnogim pitanjima moći da odlučuje u trojnim i petornim većima, a to će značajno ubrzati rad suda.

Trojna veća će „filtrirati” predmete, tako da se više neće događati da se javna sednica svih sudija saziva zbog predmeta za koje Ustavni sud nije nadležan ili zbog neosnovanih zahteva i akata.

Petorna veća odlučivaće o ustavnim žalbama umesto da o njima odlučuje ceo sud na javnoj sednici. Tako će biti onemogućeno zagušenje rada suda neosnovanim ustavnim žalbama.

Koliko su ove izmene važne – očigledno je ako podsetimo na podatak da se pred Ustavnim sudom trenutno nalazi oko 7.000 ustavnih žalbi, kao i da građani podnose veliki broj inicijativa za ocenu ustavnosti zakona i propisa.

Jasno je koliko je Ustavni sud godinama zagušen predmetima, kada za svaku žalbu i inicijativu mora da saziva sednicu svih sudija. Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević, kao i prethodna predsednica Bosa Nenadić, ukazivali su tokom poslednjih godinu dana na ovaj problem upravo u intervjuima za naš list. Slijepčević je početkom juna najavio da su u pripremi izmene postojećeg zakona o Ustavnom sudu, koji je takav da blokira rad suda.

Polovina od sedam hiljada žalbi podneta je zbog povrede Ustavom garantovanog prava na suđenje u razumnom roku, a upravo se Ustavni sud, koji treba da zaštiti to pravo, zbog svoje preopterećenosti godinama pretvarao u još jedan sud koji krši isto to pravo građana, pa se moglo očekivati da se i na Ustavni sud Srbije naši građani žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Kada je reč o inicijativama za ocenu ustavnosti zakona, svaki građanin je mogao da podnese takvu inicijativu, bez plaćanja sudske takse, čak i bez ikakvog pravnog interesa. Sada će takvo pravo biti ograničeno, jer će petorno veće Ustavnog suda moći da donese rešenje o neprihvatanju inicijative za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti, „ako utvrdi da se inicijativom ne pokreću značajnija ustavnopravna pitanja ili da inicijator nema pravnog interesa za pokretanje postupka”.

Ima mnogo građana koji se obraćaju Ustavnom sudu očekujući da on postupa kao sud instancione nadležnosti, čime bi se ustavna žalba pretvorila u vanredni pravni lek, a Ustavni sud u sud četvrtog stepena.

Takve žalbe će sada, kada se usvoje izmene zakona, biti vraćene podnosiocima, uz obrazloženje da Ustavni sud nije nadležan da po njima postupa. Zbog toga je predloženo osnivanje stručne službe suda, koja bi proceniladopuštenost ustavnih žalbi. Više od 70 odsto predmeta koji stižu u Ustavni sud Srbije su upravo ovakve žalbe, koje se odbacuju iz raznoraznih razloga.

O preseljenju Ustavnog suda Srbije u Sremske Karlovce govori se već nekoliko godina, a sada će i zakonom biti propisano da su Karlovci sedište Ustavnog suda. Izmene propisuju, međutim, da se javne rasprave i sednice mogu održati i izvan sedišta Ustavnog suda.

Ustavni sud se seli iz Beograda. Nedostatak prostora u sadašnjoj zgradi, koja se nalazi u Nemanjinoj ulici, pored vladinih ministarstava, povezan je i sa problemom prijema u radni odnos 22 stručna saradnika. Problem njihovih plata biće takođe rešen kada se usvoje izmene zakona, jer je za Ustavni sud predviđen poseban budžet. Propisan je i postupak za utvrđivanje predloga budžeta Ustavnog suda, a čini se da je najvažnije to što predsednik suda dostavlja predlog budžeta direktno Ministarstvu finansija na mišljenje.

Samostalnost i nezavisnost institucije Ustavnog suda biće istaknuta i posebnim budžetom i njegovim fizičkim odvajanjem ne samo od zgrade vlade nego i od administrativnog centra države.

Najznačajnije je što će, izmenama procedure i nadležnosti, sudu biti vraćena uloga čuvara Ustava. Konačno će se baviti samo pitanjima koja su od značaja za pravni poredak, vladavinu prava i očuvanje demokratije.

Komеntari0
e44f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja