U srcu južne Istre, dok smo se od starih istarskih kuća Pazina i Žminja spuštali radoznalo ka Vodnjanu, naišli smo na Sveti Vinćent, mestašce koje je tek izgledalo zaboravljeno i utihnulo u vremenu i prostoru. Ove kuće su već izgledale nestvarno, a još nestvarniji dvorac iz kog očekujete buđenje Uspavane lepotice!

Jer, zauvek tajnovit ostao je, u sred pašnjaka i gustih šuma Zelene Istre, Kaštel porodice Grimani. Na netaknutom i pustom gradskom trgu, koji živi samo dok se leti održavaju festivali plesa, nemog teatra i dalmatinskih klapa i dok ovde peva Oliver Dragojević, imali smo sreće da ugledamo Karla Ćikadu. Ovaj sredovečni Istranin ponosno je jedini sedeo na trgu, ispred svoje kuće, po prozorima sudeći – pune cveća u sred kamenog grada. 

To nas je podsetilo na priču o dvojici braće Grimani koji su se oženili sestrama Motrozini, što su bogataške porodice često činile ovde na nekadašnjoj granici Italije i Austrougarske, kako bi proširile i sačuvale imetak. Inače, porodica Grimani je i živela u Veneciji, dok je Sveti Vinćent bio njihov letnjikovac. Dve porodice su gradile Kaštel od 1485. do 1525. godine obavestio nas je vodič Dejan Pustijanac.

Dvorac, crkva i trg napravljeni su prema skicama Skanocija i Kastanje, tada najpoznatijih venecijanskih arhitekata. Crkva Sveti Vinćent poznata je danas po vrednim freskama među kojima se izdvaja „Marijina glava”. Poznata je i relikvija Svete Viktorije, kao i zbirke kaleža i ornamenata. Kaštel, crkve i za nas neviđen renesansni trg ustvari su savršena scenografija za umetnička događanja u povečerje, kada se uz zvuke muzike i završilo ovo malo putovanje kroz bajku.  

(/slika2)Po njenoj fabuli, u ovom gradiću spaljena je Marija Radolovič, proglašena za vešticu jer je bila ljubavnica jednog od Grimanija. Junak druge poznate legende je vitez koji je pobedio na viteškoj „alci” još 1713. godine i od tada se ovo takmičenje redovno održava, ali nije hteo da podigne šlem i otkrij lice. Potom, nestao je u obližnjoj šumi u kojoj su ga ugledali tek posle nekoliko godina. I, konstatovali da je junak, ustvari, žena…

Krajem Drugog svetskog rata gradić je zadesio veliki požar – partizani su spalili italijansko vojno utvrđenje. Ali je Veneto, pokrajina u Veneciji, zaštitila u nova vremena svu baštinu van Italije, pa je za Sent Vinćent, kako ga oni zovu, izdvojeno 300.000 dinara, do čega su obnovljene palata Grimaldijevih i tri kule, od kojih je najpoznatija „pismonošina”,

Prenoćište u Svetom Vinćentu, u zavisnosti od kuće, sezone i domaćina, može da se nađe za 10 do 100 evra ( u obnovljenim kamenim kućama sa bazenom preko Novasola leti i za 30 evra po osobi, u jesen već jeftinije), a turistička organizacija spremna je da svim namernicima predstavi arhitektonske i istorijske lepote mestašca „na kraju Istre”, kako ga još zbog neobične tišine zovu.