sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 27.08.2011. u 13:18 Nenad Novak Stefanović

Dvorska replika u Ankari

Амбасада Србије у Анкари

U ovom serijalu priča o kućama, uglavnom se bavimo beogradskim zdanjima, pa ćemo tako i danas, bez obzira što se kuća čiju povest donosimo nalazi u – Ankari! Kako je to moguće? Da se beogradsko zdanje nalazi u Ankari? Pa, moguće je, a evo i kako.

Petlju koja odmrsuje čvor treba potražiti u 1923. godini, kada prestonica Republike Turske postaje Ankara. To je značilo i da se poslanstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca mora preseliti iz Istanbula.. Kemal Ataturk (Solun,1881-Istanbul,1938) osnivač Republike Turske i njen prvi predsednik, nadasve radikalni reformator, bio je veliki prijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića. Istoričari kažu da je prijateljstvo nastalo kada je Aleksandar odbio da učestvuje u savezničkim napadima na Tursku posle Prvog svetskog rata, rečima: „Mi smo sa Turskom sporove završili 1912. godine na Kumanovu”. Prijateljstvo vladara i naroda je trebalo učvrstiti izgradnjom reprezentativnog poslanstva. Turska vlada je poklonila 5184 kvadrata zemljišta, a vlada Kraljevine SHS je kupila susedni plac od 3746 kvadrata, čiji je vlasnik bio inženjer Žak Adžiman. I upravo će Adžiman biti preduzimač koji će organizovati gradnju Kraljevskog poslanstva.. Zahvaljujući ovom poklonu iz 1931. godine, danas se ambasada Srbije nalazi u jednom od najelitnijih kvartova Ankare, u komšiluku ambasada Amerike, Italije, Nemačke, Francuske.

Listamo dokumenta u Arhivu Jugoslavije. U Ankari su izgrađena dva objekta: rezidencija i kancelarija. Oba su replike kraljevskih zdanja na Dedinju. Rezidencija se sastoji od prizemlja, sprata i mansarde u srpsko-vizantijskom stilu. Tu je portik sa oniskim stubovima, portalna veranda sa lukovima, kolonade sa obe strane zgrade, zatim istovetna konstrukcija kosog krova kao na Kraljevskom dvoru Karađorđevića…. U arhivskim dokumentima stoji da je revidirani projekat za poslanstvo u Ankari uradio Kosta Jovanović. Da li je u pitanju Konstantin Jovanović (1849 - 25.11.1923), čuveni bečki projektant, žižditelj sedišta Narodne banke Srbije? Enciklopedije arhitekture ne potvrđuju ovo autorstvo, možda i zato što je u pitanju replika, tehnička revizija već postojeće građevine.

(/slika2)Vlada u Beogradu je podigla kredit od 12 miliona dinara i odredila arhitektu Ivana Ivančića, savetnika Ministarstva građevina, da nadgleda radove. Između ostalih problema na koje je nailazio u radu, Ivančić se žali i na neisplaćene honorare i putne troškove. Nisu pomogli ni ovakvi izlivi poštovanja prema ministru: ”Milostivoj gospođi Janković rukoljub, Vas gospodine ministre osobito poštuje i pozdravlja, odani Vam..„

Materijal za gradnju poslanstva u potpunosti je dovožen iz Kraljevine SHS. Nalazimo na račune za 35 vagona portland-cementa iz Splita, firma Cement, koji je prevežen brodom Orjen. Građevinsko drvo, takođe, iz Kraljevine, gde kubik košta 350-400 dinara, dok je u Ankari 2 000. Ministar rada opominje poslanika u Turskoj da je obavešten da su počeli radovi na zgradi poslanstva i da bi trebalo angažovati „naše radnike”. Branko Lazarević odgovara da je do sada angažovano 11 radnika iz domovine, ali da će ih biti više. ( O Branku Lazareviću je pisao direktor Arhiva Jugoslavije Miladin Milošević, u studiji o srpskim književnicima diplomatama)

Da bi nameštaj bio u skladu sa enterijerom dvorova na Dedinju, angažovan je kao revizor Aleksandar Đorđević, arhitekta Belog dvora. On određuje da se posao izrade nameštaja za prizemlje poveri firmi Drag. R. Barac iz Beograda (356 791 dinar), a za sprat firmi Filipčić i Striski iz Zagreba (500 000 dinara). Transport do Anakare je koštao 1 milion. Roletne su nabavljene kod Silvestera Bernolda iz Novog Sada.

Zgrada kancelarije, danas ambasade, čini stilsku celinu sa rezidencijom. Na njoj je spomen ploča sa otvaranja kompleksa 1936. godine, na kojoj su uklesana imena Kralja Petra Drugog i namesnika kneza Pavla Karađorđevića.

Kemal Ataturk je došao na otvaranje poslanstva, što je bio presedan. Doneo je na poklon dva skupocena Hereke tepiha, veličine 5x10 metara. I eto, tako je došlo do toga da se replike dedinjskih zdanja obretnu u Turskoj i da već preko 70 godina budu kulturni most Beograda i Ankare, te bi razumno bilo očekivati da u procesu sukcesije ostanu vlasništvo Srbije.

Komentari2
6ae22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Каћа Радевић
Прелепе грађевине, посебно резиденција амбасадора. Штета што нема снимака ентеријера, то је тек за дивљење. Давно је било када сам тамо боравила, док ми је отац био са службом у Турској. Хвала вам, сада сам више сазнала, а и подсетила се тог дела Анкаре. На узвишењу је, са много дрвећа и зеленила, зову га Чанкаја.
Jovana Timotijevic
Vec sam zaboravila da tako lepo i na cinjenicama zasnovano moze da se napise tekst. Jedino sto me brine u tekstu je poslednja recenica. Da li je zaista moguce da postoji i promil sanse da se to desi?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja