sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 28.08.2011. u 22:00 Toma Todorović

Krenuo u Ameriku, stigao u niški zatvor

Испред улаза у КПЗ у Нишу: Власта Велисављевић (Фото: М. Лавренчић)

Niš – I ovoga leta doajen glume u našoj zemlji, Vlastimir Vlasta Velisavljević, uvek nasmejani i za priču raspoloženi glumac, bio je jedan od brojnih učesnika Filmskih susreta u Nišu. A kako i ne bi, kaže, kada je Niš grad filma i glumaca u koji on dolazi rado od prvog festivala glumačkih ostvarenja. Ovo, međutim, nije priča ni o filmovima, ni o festivalu. Još manje je priča o Vlasti Velisavljeviću – glumcu. Danas, kada je započeo da troši svoju 86. godinu (rođen je jula 1926. godine), pristao je glumački bard da se objavi i deo njegovog veoma malo poznatog života, deo njegove burne mladosti, za koju smo igrom slučaja saznali još pre šest godina, takođe u Nišu i isto na Filmskim susretima.

Zato se na trenutak vraćamo u avgust 2005. godine. Poznati glumac tog leta došao je do dopisništva „Politike“ u Nišu i upitao nas da li postoji neki način da on uđe u krug niškog Kazneno-popravnog zavoda. Obećali smo da ćemo pokušati i pozvali tadašnjeg upravnika zatvora Zorana Tasića. I Tasić, ali i mi pomislili smo da se Vlasta Velisavljević priprema za neku filmsku ulogu i da zbog toga želi da vidi kakav je zatvorski život. Elem, upravnik je istoga dana dobio dozvolu od Uprave za zavodske sankcije i već narednog jutra povezli smo glumca do zatvora, na jugozapadu Niša. Sve vreme vožnje je ćutao, a kada smo ušli u kancelariju upravnika i pozdravili se sa njim, krenula je njegova priča, kao prava planinska nabujala reka.

I upravnik KPZ-a Zoran Tasić i mi skoro da smo zanemeli. Saslušali smo polučasovnu priču, ali, na molbu glumca obećali da nikome nećemo pričati o tome. Sve dok Vlasta Velisavljević ne bude odlučio drugačije. Ovoga leta osamdesetpetogodišnji glumac pristao je da se priča obelodani.

– Nas trojica drugara iz beogradske Savamale i sa Dorćola, mladi smo bili, Nemanja Marković, Mile Pražić i ja, rešili smo u leto 1945. godine da bežimo iz Jugoslavije. Po svaku cenu smo hteli da odemo u Ameriku i krenuli smo iz Beograda ... Na jugoslovensko-austrijskoj granici Nemanju i mene uhvate graničari i vojska, i pravo u zatvor. Mile je uspeo. Dolazio je kasnije nekoliko puta u Srbiju, u Beograd. A u međuvremenu mnogo nas je pomagao – počeo je priču Vlasta Velisavljević, a onda nastavio:

– I tako uhapšenog me sprovedu u Zabelu, odmah suđenje i dobijem dve godine zatvora zbog pokušaja bekstva iz zemlje. Posle tri meseca provedenih u Požarevcu prebace mene i veću grupu iz Zabele u niški zatvor, u kojem je do našeg dolaska bila vojska. Prva noć u Nišu za pamćenje, za večni nezaborav – hladno, bez furune u prostoriji sa razbijenim prozorima. Nekako smo zaspali na prostrtom senu i slami, a ujutru, kada smo se probudili, po svima nama sneg, kao pokrivač...

Pamti glumac ceo svoj boravak u Kazneno-popravnom domu u Nišu, kako se nekada zvao. Pored drugih obaveza sa ostalim zatvorenicima radio je povremeno i na građevinskoj obnovi objekata u krugu zatvora.

– Čini mi se da su svaka greda i letva prošle kroz moje ruke. Neke smo zgrade sami sagradili, a iz tog perioda pamtim paviljone, pritvorsku jedinicu, kuhinju, menzu... Bili smo uglavnom mladi i nije nam bilo teško. Mi zatvorenici smo radili i tako nam je prolazilo vreme. Ali, bilo je i muzičkih, mađioničarskih predstava, čak i sportskih takmičenja. Nisam bio, srećom sa kriminalcima. U našoj grupi osuđenih bilo je ljudi svih struka, čak i novinara. Današnja sećanja na ta vremena vraćaju me u mladost i buran život. Sve je to ipak sastavni deo života.

A da li pamtite da je nešto ipak bilo mnogo teško, pitali smo.

– Kako da ne. I danas mi je pred očima slika oca, koji mi je došao u posetu. Mislim da nikada u životu nisam bio radosniji, jer ipak otac me je posetio, ali i mnogo mi je bilo teško jer je on putovao ko zna kako i koliko dugo od Beograda do Niša. A i u celoj onoj nemaštini doneo mi hleb i nešto hrane.

Dobio je Vlasta Velisavljević pre devet godina od upravnika KPZ Niš Zorana Tasića na poklon monografiju o niškom zatvoru. Ima, kaže, veliku želju – da se u arhivi pronađe njegova objava o otpustu. Jednu takvu, iz „starih vremena“ ilustrator je upotrebio za izradu poslednje strane na koricama monografije. Inače, i Vlaste Velisavljevića i na hiljade drugih zatvorenika ima u arhivi nekadašnjeg KP doma, danas KP zavoda u Nišu. I po azbučnom redu i, naravno, po zatvorskom broju.

Na kraju boravka, na izlazu, na kapiji niškog zatvora čika Vlasta nas je još jednom iznenadio:

– Ovde desno je, zar ne, ispod i pored ove stražarske kule, servis za kamione i automobile.

Kroz šeretski osmeh glumac Vlasta Velisavljević, doživotni počasni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ispričao nam je da mu ovo nije bilo jedino robijanje u životu:

– Za vreme Drugog svetskog rata bio sam u radnom logoru „filijale“ zloglasnog Dahaua, u mestu Herde (Horde), u Vestfaliji, nedaleko od Dortmunda. Svi smo bili takoreći deca. Radio sam u jednoj fabrici... Otuda sam uspeo da pobegnem krajem 1943. godine. Ponovo sam bio pre nekoliko godina u Herdeu. U baraci, u kojoj je bila moja spavaonica, sada je „Hanza teatar“. Eto šta je sudbina, ja sam iz Nemačke i barake, koja je kasnije postala pozorište, krenuo u prave glumce...

Umesto Vlaste Velisavljevića u Ameriku, zbog koje je dopao robije posle rata, mnogo kasnije otišla je njegova kćerka, koja tamo radi i živi sa porodicom. Viđa se često sa njom, ali u Evropi.

Vlasta Velisavljević, koji živi u Beogradu sa suprugom Nadom i još uvek je veoma aktivan kao glumac, počeo je da se bavi glumom kao dvanaestogodišnjak, daleke 1938. godine u „Rodinom“ pozorištu. Igrao je u komadu „Put oko sveta“ adaptiranom za decu.

Komеntari4
6a1b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljilja Ojdanic
Veoma zanimljiv tekst.Drago mim je da je nas postovani i cenjeni glumac odlucio da progovori i o ovom delu svoje biografije. Jos zanimljivijim mi se cini pitanje jednog od komentatora, da li je glumac mnogo kasnije bio clan SKJ.Zbilja, da li je bio clan SKJ?
ММР .
Да ли је Власта касније постао члан партије- СКЈ?
Ljiljana K.
Želim mu još mnogo godina u zdravlju i veselju. Dirljiv članak.
Šta je dalje bilo?
Zanimljiva priča. Ali nedovršena...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja