četvrtak, 17.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Gojaznost kao politički problem

Velika Britanija je s puno prava smatrana kolevkom savremene liberalne demokratije i zemljom u kojoj su individualna prava a posebno prava na imovinu i privatnost najbolje zaštićena. Porodica je nekada bila rezervisan domen slobode i nepovredive privatnosti, a roditelji su imali punu slobodu da sopstvenu decu vaspitavaju, hrane i usmeravaju kako oni žele. Vremena se, međutim, menjaju pa smo pre nekoliko dana pročitali kako je nadležni sud doneo odluku da se roditeljima iz škotskog mesta Dandi trajno oduzme staranje nad četvoro dece; kao razlog navedena je njihova navodna nebriga jer su dozvolili da deca postanu pregojazna.

Ovaj slučaj se u britanskim medijima razvlači već više od četiri godine. Upravo te 2007. objavljen je veliki nacionalni izveštaj koji je gojaznost definisao kao jedan od najvećih zdravstvenih problema, izazivača mnogobrojnih bolesti, uključujući i dijabetes.

Kao jedna od mera kojima se treba boriti protiv ove bolesti pomenuta je i mogućnost oduzimanja roditeljima delimičnog ili punog prava na starateljstvo takve dece, njihov nadzor ili čak i davanje u hraniteljske porodice. Stavovi mnogobrojnih eksperata i čitavog javnog mnjenja zapravo su i išli u pravcu prihvatanja tako radikalnih mera. U ovom konkretnom slučaju deca su zajedno sa roditeljima bila stavljena pod nadzor i kad posle nekoliko godina oni nisu uspeli da smanje deci težinu sud je doneo odluku kojom se otvara mogućnost njihovog trajnog oduzimanja i davanja u druge porodice.

Ova odluka za Britaniju postavlja kontroverzan i prilično opasan presedan. U SAD međutim takva legislativa i praksa već postoje u jednom broju država. Čitav proces ide u pravcu tretmana gojaznosti kao oblika zapuštanja dece. Ako se uoči da su deca gojazna roditelji se opomenu da im promene ishranu i uvedu fizičke aktivnosti. Ako posle nekog vremena to ne dovede do poboljšanja, država može da oduzme dete i da ga premesti u „bolju” sredinu gde ono ne bi bilo zapušteno.

Skeptici su brzo primetili da je ovo još jedan u nizu kontroverznih poteza savremenih vladara kojima se država sve više meša u porodične odnose, pokušavajući da oblikovanje i vaspitavanje dece odvoji od roditelja. S druge strane, očigledno je da se gojaznost pojavljuje kao jedan od najvećih problema savremene zapadne civilizacije u obliku kakav je ranije bio nepoznat.

Podaci o gojaznosti čitave populacije i posebno dece i omladine u Britaniji i Americi su katastrofalni. Na primer u Britaniji je više od deset odsto dece ispod deset godina pregojazno. U Americi se već spekuliše sa četvrtinom ukupne populacije, a procene su da bi do 2030. skoro polovina stanovništva mogla da potpadne pod ovu opasnu kategoriju.

Klasična liberalna teorija govorila bi da je pitanje lične težine pravo slobode izbora i da jedino suvereni pojedinac može da odlučuje o tome šta će i koliko da pojede. Kad se sa ovog mikronivoa pređe na makronivo uočavamo da društvo i država trpe strahovitu štetu od tendencija povećanja gojaznosti do mere da mogu doći na ivicu opstanka.

Gojazne osobe su manje produktivne i u velikom broju slučajeva nisu sasvim sposobne za rad. Nadalje gojaznost je povezana sa velikim brojem bolesti pa vodi smanjenju životnog doba. Osim toga, bolesti nastale usled gojaznosti povlače povećanje sredstava koje jedno društvo mora da izdvaja za njihovo lečenje. Konačno u svetu u kome rat postoji kao stalno otvorena opcija gojaznost znatno umanjuje odbrambenu moć populacije i države. Svi ti argumenti potvrđuju tezu da država ne može ostati po strani i da mora da se uključi u rešavanje problema.

Loše je, međutim, to što se mešanje odvija na pogrešan način. Britanska i američka država se ovde usmeravaju na posledice, a ne na uzroke. Nedavne odluke francuskih i mađarskih vlasti da uvedu posebne poreze na koka-kolu, čips i slične „namirnice” sa povišenom količinom šećera i soli pokazuju pravac u kome se može delati. Roditelji nemaju dovoljno snage i moći da se izbore sa čitavom savremenom atmosferom svevladajućeg marketinga i multinacionalnih kompanija koje sa svih strana agresivno mame decu na svoje „džank” proizvode. Sećamo se monstruoznih rezultata eksperimenta Morgana Sparloka koji se mesec dana hranio samo u Mekdonaldsu: ugojio se sedam kilograma a zdravlje se radikalno pogoršalo.

Roditelji i deca su dakle zajedno žrtve prebogatih lobija proizvođača nezdrave a jeftine hrane prepune aditiva, hormona, soli i šećera koji reklamama ili akcijama tipa „plati i jedi koliko možeš” podstiču ljudsku pohlepu i proždrljivost. To su pravi krivci i uzročnici gojaznosti – njihova beskrupulozna borba za profit je najveći neprijatelj društva i upravo na njih država mora da se usmeri kako bi suzbila mogućnosti za manipulaciju i kako bi konačno odbranila zdravlje svoje populacije. Uz to mora da ide i oživljavanje programa za masovno bavljenje fizičkom kulturom i široko promovisanje zdrave ishrane.

Komеntari9
dca7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja