ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 07.09.2011. u 22:00 Miša Đurković

Gojaznost kao politički problem

Velika Britanija je s puno prava smatrana kolevkom savremene liberalne demokratije i zemljom u kojoj su individualna prava a posebno prava na imovinu i privatnost najbolje zaštićena. Porodica je nekada bila rezervisan domen slobode i nepovredive privatnosti, a roditelji su imali punu slobodu da sopstvenu decu vaspitavaju, hrane i usmeravaju kako oni žele. Vremena se, međutim, menjaju pa smo pre nekoliko dana pročitali kako je nadležni sud doneo odluku da se roditeljima iz škotskog mesta Dandi trajno oduzme staranje nad četvoro dece; kao razlog navedena je njihova navodna nebriga jer su dozvolili da deca postanu pregojazna.

Ovaj slučaj se u britanskim medijima razvlači već više od četiri godine. Upravo te 2007. objavljen je veliki nacionalni izveštaj koji je gojaznost definisao kao jedan od najvećih zdravstvenih problema, izazivača mnogobrojnih bolesti, uključujući i dijabetes.

Kao jedna od mera kojima se treba boriti protiv ove bolesti pomenuta je i mogućnost oduzimanja roditeljima delimičnog ili punog prava na starateljstvo takve dece, njihov nadzor ili čak i davanje u hraniteljske porodice. Stavovi mnogobrojnih eksperata i čitavog javnog mnjenja zapravo su i išli u pravcu prihvatanja tako radikalnih mera. U ovom konkretnom slučaju deca su zajedno sa roditeljima bila stavljena pod nadzor i kad posle nekoliko godina oni nisu uspeli da smanje deci težinu sud je doneo odluku kojom se otvara mogućnost njihovog trajnog oduzimanja i davanja u druge porodice.

Ova odluka za Britaniju postavlja kontroverzan i prilično opasan presedan. U SAD međutim takva legislativa i praksa već postoje u jednom broju država. Čitav proces ide u pravcu tretmana gojaznosti kao oblika zapuštanja dece. Ako se uoči da su deca gojazna roditelji se opomenu da im promene ishranu i uvedu fizičke aktivnosti. Ako posle nekog vremena to ne dovede do poboljšanja, država može da oduzme dete i da ga premesti u „bolju” sredinu gde ono ne bi bilo zapušteno.

Skeptici su brzo primetili da je ovo još jedan u nizu kontroverznih poteza savremenih vladara kojima se država sve više meša u porodične odnose, pokušavajući da oblikovanje i vaspitavanje dece odvoji od roditelja. S druge strane, očigledno je da se gojaznost pojavljuje kao jedan od najvećih problema savremene zapadne civilizacije u obliku kakav je ranije bio nepoznat.

Podaci o gojaznosti čitave populacije i posebno dece i omladine u Britaniji i Americi su katastrofalni. Na primer u Britaniji je više od deset odsto dece ispod deset godina pregojazno. U Americi se već spekuliše sa četvrtinom ukupne populacije, a procene su da bi do 2030. skoro polovina stanovništva mogla da potpadne pod ovu opasnu kategoriju.

Klasična liberalna teorija govorila bi da je pitanje lične težine pravo slobode izbora i da jedino suvereni pojedinac može da odlučuje o tome šta će i koliko da pojede. Kad se sa ovog mikronivoa pređe na makronivo uočavamo da društvo i država trpe strahovitu štetu od tendencija povećanja gojaznosti do mere da mogu doći na ivicu opstanka.

Gojazne osobe su manje produktivne i u velikom broju slučajeva nisu sasvim sposobne za rad. Nadalje gojaznost je povezana sa velikim brojem bolesti pa vodi smanjenju životnog doba. Osim toga, bolesti nastale usled gojaznosti povlače povećanje sredstava koje jedno društvo mora da izdvaja za njihovo lečenje. Konačno u svetu u kome rat postoji kao stalno otvorena opcija gojaznost znatno umanjuje odbrambenu moć populacije i države. Svi ti argumenti potvrđuju tezu da država ne može ostati po strani i da mora da se uključi u rešavanje problema.

Loše je, međutim, to što se mešanje odvija na pogrešan način. Britanska i američka država se ovde usmeravaju na posledice, a ne na uzroke. Nedavne odluke francuskih i mađarskih vlasti da uvedu posebne poreze na koka-kolu, čips i slične „namirnice” sa povišenom količinom šećera i soli pokazuju pravac u kome se može delati. Roditelji nemaju dovoljno snage i moći da se izbore sa čitavom savremenom atmosferom svevladajućeg marketinga i multinacionalnih kompanija koje sa svih strana agresivno mame decu na svoje „džank” proizvode. Sećamo se monstruoznih rezultata eksperimenta Morgana Sparloka koji se mesec dana hranio samo u Mekdonaldsu: ugojio se sedam kilograma a zdravlje se radikalno pogoršalo.

Roditelji i deca su dakle zajedno žrtve prebogatih lobija proizvođača nezdrave a jeftine hrane prepune aditiva, hormona, soli i šećera koji reklamama ili akcijama tipa „plati i jedi koliko možeš” podstiču ljudsku pohlepu i proždrljivost. To su pravi krivci i uzročnici gojaznosti – njihova beskrupulozna borba za profit je najveći neprijatelj društva i upravo na njih država mora da se usmeri kako bi suzbila mogućnosti za manipulaciju i kako bi konačno odbranila zdravlje svoje populacije. Uz to mora da ide i oživljavanje programa za masovno bavljenje fizičkom kulturom i široko promovisanje zdrave ishrane.

Komentari9
fb75c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

хибернетичка дијета
мада није предмет теме није наодмет поменути парадокс да кашик. меда пре спавања заправо доприноси смањењу телесне тежине, а не обрнуто. више о томе видети "хибернетичка дијета"
Jasna ISTOK
Rekla bih jos i ovo, bogati kupuju u boljim marketima i to samo organsku hranu, vode racuna jer im to dzep dozvoljava. Razlika u cenama organske i druge hrane je prilicna. Ko moze sebi da priusti, ima veliki izbor. Opet se sve vrti oko socijalnog statusa, razlike su sve veci, tako da novi nemiri nisu iskljuceni.
Ја се поносим својом несавременошћу
Када неко прогласи један пун тањир жутог пасуља са сланином и са једним дубоким тањиром салате за савремено предјело( у Америци се то зове супа), па онда пун тањир у вр паприкаша са још једним тањиром салате преливене сосовима и по киле сира, за савремену, напредну и новоцивилизацијску кухињу, онда добијете огроман резултат -нову врсту Хомо Сапиенса Америкуса - огромног дебелог човека. Човека кога је прескупо и облачити и хранити, човека кога је готово трагично гледати. Пре педесет година, сваки други данашњи дебељуца би био у Гинисовој књиги рекорда.Ја јесам видео у бившој Југославији такве људе, бар једном у десет година, али их данас видим у УСА педесет на сат. Тресе се земља када помере столицу. Виктор Иго би данас без проблема написао нове Јаднике седећи у УСА ресторану по десет минута дневно. Les Miserables.
Невероватно ружно
Знате, када изгубите осећај мере, за било шта, као што се то догодило у УСА баш за све, онда резултати морају бити ружни. Као и дебели људи. Без обзира да ли су Мексичког, Српског, Староседелачког,англо или франко порекла. Још док су млађи, и Бож' помози, али са годинама, сачувај Боже. Данас се укидају ресторани - једи колко оћеш- али не зато што су штетни, него зато што су конкуренција брзој храни. Док у тим ресторанима има и куване хране, супе и салате, у ресторанима брзе хране то готово да не постоји. И сада, уђете у ресторан и са запрепашћењем, гледате. И човек и жена приђу бару и товаре. Товаре ко лопатама и питаш се оће ли стварно појести моју дводневну количину хране, или имају још неког за столом? Прати их и видећеш чудо- не само да ће појести, него ће ићи још најмање једном по исту количину.Страшно и трагично за видети.Изгубљена природна мера. Алавост као хронична болест. Гледамо се у чуду када једемо заједно. И они мене и ја њих.
x y
Pohvale za tekst, Ameri zaista krenuše od natraške, niko ne sme da pipne korporacije...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja