subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:55

Tesla (ni)je odbio Nobela

Autor: Aleksandar Milinkovićpetak, 09.09.2011. u 16:00
Илустрација Новица Коцић

U prošlom broju NIT-a pobrojana su dela za koje su drugi dobiliNobelovunagradu, iako ih jeNikolaTesla ranije zamislio i opisao. Nagrađen je, čak, Guljermo Markoniza delo koje je kasnije, sudskim putem, pripisano „ličkom geniju”.

Malo je, međutim, poznato da je agencija Rojters objavila odluku Nobelovog komiteta da se velikan srpskog roda1915, ipak,nađe među dobitnicima. Šta se potom dogodilo?

Šestog novembra „Njujork tajms” je, na osnovu izveštaja agencije Rojters iz Londona, objavio da će Nobelovu nagradu za fiziku te godine podeliti Nikola Tesla i Tomas Edison. Sledećeg danasepojaviorazgovor s našim naučnikom, u kome on navodi da još nije zvanično obavešten. Istu vest su preneli i „Ličerari dajdžest” i „Ilektrikal vorld”.

Međutim, 14. novembra Rojters je, bez ikakvog objašnjenja, obelodanio obaveštenje Nobelovog komiteta po kome se Nobelova nagrada dodeljuje ocu i sinu, Vilijamu Henriju Bragu i Lorensu Bragu. Nobelova fondacija je odbila da pruži razloge za promenu odluke, ali takođe nije odbacila glasine da je Nikola Tesla odbio da podeli nagradu sa Tomasom Edisonom.

Mnogo godina kasnije, prijatelj i biograf Kenet Svizi, potvrdio jeda se baš tako dogodilo kada je Nikola Tesla saznao da odličjetreba da podeli sa Tomasom Edisonom. Međusobna netrpeljivost bila je svima poznata, a kulminirala je utakozvanom ratustruja, što podupire tvrdnju Keneta Svizija. Zanimljivo je da je Guljermo Markoni nagrađen 1909. godine – za pronalazak radija! Uprkos činjenici da je nadležan američki sud 1943.patentna prava dodelio našem slavnom velikanu, Nobelova fondacija nikada nije preispitala svoju prvobitnu odluku.

Neobično je da je Tomas Edison, nekoliko godina posle „rata struja”, patentirao „električnu stolicu”, zasnovanu na patentu Nikole Tesle zanaizmeničnustrujui izum prodao tada čuvenom zatvoru „Sing sing”!

Nobelov komitet nije i jedina institucija u svetu koja smišljeno zanemaruje doprinos Nikole Teslenauci. Postoje mišljenja da je Smitsonijeninstitut za nauku jedna od takvih organizacija. Po nekim američkim autorima,kustosi muzeja, u suštini, sve zasluge za nastanak svetskog elektrosistema pripisuju Tomasu Edisonu, kao što Markoniju pripisuju pronalazak radija.

U pitanju je očigledno izvrtanje istorijskih činjenica. Mnogi posetioci suprotestovali protiv ovakvog skrnavljenja istine. U intervjuu datom američkom nedeljniku, jedan od direktora, Bernard Fin, morao je i sam da odgovori na takve optužbe:

„Poznajem jednog od njih, Džona Vagnera, učitelja iz Mičigena koji je postigao izvanredan uspeh u popularizaciji Teslinog dela kod svojih studenata. Pre nekoliko godina, otac jednog od studenata je izvajao Teslinu bistu koju je škola ponudila Smitsonijenu kao stalni eksponat. Na nesreću, deo naše politike je da se izlažu samo biste sačinjene za života naučnika.”

U međuvremenu sukopije biste koje je uradio Vagnerpostavljene u njegovoj školi i na nekoliko drugih mesta u Americi.

Vagner ima svoj veb-sajt na kome nastavlja da promoviše ideju o bisti. On insistira da izložimo više materijala o Tesli i optužuje nas da Teslu zanemarujemo (obično u korist Edisona) u našoj sadašnjoj postavci.

Istina je da mi već više godina planiramo jednu novu postavku o Tesli. Budućida nam za to nedostaju odgovarajući objekti, tražili smo pomoć Teslinog muzeja u Beogradu i započeli razgovore o jednom zajedničkom poduhvatu da bi Tesla bio dostojno predstavljen u Smitsonijenu. Neko vreme, zbog situacije u tadašnjoj Jugoslaviji, saradnja je bila prekinuta, ali sada ponovo radimo na tome i već smo u poodmaklim dogovorima sa sadašnjim direktorom muzeja, gospodinom Vladimirom Jelenkovićem.

Vagner pogrešno tumači i jednu našu izložbu posvećenu Edisonu. On, naime, propušta da navede da smo tada jasno prikazali da je proučavanje munja imalo presudan uticaj na nastanak velikih elektrana, kao što je ona na Nijagari. Na izložbi se nalazila i jedna pločica sa generatora na kojoj se navodi (kao i na svim drugim generatorima na Nijagari) ime pronalazača, Nikole Tesle, i početak rada elektrane. Ovaj prikaz, sa opisom Teslinog doprinosa, može se videti na našem sajtu: http://americanhistory.si.edu/lighting.

U posebnoj postavci, pod nazivom „Doba informacija”, Tesla se nalazi zajedno sa Markonijem, De Forestom i drugima. Svako je predstavljen svojim doprinosom. Ni tada nismo posedovali nijedan Teslin uređaj, pa smo njegov rad predstavili fotografijom Vordenklif tornja.”

-----------------------------------------------------------

Nole: Ko ga je ubio?

Novak Đoković, prvi reket sveta, ume da se raduje kada dobija mečeve i da tuguje kada ih gubi, ali po svemu drugom nije tipičan teniser – čita knjige, voli operu i na svom blogu se zabavlja šalama na svoj i tuđ račun.

Kada pođe na novi turnir, među reketima su uvek i dva-tri književna dela koja će čitati u pauzama između mečeva. Nisu to krimići i ljubići za puko opuštanje, već štivo koje će mu pomoću da pritegne neke druge žice, kakvih nema na svom reketu. Tako je rano otkrio Nikolu Teslu i na svojevrstan način ga pretvorio u svog stalnog prijatelja i sabesednika.

Da li se i ovih dana druže? U nedavnom intervjuu „Sandi tajmsu” naš teniser je to pomenuo:

„Trenutno čitam jednu veliku knjigu o Nikoli Tesli – čoveku koji je pre sto godina pronašao sve što je važno u oblasti elektriciteta. Otrovan je”, kaže Nole, „u Americi, u Čikagu, u hotelskoj sobi. Bio je blizu da dovrši projekat, jednog od najmoćnijih oružja u istoriji civilizacije, a oni su ga preduhitrili, otrovali i odneli sva dokumenta. I dan-danas se ovaj događaj skriva, kao stvar od posebnog interesa za bezbednost zemlje.”

„Tesla?”

„Da, N-i-k-o-l-a T-e-s-l-a. Naš nacionalni aerodrom u Beogradu dobio je ime po njemu; on je naš najpoštovaniji čovek u istoriji, ali je živeo i radio u Americi. Tih dana je takođe bio blizu pronalaska bežičnog prenosa energije, ipak, malo ljudi zna ko je bio Tesla. Upravo sam počeo da čitam knjigu i tek ulazim u čitavu priču. Zaista me interesuje ko ga je ubio i zašto.”

(Iz dodatka NIT - broj 4)


Komentari0
83cda
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja